Od rudnika do solarnih elektrana, kineski projekti se suočavaju sa retkim pravnim preprekama na Balkanu

Rezime

Fatalna nesreća u solarnoj elektrani koju podržava Kina u Stocu, Bosna i Hercegovina, dovela je do istraga koje su otkrile ilegalne radnike i pravne nepravilnosti u izgradnji projekta vrednog 116 miliona dolara.

Lokalni stanovnici su izrazili zabrinutost zbog rizika po životnu sredinu i kršenja zakona, podstičući vlasti da pokušaju da blokiraju dalji razvoj.

Slučaj ističe rastući javni otpor kineskim investicijama na Balkanu, koje su često kritikovane zbog zaobilaženja zakona o radu, zaštiti životne sredine i korišćenju zemljišta.

Kada je 25-godišnji kineski građevinski radnik preminuo na ogromnom gradilištu solarne elektrane u Bosni i Hercegovini ovog leta, malo ko je očekivao da će incident prerasti u jedan od najznačajnijih pravnih udaraca protiv projekata koje podržava Kina u zemlji.

Nesreća na lokaciji Aurora Solar u blizini južnog bosanskog grada Stoca pokrenula je inspekciju koja je u oktobru otkrila 71 ilegalnog kineskog radnika. Vlasti su ih brzo deportovale, proglasile izgradnju projekta vrednog 116 miliona dolara ilegalnom i u novembru pokrenule istrage o mogućoj zloupotrebi javnog zemljišta.

Međutim, lokalni stanovnici kažu da gradilište još uvek nije zatvoreno.

Za region u kome su kineske infrastrukturne investicije često zaštićene političkim savezima i vladinim pokroviteljstvom, ovaj potez je označio retku prepreku kineskom ekonomskom prisustvu na Balkanu i uspešan primer javnog otpora kineskim projektima.

Stručnjaci kažu da su zvaničnici u regionu često prihvatali kineski kapital kao brz novac za razvoj energetike i infrastrukture nauštrb zaštite životne sredine i poštovanja zakona o radu.

“Kineske kompanije se na Balkanu ponašaju onako kako im je dozvoljeno,” rekao je za RFE/RL Vuk Vuksanović, viši istraživač u Beogradskom centru za bezbednosnu politiku.

Prekršena Obećanja, Ekološke Brige

Nakon višemesečnih pravnih zavrzlama i pritiska lokalne zajednice, vladin inspektor je efektivno blokirao bilo kakvu novu izgradnju na lokaciji solarne elektrane u Stocu.

Stanovnici poput Armana Ajanića izrazili su zabrinutost da su objekti za projekat izgrađeni bliže naseljenim područjima nego što je prvobitno predstavljeno javnosti i da bi izgradnja mogla da donese ekološke i sigurnosne rizike, kao što su klizišta.

“Lokacija je dokazano sklona klizištima i ima nagib prema stambenim kućama,” rekao je Ajanić za RFE/RL. “Našu komšinicu Elmiru Sefo ubilo je klizište izazvano zemljotresom. Naučeni tim negativnim iskustvima, jednostavno nismo hteli da sedimo skrštenih ruku.”

Dodao je da su meštani započeli svoju pravnu kampanju za zaustavljanje projekta u januaru, provodeći sate svakog dana istražujući relevantne zakone.

“Ovo ne bi trebalo da bude posao običnih građana, već institucija,” rekao je Ajanić.

Kancelarija gradonačelnika, koji je predvodio napore za izgradnju elektrane, nije odgovorila na zahtev RFE/RL za komentar.

Kemal Svrakić, advokat kompanije China North Industries Corporation (NORINCO), kineske kompanije koja gradi solarni projekat, rekao je za Balkanski servis RFE/RL prošlog meseca da su svi radnici stigli legalno i da je podneo svu potrebnu dokumentaciju za svakog od njih.

‘Otvorene Ruke Kinezima’

Solarna elektrana kod Stoca je najnoviji projekat visokog profila koji grade ili njime upravljaju kineske državne kompanije širom Balkana, a koji je nedavno postao upleten u kontroverze i zaustavljen zbog lokalnog otpora.

Tu je i hidroelektrana u selu Ulog u južnoj Bosni, gde meštani godinama ukazuju na ekološku štetu i masovni pomor ribe. Sada je pokrenuta istraga o uzroku pomora ribe.

Tu je i hidroelektrana Bistrica u Bosni kojoj je ukinuta građevinska dozvola i koja se suočila sa lokalnim negodovanjem.

Projekti su se suočili sa javnim negodovanjem iz sličnih razloga, uključujući zaobilaženje lokalnih zakona u vezi sa radom, životnom sredinom i vlasništvom nad zemljom.

Istraživači poput Vuksanovića rekli su da ovi problemi proizlaze iz pokušaja balkanskih političara da obezbede priliv kineskih investicija u zemlju i profitiraju od mreže novostečenog kapitala.

“Sve brige oko ilegalnog rada, životne sredine i eksproprijacije zemljišta postoje zato što lokalne elite daju otvorene ruke Kinezima da bi projekat mogao da se završi,” rekao je Vuksanović. “Ako dozvolite kompanijama da posluju bez jasnih pravila, to je ono što se može desiti.”

I Aurora Solar, koja razvija projekat solarne elektrane, i NORINCO, izvođač radova, tvrde da su sve potrebne dozvole pribavljene u skladu sa zakonom. Nijedna kompanija nije najavila da planira da ospori odluku.

