Paljenje još jednog balkanskog fitilja na Kosovu

Ekskluzivno za The Geopost: Janusz Bugajski

Vašington i Brisel pale još jedan balkanski fitilj pritiskom na Prištinu da stvori Zajednicu srpskih opština (ZSO). Iako pristalice ZSO-a tvrde da neće kršiti ustav Kosova niti će ugroziti njegovu nezavisnost i demokratske institucije, u praksi to može imati ozbiljne negativne posledice kako u zemlji tako i u regionu.

Svaki sporazum zasnovan prvenstveno na etničkoj pripadnosti u kojem susedna država ne priznaje nezavisnost Kosova je recept za sukob. Postojeće opštine sa srpskom većinom već́ nude manjinskoj lokalnoj zastupljenosti, pravo na imenovanje policajaca, obrazovanje na srpskom jeziku i mnoge druge pogodnosti. Istovremeno, Beograd podriva integritet Kosova preko svojih „paralelnih” institucija na severu zemlje i direktno se meša u kosovsku politiku kontrolišući Srpsku listu, stranku koja ima neproporcionalna ovlašćenja u parlamentu i garantovane ministre u vladi. Subverzija je takođe očigledna u preko graničnim kriminalnim mrežama, medijskim dezinformacijama i omogućavanju ruske infiltracije.

Na osnovu ovog konteksta, ZSO bi ponudila dublju i širu priliku za podrivanje državljanstva Kosova. Predlozi koje je u Prištini predstavila američka vlada, a koje su očigledno izradile francuske i nemačke birokrate imaju najmanje tri fundamentalne slabosti. Prvo, nedostaju im kredibilne garancije da u nove institucije ZSO neće biti infiltrirani agenti ili aktivisti poslati ili regrutovani iz Srbije i da će njima dominirati. Drugo, ne postoji mehanizam za kosovsku vladu da suspenduje ili raspusti ZSO ako njeni lideri krše ustav etničkom diskriminacijom, podelom ili sukobom na opštinskom nivou.

I treće, čak i bez ikakve zlonamerne namere, ZSO može da izazove podele i ogorčenost među etničkim zajednicama, posebno tamo gde je srpska manjina favorizovana posebnim institucijama i povećanim državnim i stranim finansiranjem. Mogu se predstaviti i kredibilni scenariji gde opštinske vlasti po nalogu Beograda izazivaju konfrontacije i tvrde da Priština ne ispunjava svoje obaveze. Takvi manevri bi bili osmišljeni da na neodređeno vreme odlažu cilj SAD/EU međudržavnog priznanja.

Spoljni uticaj ZSO-a na Kosovu mogao bi biti još eksplozivniji – ovlastiti Beograd da se meša u politiku svojih suseda i stimulisati separatističke inicijative širom regiona. Etničke grupe koje čine većinu u nekim opštinama u drugim zemljama mogu tražiti poseban status ili tvrditi da su diskriminisane od strane centralne vlade i stoga im trebaju sopstvene institucije. Oni takođe mogu da apeluju na međunarodne aktere za podršku, jer bi na Kosovu bio stvoren novi presedan za takve inicijative.

Albanski lideri će se zalagati da slična udruženja za njihove etničke zajednice treba da budu stvorena u Preševskoj dolini u Srbiji, na severozapadu Severne Makedonije i na jugu Crne Gore. Bošnjaci mogu tražiti uporedive aranžmane u regionu Sandžaka u Srbiji i Crnoj Gori. Mađari u Vojvodini teško da će biti izostavljeni, pored ostalih nacionalnih grupa u pokrajini. Srpsko stanovništvo u Crnoj Gori može zahtevati posebna udruženja u delovima zemlje u kojima čine većinu, što će ozbiljno potkopati crnogorsku nezavisnost. A među zajednički etnički eksperiment na Kosovu će imati suprotne rezultate u Bosni i Hercegovini ohrabrujući Hrvate da se zalažu za poseban entitet i ohrabrujući separatističke ciljeve postojećeg srpskog entiteta.

Ako Priština prihvati bilo koju opštinsku asocijaciju, onda se moraju usvojiti najmanje tri istovremene politike kako bi se Kosovo zaštitilo od nestabilnosti. Prvo, Srbija mora da preduzme konkretne korake u prihvatanju nezavisnosti Kosova čak i ako ne dođe do trenutnog formalnog priznanja. To bi moglo da počne izmenama Ustava Srbije koje više neće definisati Kosovo kao srpsku teritoriju i prestankom svih nastojanja da se blokira međunarodno priznanje Kosova i članstvo u multinacionalnim organizacijama.

Drugo, proces članstva Kosova u NATO trebalo bi značajno da se ubrza Akcionim planom za članstvo ili bilo kojim sličnim sporazumom da Priština ispuni uslove za članstvo. Dok se to ne postigne, NATO mora da poveća svoju snagu na Kosovu kako bi pokazao da će braniti zemlju i svoju teritoriju. I treće, protiv ruske subverzije regiona Zapadnog Balkana mora se boriti sveobuhvatno i sistematski u svim informacionim, ekonomskim, bezbednosnim, društvenim, verskim i kulturnim oblastima. Bez ovakvih odlučnih poteza balkanski fitilj će goreti sve brže. /The Geopost/

Janusz Bugajski je viši saradnik Džejmstaun fondacije u Vašingtonu. Njegova nova knjiga je “Propala država: vodič kroz razloge raspada Rusije“.