Predstojeća godina će biti opasan test za Zapadni Balkan, jer ratnu žeravicu ponovo raspiruju Beograd i Moskva. Zapadne vlade se suočavaju sa oštrim izborom – da li da dozvole ambicioznim srpskim političarima i njihovim pokroviteljima Kremlja da gurnu region u još jedan oružani sukob ili da im uskrate alate za izazivanje krvoprolića.
Ratne iskre se najjasnije vide na Kosovu, u Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini – tri mete srpske mini-imperije. Metode destabilizacije mogu se razlikovati od slučaja do slučaja, ali cilj je jasan: regionalna hegemonija Beograda i proširenje srpskih granica. Ovaj postupni pristup se ubrzao poslednjih meseci pošto je Moskva odlučila da raspiruje rat na Balkanu kako bi izazvala probleme za NATO, dok Rusija nastavlja da gubi tlo pod nogama u Ukrajini.
Moskva ne treba da angažuje svoje oružane snage na Zapadnom Balkanu, jer Srbija ima svoje težnje i voljno deluje kao posrednik. Predsednici Vučić i Putin održavaju simbiotski odnos u kojem Putin pomaže Vučiću da se zalaže za proširenu Srbiju, dok Vučić podržava Putina u invaziji na region i stvaranju problema zapadnim institucijama. Nestabilnost na Balkanu omogućava Moskvi da tvrdi da EU i NATO ne mogu da reše ili spreče sukobe.
Za Kremlj je subverzija Balkana mala operacija. Moskva pruža Beogradu i Banjaluci diplomatsku i finansijsku podršku zajedno sa oružjem, propagandom, dezinformacijama, provokatorima i naoružanim bandama. Ruske metode subverzije i potčinjavanja suseda takođe pružaju dragocen primer Srbiji u sprovođenju tri glavne strategije-podele, eskalacije i dominacije. I sva tri će izazvati reakciju oponenata Srbije, koja bi mogla da izmakne kontroli i preraste u otvoreno nasilje.
Prvo, strategija raskola se manifestuje u pokušajima da se mobiliše srpska manjina na Kosovu, poseje strah, podstakne etničko neprijateljstvo i dokaže da države na Balkanu ne mogu biti multietničke. Podizanje barikada na putevima, napadi na novinare, prisilno regrutovanje miroljubivih lokalnih Srba, slanje provokatora i uništavanje imovine deo su metodologije. Procesi raskola bili su očigledni u Crnoj Gori kada su Srpska pravoslavna crkva, specijalne snage i nacionalistički radikali osporili nezavisnost Podgorice. U Bosni i Hercegovini srpski entitet služi kao glavno oruđe raskola, a hrvatski nacionalisti su takođe regrutovani od strane Beograda uz obećanje o teritorijalnoj dobiti.
Drugo, Vučić i Milorad Dodik, komandant entiteta bosanskih Srba, sprovode strategiju eskalacije kako bi stekli uticaj na zapadne predstavnike. Preteći oružanom intervencijom ili političkom secesijom, oni traže ustupke od EU i SAD kako bi doveli do daljih krugova nestabilnosti. Ovakve eskalacije skreću pažnju sa ključnih pitanja – nepriznavanja državnosti Kosova od strane Beograda i osporavanja integriteta Bosne od strane Banjaluke. Oni takođe služe da se Priština i Sarajevo podmetnu kao krivci i promovišu politiku pomirenja Zapada kako bi se izbegli dublji sukobi. Kao rezultat toga, EU većinu svog vremena troši na smirivanje sukoba koje su stvorili srpski lideri, a ne na rešavanje osnovnih uzroka.
Treća srpska strategija podmukle dominacije ima za cilj da gurne susedne države pod kišobran Beograda, bilo kao ekonomske podređene kroz projekat Otvorenog Balkana, kao političke zavisne kroz smanjenje suvereniteta, ili kroz potpunu teritorijalnu apsorpciju. Podela Kosova i Bosne se redovno poziva da bi se testirala međunarodna odlučnost i umešala Hrvatska i Albanija kao saučesnici u promenama granica i teritorijalnim dobitcima koji prvenstveno idu u korist Beogradu.