Obrazac Širom Balkana

Međutim, preko granice u Srbiji, lokalna opozicija se bori da se probije.

U istočnom rudarskom centru Bor, koji je dom jedinog kompleksa za rudarstvo bakra u Srbiji, stanovnici optužuju kineski konglomerat Zijin Mining Group za otimanje zemlje, izazivanje zagađenja i zanemarivanje njihovih sredstava za život. Ali godine pravnih bitaka donele su malo napretka.

Miodrag Živković iz sela Slatina rekao je da je izgubio sedam hektara zemlje 2020. godine nakon što je od Vlade dobio rešenje o eksproprijaciji za oduzimanje njegove imovine za javnu upotrebu.

Živković je sada u pravnom sporu sa kineskom rudarskom kompanijom Zijin jer je ona navedena kao korisnik eksproprijacije, iako je srpska vlada to sprovela u ime kompanije.

Rekao je da su vlasti uložile velike napore da izađu u susret Zijinu i zaobišle pravne procedure u tom procesu.

“Ministarstvo finansija je izdalo rešenje kojim se kompaniji dozvoljava da preuzme posed pre nego što mi isplate naknadu, pozivajući se na hitnost projekta,” objasnio je Živković za RFE/RL. “Umesto da naloži kompaniji da plati naknadu utvrđenu zakonom, ministarstvo je stalo na njihovu stranu.”

Serbia Zijin Mining, lokalna podružnica kineske firme koja kontroliše veći deo bivšeg državnog kompleksa Bor, insistira da je većinu zemljišta stekla na dobrovoljnoj osnovi i da je samo mali deo ekspropriisan nakon što je država to područje proglasila za “javni interes”.

Živković, koji zavisi od male invalidnine, rekao je da je izgubio ne samo zemlju, već i celokupnu egzistenciju. Dodao je da je rudarstvo u Boru dovelo do zagađenja vazduha sa visokim koncentracijama arsena.

“Ne postoji nešto što se zove zeleni rudnik, pogotovo ne ovde gde je rudarska kompanija kineska,” rekao je Živković. “To sigurno nije tačno kada uzmemo u obzir rezultate merenja kvaliteta vazduha koje je sproveo naš Rudarski institut u Boru. To je katastrofa.”

‘Čelično’ Savezništvo sa Cenom

Otkako je kineska Zijin Mining Group preuzela jedinog srpskog proizvođača bakra i plemenitih metala 2018. godine, postala je jedan od najvećih izvoznika u zemlji, sa zaradom koja se približava 1 milijardi evra do kraja 2024. godine.

Za Beograd, takve investicije prikazuju model partnerstva koji kineski i srpski lideri Xi Jinping i Aleksandar Vučić često opisuju kao “čelično prijateljstvo”.

Ali neki stanovnici kažu da je taj savez došao sa visokom cenom, koja se meri ne ekonomskim obećanjima, već izgubljenom zemljom, zagađenim vazduhom i nesprovedenim sudskim presudama.

“Teško je naterati bilo koju kompaniju da u potpunosti poštuje ekološke zakone u vašoj zemlji, ali je još teže kada su u tome saučesnice i lokalne i nacionalne vlade,” rekao je za RFE/RL Damir Dizdarević, koji prati kineske investicije na Balkanu za beogradsku BFPE Fondaciju za odgovorno društvo.

Kineski Zeleni Zaokret

Vladimir Shopov, stručnjak za Kinu na Balkanu iz Evropskog saveta za spoljne odnose, rekao je da su balkanske zemlje pogodna odskočna daska za kineske kompanije da izgrade svoje portfelje i usavrše svoje poslovanje kako bi mogle da ispune strože poslovne i ekološke standarde Evropske unije i konkurišu na njenom jedinstvenom tržištu.

“Dok njeni dugoročni ciljevi – političko pozicioniranje u budućim državama članicama EU, izgradnja mreža prijateljskih lokalnih aktera i sticanje uticaja u ključnim političkim i ekonomskim sektorima – ostaju isti, Peking proširuje svoj set alata za postizanje tih ciljeva,” napisao je Shopov u analizi ranije ovog meseca.

Kineske investicije u obnovljive izvore energije, uključujući energiju vetra i sunca, glavni su stub tog novog seta alata.

Državne subvencije i masivna proizvodna baza pretvorile su Kinu u najvećeg i najisplativijeg proizvođača solarnih panela, vetroelektrana i električnih vozila na svetu.

Poslednjih godina, kineske institucije takođe finansiraju projekte zelene energije širom sveta, dok Peking nastoji da promeni svoj globalni imidž od najvećeg zagađivača do zelenog investitora i osigura posao za svoje kompanije u inostranstvu.

Na Balkanu, kineske državne firme su često finansirale ove projekte zelene energije koristeći lokalne posrednike za snalaženje u labavim pravnim sistemima i slabom nadzoru.

Ali kao što pokazuje Stolac, ova strategija se može izjaloviti kada lokalne zajednice pruže otpor. Ono što je počelo kao tragična smrt na radnom mestu završilo je demontažom celog poduhvata.

Ajanić je rekao da se on i meštani Stoca udružuju sa drugim aktivistima širom zemlje kako bi pripremili dodatne pravne korake protiv sličnih projekata za koje veruju da je zakon zaobiđen.

“Pridružili smo se nacionalnom savezu zahtevajući zakonito upravljanje javnim zemljištem,” rekao je. “Angažovali smo institucije na svim nivoima jer zdrav okoliš i zakoniti postupci nemaju cenu.”/Rferl/