Odnosi sa Rusijom: Severna Makedonija je u potpunosti usklađena sa EU

Severna Makedonija je u potpunosti uskladila svoju spoljnu politiku sa Evropskom unijom (EU) od početka ruske agresije na Ukrajinu. To je prema izveštaju Evropske komisije o napretku objavljenom danas u Briselu, u kojem se navodi da je nivo usklađenosti zemlje sa Briselom u zajedničkoj spoljnoj i bezbednosnoj politici (CFSP) 100 odsto.

„Ovo uključuje sve restriktivne mere EU usmerene na ruski agresorski rat protiv Ukrajine“, naglašava se u izveštaju.

Prema dokumentu, ovo je snažan signal o strateškoj posvećenosti Severne Makedonije EU. „Severna Makedonija se takođe uskladila sa svim deklaracijama EU podnetim međunarodnim organizacijama, uključujući rezoluciju usvojenu na specijalnoj sednici Generalne skupštine UN o Ukrajini 23. februara 2023. godine“, navodi se u izveštaju.

Brisel preporučuje vlastima u Skoplju da dodatno ojačaju svoje kapacitete za sprovođenje sankcija koje su na snazi. S obzirom da usklađivanje sa restriktivnim merama EU nema neposredno pravno dejstvo, u izveštaju se ističe da Vlada Severne Makedonije posebnom odlukom stavlja sve sankcije zasnovane na lokalnom zakonu o restriktivnim merama svemoćnim. Prema dokumentu, ovo stvara vremenski jaz između formalnog usklađivanja i implementacije u praksi.

U izveštaju se pominje i raskid viznog sporazuma sa Rusijom, mera koja je stupila na snagu u januaru 2023. godine, pri čemu se ističe da je povučena dozvola počasnom konzulu Rusije u Bitolju.

Severna Makedonija ima dobar nivo pripremljenosti u oblasti zajedničke spoljne politike,

Brisel u narednoj godini preporučuje Skoplju da „održi punu usklađenost sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU“ i da uloži dalje napore da „zatvori prostor za strano mešanje i manipulaciju informacijama uključivanjem dezinformacija“, kao i da preduzme mere za jačanje otpornost društva na dezinformacije ili druge oblike hibridnih pretnji.

U izveštaju se 2023. godine navodi da je Severna Makedonija igrala aktivnu ulogu u složenom geopolitičkom kontekstu tokom njegovog mandata kao predsedavajućeg Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS).

Ruska agresija u Ukrajini pogoršala je ekonomiju zemlje i dovela do visokih cena energije, roba i hrane, kao i poremećaja u lancima snabdevanja.

„Rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) je usporen pošto je privreda pretrpela posledice ruskog agresorskog rata protiv Ukrajine. Nakon delimičnog oporavka od recesije izazvane pandemijom COVID-19, godišnji rast BDP-a je usporen sa 3,9% u 2021. na 2,1% 2022. godine kako je spoljna tražnja oslabila, poremećaji u globalnim lancima snabdevanja su nastavljeni i globalne cene hrane i energije su brzo rasle“, navodi se u izveštaju.

Prema dokumentu, odnosi sa Ukrajinom su se intenzivirali od početka ruske agresije. „Severna Makedonija je proglasila podršku Ukrajini kao prioritet za njeno predsedavanje OEBS-u 2023. Severna Makedonija podržava teritorijalni integritet i suverenitet Ukrajine i osuđuje agresiju Rusije na Ukrajinu. Severna Makedonija je pružila humanitarnu i vojnu pomoć i u potpunosti se pridržava paketa restriktivnih mera EU protiv Rusije. Severna Makedonija i Ukrajina imaju sporazume o trgovini, zaštiti investicija, kulturi, obrazovanju, turizmu, transportu i vojnoj saradnji. „Bezvizni režim za kratke boravke je na snazi od 2019. godine“, navodi se u izveštaju.

U ovogodišnjem Izveštaju o napretku EU, Severna Makedonija je pohvaljena zbog toga što je „aktivno promovisala evropske standarde i vrednosti i nastojala da se suprotstavi pretnjama koje predstavlja ruski agresorski rat protiv Ukrajine“ od januara 2023. godine, kada je zemlja preuzela poziciju predsedavajućeg OEBS-a.

U izveštaju se takođe kritikuje nedostatak reformi u pravosuđu, polarizacija parlamenta i nedostatak izbornih reformi. Brisel je pozvao političke stranke da prevaziđu svoje razlike i usvoje ustavne amandmane u skladu sa francuskim predlogom, koji bi uključivali uključivanje etničkih Bugara u ustav kao preduslov za nastavak pregovora o pristupanju EU. /The Geopost