„Populista na putu da postane diktator“, pišu zapadni mediji o Vučićevom cilju za još jedan mandat

Aleksandar Vučić je dominirao srpskom politikom tokom protekle decenije, prvo kao premijer, a kasnije i kao predsednik. Kritičari se žale da je konsolidovao vlast u svojim rukama i potkopao demokratske norme.

On je prošlog meseca raspisao vanredne parlamentarne i lokalne izbore za sledeću nedelju, usred masovnih protesta u zemlji i međunarodnih poziva za rešenje dugotrajnog konflikta Srbije sa Kosovom.

Ali ujedinjena opozicija želi da postigne uspeh i cilja na rukovodstvo Beograda, gde živi skoro trećina stanovništva.

Takva pobeda bi mogla nepovratno da naruši Vučićev autoritet, prenosi Bi-Bi-Si.

Vučić je za Zoranu Mihajlović „populista na putu da postane diktator”.

Freedom House danas navodi zemlju koju vodi kao „delimično slobodnu”.

Pod uticajem srpskog ultranacionalizma i fudbalskog huliganizma, Vučić se sa 23 godine pridružio krajnje desničarskoj Radikalnoj stranci. Radikali su tražili Veliku Srbiju oduzimanjem zemlje susednim zemljama.

„Vi ubijte jednog Srbina, a mi ćemo ubiti 100 Muslimana“, izjavio je nekoliko dana nakon masakra u Srebrenici u julu 1995. godine, kada su snage bosanskih Srba ubile 8.000 muškaraca i dečaka bosanskih Muslimana.

1998. godine jugoslovenski moćnik Slobodan Milošević imenovao je Vučića za svog ministra informisanja. U vladi, Vučić je bio odgovoran za sprovođenje nekih od najrestriktivnijih zakona o slobodi izražavanja u Evropi.

Bilo je to doba „koje je karakterisalo etničko čišćenje, mržnja prema Hrvatima i Muslimanima, sankcije i ratovi“, kaže Zorana Mihajlović.

Što se tiče konsolidacije vlasti, protivnici kažu da je Vučić to uradio podrivanjem demokratskih institucija na način koji podseća na autoritarizam devedesetih.

Mihajlovićeva smatra da se Srbija “udaljava od EU i demokratije”.

„Vlada ima skoro potpunu kontrolu nad svim nivoima javnih institucija i medija“, kaže Florijan Biber, stručnjak za srpski nacionalizam na Univerzitetu u Gracu.

Vučićeve pristalice osporavaju ovu karakterizaciju i vide njegovu dominaciju u srpskoj politici kao rezultat uspešnog upravljanja.

Vučić kaže da želi da Srbija uđe u EU, na koju otpada više od polovine robne razmene Srbije. Istovremeno, međutim, branio je prijateljske odnose sa Rusijom i otvorio Srbiju za kineske investicije.

U oktobru, posle decenije sve bližih ekonomskih odnosa, potpisao je sporazum o slobodnoj trgovini sa Kinom.

Kineske kompanije izabrane su da grade puteve i železnice u Srbiji, čime je ova balkanska zemlja postala jedna od centralnih tačaka Inicijative predsednika Si Đinpinga „Pojas i put“ u Evropi. Kineska kompanija već upravlja velikim rudnikom bakra i zlata u istočnoj Srbiji.

Neposredno pre potpune invazije Rusije na Ukrajinu prošle godine, Vučić je rekao da se neće protiviti politici Kremlja jer će „85 odsto Srba uvek biti na strani Rusije, bez obzira na sve“.

Bilo je preterivanje, ali on je održao reč. Srbija je odbila da podrži sankcije EU protiv Moskve, iako ima status kandidata za članstvo u EU. Rusija je dosledno podržavala Srbiju glasajući protiv međunarodnog priznanja Kosova.

Njena vlada je čak optužena da je omogućila ponovni izvoz sankcionisane tehnologije „dvostruke namene“ u Rusiju.

Zorana Mihajlović kaže da on nije instinktivno proruski orijentisan, već samo pragmatičan: „Što je Srbija izolovanija, to je njegova kontrola na vlasti jača“.

Njegov najveći test na izborima 17. decembra biće u Beogradu, nakon što su opozicione stranke iskoristile bes zbog dve masovne pucnjave prošlog maja u kojima je ubijeno 19 ljudi. Jedna je bila u osnovnoj školi u Beogradu./The Geopost/