Objašnjenje: Šta znamo o curenju gasovoda Severni tok Rusija-Evropa

Dve eksplozije praćene sa tri neobjašnjiva curenja desile su se ove nedelje na dva ključna gasovoda koji prenose prirodni gas iz Rusije u Evropu, što je izazvalo tvrdnje o sabotaži i zabrinutosti oko energetske bezbednosti na kontinentu.

Curenje Severnog toka 1 i 2 postavlja pitanja u vezi sa njihovim korisnicima dok se zima nazire, a Evropa nastavlja da se bori sa energetskom krizom izazvanom invazijom Rusije na Ukrajinu.

Šta se desilo?

Skandinavski seizmolozi snimili su eksplozije u Baltičkom moru u blizini danskog ostrva Bornholm u 1.03 i 18.03 časova. GMT ponedeljak.

Otprilike u to vreme, operater Severnog toka prijavio je pad pritiska na oba niza gasovoda, od kojih nijedan nije bio u funkciji.

Ruski državni energetski gigant Gasprom zaustavio je izvoz preko Severnog toka 1 od 31. avgusta. Nemačka je odustala od projekta Severni tok 2, nekoliko dana pre nego što je Rusija napala Ukrajinu u februaru.

Danska vojska objavila je snimak curenja gasa koji je izbacivao na površinu međunarodnih voda u švedskoj i danskoj ekonomskoj zoni.

Sledećeg dana u utorak, zvaničnici su prisustvovali ceremoniji otvaranja Baltik Pajpa, novog gasovoda kojim se norveški gas prenosi do Poljske preko Danske, što se smatra delom napora Evropske unije da smanji svoju zavisnost od ruske energije.

Šta kažu Rusija i Ukrajina?

Kremlj je u utorak rekao da je “izuzetno zabrinut” zbog “situacije bez presedana” i rekao da se nijedna teorija o tome šta je izazvalo curenje informacija, uključujući sabotažu, ne može isključiti pre nego što istraga utvrdi njihov uzrok.

Ruski državni mediji sugerišu da su Ukrajina i Sjedinjene Države možda stajale iza eksplozija, navodeći kao dokaz tvit bivšeg ministra spoljnih poslova Poljske koji je rekao „hvala SAD“ pored slike gasa koji curi.

Portparolka ruskog ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova izgleda da se oslanja na teoriju, tražeći od evropskih lidera pojašnjenje tvita. Kremlj je u sredu saopštio da je takođe primetio “euforiju” poljskih zvaničnika zbog curenja i “ogromnog profita” od isporuka američkog gasa Evropi.

Sjedinjene Države su saopštile da razmatraju izveštaje o napadu ili sabotaži, obećavajući podršku energetskoj bezbednosti Evrope.

Evropski lideri su bili skoro jednoglasni u zaključku da su eksplozije akt sabotaže, iako nisu bili voljni da upiru prstom.

Ukrajinski lideri okrivili su Rusiju, rekavši da su eksplozije “ništa drugo do teroristički napad koji je planirala Rusija i akt agresije na EU”.

CIA je tokom leta upozorila Nemačku na moguće akte sabotaže na gasovodu Severni tok, objavio je nemački časopis Špigl.

Kremlj je u sredu saopštio da bi Moskva pozdravila zajedničku istragu sa EU ako joj se pristupi, nazvavši „glupo i apsurdno“ sumnju da Rusija stoji iza curenja.

Ministarstvo spoljnih poslova u Moskvi saopštilo je da je američki predsednik Džo Bajden “dužan” da odgovori ako Vašington stoji iza prijavljenih curenja gasa.

„Džo Bajden je 7. februara 2022. rekao da će Severni tok biti okončan ako Rusija izvrši invaziju na Ukrajinu… Bajden je dužan da odgovori na pitanje da li su SAD izvršile svoju pretnju“, rekla je portparolka Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova na društvenim mrežama. .

Kasnije u sredu, Zaharova je rekla da će Rusija tražiti da se Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija sastane zbog curenja informacija.

Zašto je Severni tok važan?

Gasovodi Severni tok 1 i 2 bili su glavni izvor geopolitičkih tenzija poslednjih meseci, pošto je Rusija postepeno smanjivala isporuke gasa Evropi u znak odmazde na sankcije Zapada zbog invazije Moskve na Ukrajinu.

Predsednik Vladimir Putin pozvao je Evropu da ukine sankcije Severnom toku 2 kako bi se omogućio protok gasa ka kontinentu.

Severni tok 1 je činio 40 odsto isporuka gasa Evropske unije preko Nemačke, održavajući niske troškove energije u najvećoj ekonomiji EU.

Sa kapacitetom od 170 miliona kubnih metara gasa dnevno, Rusija je smanjila protok na 20 odsto pre nego što je potpuno zaustavila rad gasovoda.

Severni tok 2 je trebalo da udvostruči izvozne kapacitete na 110 milijardi kubnih metara, ali projekat nikada nije dobio odobrenje zbog toga što je Rusija priznala otcepljene regione Ukrajine kao nezavisne države uoči invazije Moskve u punom obimu.

Danski ministar odbrane rekao je u sredu da bi moglo potrajati do dve nedelje da se proveri curenje Severnog toka zbog pritiska unutar cevi. Ruski analitičari, navodeći slučajeve iz prošlosti, očekuju da će popravke trajati nekoliko godina.

Nemački zvaničnici strahuju da bi oba gasovoda Severni tok mogla biti trajno neupotrebljiva, objavio je list Tagesspiegel. Mogućnost spasavanja cevovoda zavisiće od količine slane vode koja je ušla u cevi i korodirala njihovu unutrašnjost, navodi list./The Moscow Times