Paket pomoći Ukrajini mogao bi pomoći Kijevu da uspori napredovanje Rusije

Predsednik Vladimir Zelenski zahvalio je Predstavničkom domu američkog Kongresa što je odobrio novi paket vojne pomoći Ukrajini od 61 milijardu dolara (49 milijardi funti) posle višemesečnog odlaganja. Rekao je da bi pomoć mogla spasiti hiljade života.

Iako nije neobično da o budućnosti zemlje odlučuju političari, da postojanje zemlje zavisi od glasanja udaljenog 5000 milja je onoliko neobično koliko zvuči.

Za Ukrajinu je šestomesečno čekanje na ovaj vojni paket bilo isto toliko skupo koliko i frustrirajuće.

Sve manje municije koštalo ih je života i teritorije.

U ovo vreme, kada Kijev retko dobija pojačanje, ovo je bio veliki uspeh – dolazak američkog oružja će omogućiti pretučenim trupama da učine više od samo da izdrže. Ali to nije srebrni metak.

Dakle, šta će paket uraditi?

To će verovatno uključiti sisteme protivvazdušne odbrane, rakete srednjeg i dugog dometa i artiljerijske granate.

Pošto Ukrajina u poslednje vreme nije imala ove resurse, ruske snage su uspele da zauzmu stotine kvadratnih kilometara teritorije.

Ako pomoć stigne, Ukrajina može da izazove rusku nadmoć u vazduhu, poremeti ruske rute snabdevanja i uspori napredovanje trupa.

Za Vitalija, vojnog vojnika kojeg srećemo u centru Kijeva, važno je da se fokusiramo na pozitivne aspekte. „Svaki cent je važan“, kaže on. “Hitno je potreban. Sve nam treba. Svaki patrona, svaki cent, svaka pozitivna misao. Sve nam treba.”

Kada sam prošlog meseca bio u Donjeckoj oblasti, vojnici su rekli da većina artiljerijskih udara dolazi sa ruske strane. Gradovi poput Kostjantinovke i Kramatorska pripremili su se za ono što bi moglo doći. Ova pomoć bi mogla spasiti ove gradove.

To neće dati Ukrajini neposredna sredstva da počne da oslobađa teritoriju i potiskuje Rusiju – ali pruža prozor mogućnosti u kojem se to može desiti u budućnosti.

U Kijevu i Vašingtonu postoji konsenzus da bi Ukrajina izgubila bez ove američke pomoći.

Bolje ikad nego nikad

U tmurno nedeljno jutro, toplina kijevskog metroa je uvek bolja od mokrih ulica iznad. Ovde srećemo Maksima, koji je srećan što je američka pomoć konačno odobrena.

„Zaista sam srećan zbog toga“, kaže on. „Samo sam malo razočaran što je tako dugo trajalo. U svakom slučaju, bolje je ikad nego nikad.

Maksim je frustriran rastućom debatom o tome da li Ukrajina treba da pregovara o miru sa Rusijom na račun svoje teritorije.

„Rusija ne želi da pregovara“, objašnjava on. “Oni ne žele ovu sredinu za koju Evropa i SAD veruju da će okončati rat. Oni žele sve.”

Srećemo i ženu Vitu koja drži sina za ruku i izvlači ga iz voza. Kako drugačije može da preživi Ukrajina? „Ona to ne može. Mi nemamo takvu vojsku ni oružje.

Tada postaje emocionalna. „To je nemoguće. Zaista želimo pomoć da naša deca prežive, pa čekamo. Ona klima glavom prema sinu.

Poslednjih šest meseci je pokazalo ne samo rusku dominaciju, već i nesposobnost Evrope da pruži isti nivo podrške kao SAD.

„Moramo da razmislimo o hipotetičkoj mogućnosti da sledeći paket pomoći SAD neće stići“, kaže Nikola Bieleskov, naučni saradnik Ukrajinskog Nacionalnog instituta za strateške studije.

„Stoga, Velika Britanija i kontinentalna Evropa moraju povećati proizvodnju oružja kako bi zadovoljile potrebe Ukrajine.

Što se tiče realnog cilja za Kijev ove godine, Nikola se nada da će ova američka pomoć pomoći stabilizaciji fronta.

Uprkos obnavljanju zapadnog jedinstva, problem za Ukrajinu je uvek bilo vreme potrebno da pomoć stigne.

Ruski predsednik Vladimir Putin sigurno nema toliko političkih prepreka koje treba da prevaziđe kada su u pitanju vojni troškovi.

Demokratska odlaganja nisu samo među saveznicima u inostranstvu – Ukrajina ima sopstvenih problema da mobiliše dovoljno ljudi za svoje ratne napore. Kontroverzni zakon o vojnoj obavezi je upravo usvojen nakon meseci debate i promena.

Sada je izazov za predsednika Zelenskog da odvoji politiku od borbenih operacija. Biće pod pritiskom da iskoristi ovu najnoviju američku ponudu./BBC/