Upotreba dezinformacija za postizanje ciljeva spoljne i unutrašnje politike je tema koja se ponavlja i nastavlja da odjekuje širom politike i akademske zajednice. Sa najnovijim dešavanjima u ratu u Ukrajini, dezinformacije su postavljene kao javno pitanje u različitim političkim arenama širom Centralne i Istočne Evrope, posebno u Višegradu ili zemljama V4 (Češka, Mađarska, Poljska i Slovačka).
Istorijski gledano, zemlje V4 su bile omiljene mete ruskih dezinformacija o njihovim bivšim vezama sa Sovjetskim Savezom. U skorije vreme, Kina je nastojala da proširi svoju meku moć u regionu koristeći dezinformacije, manipulaciju informacijama i lažno predstavljanje činjenica, posebno tokom pandemije Covid-19 i još uvek u toku usred rata u Ukrajini.
Koristeći manipulativne tehnike, Rusija je u velikoj meri izvršila određeni stepen uticaja u zemljama V4, podstičući polarizaciju i socijalno nepoverenje među širim stanovništvom regiona. Prvi izveštaj EEAS o stranoj manipulaciji informacijama i pretnjama o mešanju klasifikuje navodne ciljeve stranih aktera manipulacije informacijama i mešanja (FIMI) kako bi ih opovrgli: suprotstaviti kritiku, odbaciti optužbe i ocrniti izvor; iskriviti: promeniti okvir i izokrenuti i promeniti narativ; odvući pažnju: skrenuti pažnju na drugog aktera ili priču ili prebaciti krivicu; zastrašiti: pretiti i plašiti protivnike; i/ili podeliti: stvoriti sukob i proširiti podele unutar ili između zajednica i grupa. Izveštaj upoređuje taktiku, tehnike i procedure (TTP) Rusije i Kine među ostalim akterima i zaključuje da je u slučaju Kine većina (56%) incidenata imala za cilj da „odvuče pažnju“, dok je u slučaju incidenata izvršenih putem kanala povezanih sa Rusijom, 42% je težilo sličnom cilju.
Neki od narativa koji čine ruski aparat za dezinformacije šire antizapadno raspoloženje, podrivaju NATO i diskredituju Ukrajinu. Kineske tehnike i namere se razlikuju od onih koje je predstavila ruska strana. Dok se kineski ciljevi udaljavaju od šireg cilja pozicioniranja kao kredibilnije alternative i zaštite svog imidža od zapadnog ekonomskog i političkog modela, ciljevi Rusije su daleko od diskreditacije Zapada. Dakle, „Rusija je operacionalizovala koncept trajne trajne konkurencije“ gde Rusija antagonizuje strane subjekte i modeluje svoju politiku protiv njih, posebno u informacionom prostoru.
Jedna tačka koja označava razliku između ruskih i kineskih tehnika dezinformisanja je kontrola nad informacijama. NATO StratCom COE piše o manipulaciji na crnom tržištu društvenih medija, gde se pojavilo „živo onlajn tržište za kupce i prodavce alata i usluga za manipulaciju društvenim medijima“. Ova praksa je posebno povezana sa ruskim operativcima koji se šire u različite zemlje van Evrope. Za razliku od Rusije, gde napori u vezi sa dezinformisanjem mogu biti decentralizovaniji i raznovrsniji, kineske dezinformacije često su pod strogom kontrolom države. Održavajući čvrst nadzor nad državnim medijima i društvenim medijima, Komunistička partija Kine je u mogućnosti da ostvari veću kontrolu nad narativom koji želi da prenese – čak i publici u inostranstvu. Koristeći cenzuru i kontrolu protoka informacija unutar svojih granica, Kina je mogla da izvrši veći uticaj na društvo od Rusije. Efikasnost kineskog informacionog rata u Češkoj, Poljskoj, Mađarskoj i Slovačkoj takođe značajno varira. Kineske propagandne i dezinformacione kampanje nemaju značajnu efikasnost mereno dometom, bilo zbog jezičkih barijera ili kratkog širenja mreže.
U studiji koju je sprovelo Udruženje za međunarodne poslove (AMO), pažnja je posvećena ulozi kineskih ambasada u širenju dezinformacija u zemljama V4 – Češkoj, Mađarskoj, Poljskoj i Slovačkoj. Studija zaključuje da su kineske ambasade koje koriste Tviter širom Evrope često funkcionisale kao pojačivači koji rade u koordinisanom obrascu. Štaviše, korišćenjem engleskog kao jezika (71%), kineske prakse su usmerene na širu publiku, a ne na specifičniju ili ciljanu publiku kao što je ruski, pokazuju prakse.
Konačno, iako se često govori o informacionom ratu protiv Zapada, mora se reći da Zapad ne primenjuje slične strategije protiv ovih država, već umesto toga zauzima ležeran stav protiv dezinformacija i propagande iz ove dve države.
EU Task Force East StratCom sa svojom kampanjom „EU protiv dezinformacija“ i veb stranica StopFake koja se fokusira na dezinformacije su odlični primeri postojećih kontramera. Međutim, prikladno je priznati da su akteri FIMI-ja veoma prilagodljivi i da se efekti informacija „preko rata“ na društvenim medijima mogu posmatrati kao izraz cenzure. Prema istraživanjima u zemljama CIE, „većina građana vidi novinare i nacionalne vlasti kao glavnu odgovornost u borbi protiv dezinformacija. Prvo je najpoželjnije rešenje u Češkoj, Poljskoj, Rumuniji i Slovačkoj“.
Katja-Elisabeth Herrmann – Varšavski institut
Bugajski za The Geopost: Beograd blokira ulazak Zapadnog Balkana u EU 
„Sve je bilo magla“: Ukrajinske trupe u svom smelom upadu u Rusiju 
Njegova sudbina zavisi od Beograda: Interpol je ukinuo poternicu, da li će Srbija izručiti novinara Andreja Gnjota Belorusiji? 
Severina: Više nikad neću doći u Srbiju dok je na vlasti Aleksandar Vučić 
Severna Koreja testira eksplodirajuće dronove dok Seul i SAD održavaju vojne vežbe 
Rusija je verovatno glavni pokretač ekoloških protesta u Srbiji