Nisu sve loše vesti za Ukrajinu

Zapadni saveznici konačno ispunjavaju svoja obećanja, dajući Kijevu obimnu ekonomsku pomoć, oružje, bezbednosne aranžmane i sada veću slobodu izbora na bojnom polju.

Hauard J. Šac je viši ekonomista u RAND-u i profesor analize politike na Pardee RAND Graduate School-u. On je koautor izveštaja RAND-a za 2023. „Rekonstrukcija Ukrajine: stvaranje slobodnije, prosperitetnije i bezbednije budućnosti“.

Predvođeni Britanijom, sve veći broj ukrajinskih saveznika sada dozvoljava da se oružje koje isporučuju ispaljuje na rusku teritoriju, dajući Kijevu potencijalnu prednost na bojnom polju u nadi da će otupiti ofanzivu Rusije na Harkov.

Manje dramatična, ali podjednako konsekventna je činjenica da je Ukrajina takođe dobila zamah na druge načine koji bi joj mogli omogućiti da zaštiti svoju nezavisnost, postigne povoljan ishod rata i krene u program rekonstrukcije koji bi se čvrsto vezao za evroatlantsku zajednicu.

Sve u svemu, zapadni saveznici konačno ispunjavaju svoju najavu da će podržavati Ukrajinu „koliko god bude potrebno“, pružajući Kijevu obimnu ekonomsku pomoć, oružje, bezbednosne aranžmane i slobodu komandovanja na bojnom polju. Izgledi za Ukrajinu su sada bolji nego što su bili od početka 2023. godine – izgledi koji će verovatno dobiti dodatni podsticaj na ovonedeljnoj konferenciji o rekonstrukciji Ukrajine u Berlinu.

Do sada je vešta ekonomska politika Ukrajine održala makroekonomsku i finansijsku stabilnost zemlje uprkos posledicama rata. Posle pada od 29,1 odsto u 2022. godini, ukrajinska ekonomija je porasla za 5 odsto u 2023. – brže od svih drugih velikih evropskih ekonomija – a snažan rast se takođe očekuje u naredne tri ili više godina. Osim toga, očuvanjem svoje ekonomije, Ukrajina je sada bolje pripremljena za period posleratne obnove.

Ovaj novi talas podrške zapadnih saveznika počeo je prošlog decembra kada je Evropski savet pristao da započne pregovore za pridruživanje Ukrajine EU. Put ka članstvu u EU može biti težak: na primer, Ukrajina mora da ostvari dalji napredak u oblastima transparentnosti, borbe protiv korupcije i vladavine prava. Međutim, pristupanje predstavlja snažan podsticaj i EU se sada čvrsto obavezala, sa sopstvenom reputacijom na kocki.

Istog meseca, američki predsednik Džo Bajden potpisao je izvršni nalog kojim se ovlašćuje Ministarstvo finansija da sankcioniše banke koje omogućavaju transakcije koje podržavaju ruske ratne napore. Taj potez je od tada ometao međunarodna plaćanja i trgovinu Rusije, što je navelo neke banke da prekinu veze sa tom zemljom.

U februaru je EU odobrila četvorogodišnji paket grantova i zajmova u vrednosti od 54 milijarde dolara, od kojih je 10 milijardi dodeljeno investicionom okviru koji je osmišljen da privuče 43 milijarde dolara dodatnog finansiranja, čime se ukupna vrednost paketa povećala za skoro 100 dolara milijarde. Poređenja radi, ukupan BDP Ukrajine bio je 160,5 milijardi dolara 2022. godine.

Konačno, u aprilu su Sjedinjene Američke Države potpisale Zakon o dodatnim izdvajanjima za bezbednost u Ukrajini, dodelivši Ukrajini skoro 61 milijardu dolara, uključujući oko 50 milijardi dolara za vojne svrhe i preko 11 milijardi dolara za ekonomsku podršku.

Sa vojne strane, najistaknutiji je Odeljak 505 novog zakona, koji zahteva isporuku vojnih taktičkih raketnih sistema većeg dometa (ATACMS) Ukrajini. SAD su ranije tiho isporučile neke od ovih sistema Ukrajini kako bi omogućile iznenadne napade na ruske vojne objekte na Krimu i napade duboko u okupiranoj istočnoj Ukrajini. Ali sada se primopredaja odvija sasvim otvoreno.

Istovremeno sa usvajanjem dodatka, američki Kongres je doneo i REPO zakon, koji dozvoljava zaplenu ruske državne imovine kako bi se ona prenamenila Ukrajini. Čak i ako je vrednost imovine koja se drži u SAD samo 5 do 8 milijardi dolara, zakon bi mogao da podstakne Veliku Britaniju i druge evropske zemlje da postupaju slično. A u ovim zemljama – posebno u Belgiji – postoji oko 300 milijardi dolara zamrznutih državnih fondova.

Malo je verovatno da će do zaplene ove imovine doći brzo. Dok je Parlamentarna skupština Saveta Evrope jednoglasno podržala konfiskaciju ovih rezervi, druge stranke su oprezne. Evropska centralna banka i drugi u Evropi protive se takvim zaplenama, plašeći se negativnih uticaja na inostranu tražnju za evrom, kao i percepcije sigurnosti depozita u evropskom bankarskom sistemu. Umesto toga, za sada, EU želi da koristi profit i poreze na dobit iz ovih rezervi za podršku Ukrajini, što iznosi oko 3 milijarde dolara godišnje.

Na svom poslednjem sastanku u maju, ministri finansija G7 i guverneri centralnih banaka rekli su da će liderima G7 predstaviti opcije za korišćenje tog profita kada se sastanu u Italiji kasnije ove nedelje – odmah posle konferencije o oporavku Ukrajine kako bi mobilisali više pomoći za Ukrajinu, npr. koristi se za obezbeđenje kredita od 50 milijardi dolara.

Ipak, privlačnost većih konfiskacija bi mogla da poraste, kao i cena rata. G7 – koja uključuje četiri evropske zemlje i EU – više puta je ponavljala da Rusija „mora da plati“ štetu koju je prouzrokovao njenim ratom. I ta šteta se sada procenjuje na 152 milijarde dolara, dok se potrebe za rekonstrukcijom i oporavkom u narednih 10 godina procenjuju na 486 milijardi dolara.

Osim u ekonomskoj sferi i novim slobodama u upotrebi oružja, podrška Ukrajini je porasla i u drugim aspektima. Više od 30 zemalja sada se složilo da pregovara o bilateralnim bezbednosnim sporazumima sa zemljom – od kojih je najmanje devet već potpisano, a pregovori sa SAD su trenutno u toku.

Ali čak i uz ovu podršku, Ukrajina ostaje u velikom riziku. Hitno joj je potrebna protivvazdušna odbrana i mora da mobiliše, obuči i opremi desetine hiljada vojnika.

I dok Ukrajina preduzima neke od ovih neophodnih koraka umesto da pokaže „zamor Ukrajine“, njeni partneri sada obnavljaju svoju sposobnost da budu jaki, brane se i postanu budući član evroatlantske zajednice. Bar jednom, nisu sve loše vesti./Politico/