Njujork Tajms: Čini se da su nedavni izbori samo gurnuli Vučića bliže Moskvi

Optužbe koje je izneo ruski ambasador u Srbiji bile su poslednji pokušaj Moskve da osujeti diplomatsku kampanju da Srbiju izvuče iz ruske sfere uticaja.

Pecajući u nemirnim vodama Srbije nakon spornih parlamentarnih izbora, Rusija je u ponedeljak optužila Zapad za orkestriranje antivladinih uličnih protesta u Beogradu, glavnom gradu Srbije, koji su u nedelju uveče izbili u nasilje.

Tvrdnje ruskog ambasadora u Srbiji Aleksandra Bocan-Harčenka o zapadnoj zaveri su poslednji pokušaji Moskve da osujeti do sada uglavnom neuspešnu diplomatsku kampanju Sjedinjenih Država i Evrope da Srbiju izvuku iz zone uticaja Rusije i razbiju tradicionalno jake odnose. između dva slovenska i pravoslavna hrišćanska naroda.

Prethodno mirni ulični protesti u Beogradu protiv, kako je opozicija rekla, nameštenih parlamentarnih izbora 17. decembra, prerasli su u nasilje u nedelju nakon što su demonstranti pokušali da upadnu u zgradu gradske skupštine u glavnom gradu i na njih je policija ispalila suzavac.

Ruski ambasador je u televizijskom intervjuu rekao da postoje „nepobitni dokazi” da je „nemire” podstakao Zapad. Ovo odražava tvrdnje srpskog moćnika, predsednika Aleksandra Vučića, da su njegovu vladu napale spoljne sile koje su tražile „revoluciju u boji“, termin koji je skovala Rusija da opiše narodne pobune, koje ona uvek odbacuje kao zapadne zavere.

„Ovo je bio pokušaj nasilnog preuzimanja državnih institucija Republike Srbije“, rekao je Vučić za TV Pink, provladinu televiziju, nazivajući „lažima“ navode o izbornim neregularnostima svojih političkih protivnika.

Nema dokaza da su zapadne vlade podsticale prošlonedeljne proteste protiv Vučića i izbore u Beogradu, koje su pokrali njegovi protivnici.

Protesti protiv izbora nastavljeni su i u ponedeljak. Demonstracije koje su predvodili studenti univerziteta izazvale su samo skroman odziv, ali su blokirale saobraćaj na centralnom beogradskom putu do sedišta vlade.

U izveštaju izbornih posmatrača Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju od prošlog ponedeljka navodi se da je srpskim biračima ponuđen širok izbor kandidata i da je „sloboda izražavanja i okupljanja generalno poštovana“. Ali, kako se navodi, vladajuća stranka je uživala u „nepravilnoj situaciji” jer su „pritisci na birače, kao i odlučujuća umešanost predsednika i sistematske prednosti vladajuće stranke, potkopali izborni proces uopšte”.

Vučićeva vladajuća Srpska napredna stranka pobedila je opoziciju na ovomesečnim parlamentarnim izborima, ali je prošla slabije na izborima za Gradsku Skupštinu Beograda, odnevši tesnu pobedu koju je opozicija pripisala biračima za koje je rekla da su prokrijumčareni u prestonicu iz drugih delova zemlje, npr. kao susedno Kosovo i Bosna.

Dok je opozicija priznala poraz na ponovnom glasanju u parlamentu, obećala je da će poništiti ono što je videla kao namešteni rezultat na opštinskim izborima u Beogradu i organizovala svakodnevne ulične proteste tokom protekle nedelje.

Zapadne zemlje, plašeći se da će spaliti mostove sa Vučićem, ćutale su u svojoj kritici izbora. Ambasador SAD u Srbiji Kristofer R. Hil je pozvao zemlju da reši “nedostatke” u izbornom sistemu, ali je naglasio da se “američka vlada raduje nastavku našeg rada sa srpskom vladom” i potpunijem uključivanju u porodicu zapadnih zemalja”.

Srbija je podnela zahtev za članstvo u Evropskoj uniji 2009. godine, ali je njena prijava bila na čekanju godinama. Pritisak sa Zapada na Vučića da izabere stranu se povećava otkako je Rusija započela svoju invaziju na Ukrajinu u februaru prošle godine.

Vučić je osudio invaziju Rusije na Ukrajinu, ali je odbio da se pridruži evropskim sankcijama protiv Rusije i pokazao je samo skroman interes za rešavanje dugogodišnjeg spora oko statusa Kosova. Uglavnom naseljeno etničkim Albancima, Kosovo je prekinulo odnose sa Srbijom nakon što je NATO bombardovanje Beograda i drugih gradova 1999. godine ostavilo mnoge proevropske Srbe duboko sumnjičave prema namerama Zapada.

Neprijateljstva između Srbije i Zapada polako jenjavaju. Zapad je okrivio Kosovo, a ne Vučića, za eskalaciju tenzija nakon izbijanja nasilja u pretežno srpskim oblastima na severu Kosova u septembru. Ovakav stav je naveo evropske političare i komentatore, koji Vučića vide kao najveću pretnju miru na Balkanu, da ga optuže za „slabljenje” Beograda.

Umesto da Vučiću daju više slobode da se otcepi od tvrdoglavih srpskih nacionalističkih snaga blisko povezanih sa Rusijom, kao što se Vašington nadao, čini se da su ga nedavni izbori samo gurnuli bliže Moskvi.

Posle sukoba u nedelju uveče u Beogradu, premijerka Srbije Ana Brnabić, bliska Vučićeva saveznica, zahvalila je ruskim bezbednosnim snagama na prenošenju obaveštajnih podataka koji ukazuju na umešanost Zapada u proteste opozicije.

“Možda to neće biti popularno kod onih na Zapadu, ali osećam da je posebno večeras važno da se zauzmemo za Srbiju i da se zahvalimo ruskim bezbednosnim službama što imaju ovu informaciju i što su je podelili sa nama”, rekla je Brnabić./The Geopost/