Kada je njen suprug pobegao iz Kine 2019. kako bi izbegao policijsku akciju protiv disidenata, Lu Lina je mislila da bi ona i njihov mali sin mogli uskoro da ga prate na sigurno u inostranstvo.
Nije znala da će biti prinuđena da se preseli, da će njenom 8-godišnjem sinu faktički biti zabranjeno da pohađa školu i da će je Granična patrola sprečiti da napusti zemlju u naredne tri godine. Na kraju, par je morao da podnese zahtev za razvod u Kini kako bi izbegao zabranu izlaska.
„Nakon što je moj muž napustio zemlju, policija nam je otežala život“, rekla je Lu iz Los Anđelesa, gde se porodica konačno ponovo okupila i nastanila krajem prošle godine. „Svaki put kada bi me graničari zaustavili, uzeli su mi telefon, novčanik i sve stvari. Nisu dali nikakvo objašnjenje.
Luin suprug Liu Sifang, muzičar i bivši učitelj, bio je među brojnim kineskim aktivistima i advokatima koji su ili uhapšeni, primorani da se kriju ili samoprognani nakon što su prisustvovali neformalnom sastanku 2019. na kojem su razgovarali o ljudskim pravima.
Grupe za ljudska prava kažu da je kažnjavanje Liuove porodice primer sve oštrijeg obračuna Pekinga protiv neslaganja unutar i izvan Kine. Dok Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima Ujedinjenih nacija obeležava 75. godišnjicu u nedelju, grupe strahuju da je situacija u drugoj najmnogoljudnjoj zemlji sveta sve gora, a ne bolja.
Zapadne vlade ne vrše dovoljno snažan pritisak na Kinu, kažu grupe za ljudska prava, a moćnija Kina pod predsednikom Si Đinpingom postala je manje prijemčiva za međunarodni pritisak.
„Ako pogledate nezavisni aktivizam u vreme kada je Si došao na vlast u poređenju sa onim što možete da vidite sada, uznemirujuće je jasno da je Sijevo rukovodstvo nastojalo da zbriše civilno društvo i ućutka neslaganje ne samo unutar zemlje, već i globalno, kako bi osiguralo da svako ko kritikuje njega i režim mora dvaput da razmisli“, rekla je Sofi Ričardson, dugogodišnji posmatrač Kine i bivša direktorka za Kinu u Human Rights Watch-u.
U novom izveštaju rimske grupe za ljudska prava Safeguard Defenders, objavljenom u nedelju povodom obeležavanja Međunarodnog dana ljudskih prava, navodi se da je kineska vlada poslednjih godina pojačala upotrebu „kolektivnog kažnjavanja” protiv rođaka branitelja ljudskih prava.
„Pod Si Đinpingom, Kina je postala sve nespremnija da dozvoli političkim ciljevima da napuste zemlju. Ona nameće zabranu izlaska njima i njihovim porodicama i koristi transnacionalne represivne metode da kontroliše one koji uspeju da pređu u inostranstvo“, navodi se u izveštaju.
Izveštaj, zasnovan na intervjuima sa više od deset aktivista za ljudska prava i prikupljenim medijskim izveštajima, navodi najmanje 50 takvih slučajeva od 2015. do 2022. godine, uključujući pritvore, deložacije, uznemiravanje ili nasilne napade na članove porodica aktivista.
Ovogodišnji Međunarodni dan ljudskih prava – kojim se obeležava 75. godišnjica usvajanja temeljnog dokumenta Ujedinjenih nacija o zaštiti prava svakog pojedinca – dolazi samo nekoliko dana nakon što su lideri EU posetili Kinu radi nove runde pregovora.
Dok je samit bio fokusiran na trgovinu i rat u Ukrajini, EU je saopštila da je blok takođe izrazio „duboku zabrinutost“ zbog situacije sa ljudskim pravima u Kini. Obe strane su pozdravile nastavak njihovog dijaloga o ljudskim pravima ranije ove godine.
Vang Lutong, šef Odeljenja za evropske poslove u kineskom ministarstvu spoljnih poslova, rekao je da je Peking spreman da nastavi dijalog, ali je i upozorio da „ljudska prava ne treba da se koriste kao batina za pobedu nad Kinom“.
Prošle nedelje, ministar inostranih poslova Vang Ji ponovio je dugogodišnju odbranu Kine od međunarodne kritike njenog stanja ljudskih prava. Peking odbacuje „svaki pokušaj da se nametnu sopstvene vrednosti i model drugima“, rekao je on na simpozijumu.
„Moramo odbaciti svaki pokušaj mešanja u unutrašnje stvari drugih zemalja ili obuzdavanja njihovog razvoja pod izgovorom ljudskih prava“, rekao je on. „Kina je… zacrtala novi put za razvoj ljudskih prava koji se prilagođava promenljivim vremenima i ispunjava naše nacionalne uslove.
Ričardson, pravni ekspert za Kinu, rekao je da je pravni dijalog EU i Kine daleko od dovoljnog za postizanje stvarnih rezultata za disidente.
„To je ono što politički establišment preferira jer to ne uznemirava previše Peking“, rekla je ona. „To je rezultat na koji možete da pokažete i kažete: ‘Mi smo to uradili.’
Kineska policija je u aprilu uhapsila advokata za ljudska prava Ju Venšenga i njegovu suprugu Sju Jan dok su bili na putu ka kancelariji Evropske unije u Pekingu da se sastanu sa ambasadorom EU.
Par je optužen za podmetanje državne vlasti i “svađanje i izazivanje nevolja” – iako nisu dobili pravne dokumente u kojima se navode optužbe, kaže Bao Longjun, advokat upoznat sa slučajem.
Takve nejasne optužbe se često iznose protiv aktivista za prava u Kini, a grupe za ljudska prava su zabeležile porast slučajeva poput Ju-ovog slučaja ove godine. On i njegova supruga ostaju u pritvoru.
Drugi kineski aktivisti za ljudska prava, kao što je nelicencirani advokat za ljudska prava Vang Kuanzhang, nastavljaju da se suočavaju sa uznemiravanjem vlasti čak i nakon što su pušteni iz zatvora.
Liu, disident koji je pobegao u Sjedinjene Države, opisao je koliko je bilo teško biti odvojen od supruge i sina tri godine. Par se od tada ponovo venčao u SAD.
„Ove agencije za sprovođenje zakona koristile su tako okrutne metode da mi uzvrate jer sam uspeo da pobegnem“, rekao je on. „Oni pokazuju ljudima poput nas šta možemo da uradimo sa vama i vašom porodicom./VOA/