Da bi osujetili trostruku regionalnu strategiju Beograda, zapadni lideri moraju koristiti tri efikasna oružja: diplomatsko, vojno i ekonomsko. Na diplomatskom frontu, Kosovo, Bosna i Crna Gora ne smeju biti pod pritiskom da pokleknu pred etnonacionalizmom. Prvi primer je pritisak na Prištinu da učvrsti teritorijalne podele dozvoljavajući stvaranje srpskog entiteta u obliku „asocijacije opština“ koji će oponašati državotvornu politiku Republike Srpske u Bosni.. Formiranje etničkih podela je takođe poziv za dublju antizapadnu subverziju od strane Rusije.
U Crnoj Gori Vašington ne bi trebalo da podržava političke igrače koji tvrde da su antikorupcionaški i proevropski, dok ih korumpirane anti-crnogorske i proruske snage koriste za destabilizaciju države. Takođe mora da ospori svaku izbornu manipulaciju u Bosni koja jača zagušenje etno-nacionalističkih stranaka. Takva iluzorna rešenja produbiće političke i nacionalne podele i zapaliti nasilje dok se bošnjačko stanovništvo oseća sve opkoljenije.
U vojnoj areni, najefikasniji način da se spreči destabilizacija Kosova je pokazivanje moći od strane NATO-a i Kosovskih bezbednosnih snaga koje omogućavaju Prištini da sprovodi red i zakon u celoj zemlji. Kao što znamo iz 1990-ih, Srbija poštuje samo snagu, a ne slabost. Lekciju NATO-a o uklanjanju blokada puteva i omogućavanju slobode kretanja na Kosovu naučiće i beogradski operativci u Crnoj Gori i Bosni. Pored toga, i Kosovu i Bosni je potreban put ka članstvu u NATO-u, a hrvatski saveznici u NATO-u moraju da se oslone na Zagreb da podrže bezbednost kroz proširenje NATO-a.
U ekonomskoj i institucionalnoj sferi, EU mora jasno da stavi do znanja da će prekinuti sve izvore prihoda i izglede za pristupanje Beogradu ako Vučić nastavi da računa na podele, eskalaciju i regionalnu dominaciju. Nasuprot tome, pored priznanja od strane pet članica EU koje ne priznaju, Kosovu je potreban jasniji put ka pridruživanju EU. Institucionalna i ekonomska izolacija Srbije od Evrope je pogoršana ubrzanim propadanjem Rusije, koja se suočava sa ekonomskom katastrofom i kolapsom države i ima sve manje opcija da podrži Srbiju.
Glavni fokus zapadne politike na Balkanu mora biti na samoj Rusiji. Nije dovoljno žaliti se na „zlonamerni uticaj“. Destruktivnom prisustvu Rusije se mora aktivno suprotstaviti u svim oblastima – politici, energetici, ekonomiji i medijima. Dobra polazna tačka bi bila da NATO zahteva da se zatvori ruska obaveštajna ispostava u Nišu, prerušena u „humanitarni centar“,ili će se Beograd suočiti sa prekidom bilo kakvih korisnih vojnih kontakata. Omogućavajući prodor Rusije u region, Vučić sarađuje u ratu protiv Ukrajine, dajući Moskvi kartu Balkana u njenoj borbi sa Zapadom./Istraga.ba/
RSE otkriva: Više od 20.000 vojnika iz ruskih oblasti Povolga poginulo u Ukrajini 
Kremlj govori albanski, ali laže! 
Bela kuća nije pozvala premijera Gruzije na prijem u UN zbog pogoršanja odnosa 
Vučić se sastao sa predsednikom Irana i kineskim ministrom, razgovarao o saradnji i širio propagandu o situaciji na Kosovu 
Moldavija isključuje stranku odbeglog oligarha Šora sa referenduma o 
Godinu dana nakon napada na Banjsku, Srbija je pozvana da odgovara za teroriste kojima je pružila utočište