Neuspeli rat Rusije otvorio je priliku na Balkanu

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić, čija je zemlja jedan od najbližih saveznika Rusije u Evropi, nedavno je dao iznenađujuće snažnu izjavu u znak podrške Ukrajini. “Od samog početka smo govorili da ne možemo da podržimo invaziju Rusije na Ukrajinu”, rekao je on i dodao da je “za nas Krim Ukrajina, Donbas je Ukrajina – tako će i ostati”. Mnogi stručnjaci na Zapadu brzo su zaključili da je Srbija pročitala znake i da prekida veze sa Rusijom suočenoj sa neuspelim ratom u Ukrajini i sve izolovanijim statusom. Niko ne voli gubitnike.

Ta zapadna nada, međutim, ne može biti pogrešnija. Vučićeva izjava je samo nastavak balansirane strategije Beograda između Rusije i Zapada. Da bi nastavila odnose sa svakom od njih, prilagođava svoje odnose svojim interesima. U ovom slučaju Vučićev očigledan naglasak stavljen je na pravo Kosova na nezavisnost, što Beograd odlučno odbacuje. U isto vreme, međutim, ostaje činjenica da će izolovana i oslabljena Rusija koja gubi u Ukrajini biti loš saveznik za Srbiju. Zapadu ne bi škodilo da podseti Srbe na ovaj temeljni geopolitički pomak.

Logika Vučićeve izjave je jednostavna: po mišljenju Srbije, njen teritorijalni integritet je nezakonito narušen jednostranim proglašenjem nezavisnosti Kosova 2008.godine, koje je priznalo otprilike polovina zemalja sveta. Po ovoj logici, odbrana prava Ukrajine da kontroliše celu svoju teritoriju je još jedan način da se kaže da Srbija treba da uradi isto. Za Vučića su Krim, Donbas i Kosovo paralelni slučajevi rasparčavanja.

Vučić je u prošlosti već davao slične izjave. 2019.objasnio je da “Beograd još ne može zvanično da prizna Krim kao rusku teritoriju, jer bi to ugrozilo rešavanje pitanja statusa Kosova”. Srbija je takođe odbila da prizna rezultate ruskih pseudoreferenduma u ukrajinskim okupiranim oblastima Donjecka, Luganska, Hersona i Zaporožja. Odbacujući rezultate referenduma u septembru 2022. godine, Vučić se osvrnuo na Povelju Ujedinjenih nacija i istakao da Srbija “podržava teritorijalni integritet svih država članica UN”, uključujući i teritorijalni integritet Ukrajine”.

Kosovo određuje granicu Srpske podrške Rusiji. Zaista, Srbija je prošlog marta glasala za rezoluciju UN kojom se osuđuje agresija Rusije, dok je stalni predstavnik Srbije pri UN Nemanja Stevanović naglasio da je njegova zemlja “posvećena poštovanju principa teritorijalnog integriteta i političke nezavisnosti država”. Glasanje Srbije u UN bilo je deo Vučićeve pragmatične ravnoteže. Budući da se u rezoluciji nisu pominjale sankcije i na taj način je bila samo simbolična, glasanje Srbije predstavljalo je priliku sa malim ulozima da joj da mali zamah u očima zapadnih lidera, a da pritom ne ugrozi odnos Beograda sa Moskvom na bilo koji značajan način.

Srbija takođe vidi rezoluciju UN kao mehanizam za osudu intervencije NATO-a 1999.godine u onome što je tada ostalo od bivše Jugoslavije. U svom obraćanju Generalnoj skupštini UN Stevanović je govorio o onome što smatra dvostrukim standardom koji se primenjuje na Ukrajinu i Srbiju. “Ovo nije prvi rat, već prvi sukob i prvi napad na teritoriju moderne Evrope”, tvrdeći da su “baš kao što je Rusija narušila teritorijalni integritet Ukrajine, tako su i zapadne sile napale Srbiju, koja nikoga nije napala, narušile njen teritorijalni integritet, a zatim… priznali Kosovo.”

Za Vučića su posledice rata u Ukrajini za kosovsko pitanje važnije od rizika da se izgubi deo poverenja ruskog predsednika Vladimira Putina.

Kremlj zauzvrat nezavisnost Kosova vidi kao presedan aneksije-i način da se Zapad optuži za licemerje. U septembru 2022.godine, stalni predstavnik Rusije pri UN Vasilij Nebenzja pozvao se na Kosovo kako bi opravdao rusku aneksiju ukrajinskih teritorija, koju je formulisao kao “pravo na samoopredeljenje”. Rusija greši što Kosovo smatra presedanom iz različitih razloga, ne samo zato što Međunarodni sud pravde smatra Kosovo sui generis slučajem, što znači da ono ima svoj jedinstveni splet okolnosti i ne može biti model za druge slučajeve.

Da ne bi bilo ko gajio bilo kakve nade u predstojeći razlaz Beograda i Moskve: iako se Srbija protivi ruskoj okupaciji ukrajinske teritorije, ona ostaje veran saveznik Rusije. Ruski TV kanali, između ostalog, šire propagandu preko svojih srpskih podružnica, a Vučić dozvoljava svojoj unutrašnjoj propagandnoj mašini da ponovi veći deo stava Kremlja o Ukrajini. Srpski mediji odražavaju širok spektar Pro-kremljskih izveštaja, u rasponu od nacističkog prikazivanja Ukrajinaca do lažnih tvrdnji da je Ukrajina prva napala Rusiju.

Tenzije između Srbije i Kosova povećale su se poslednjih meseci nakon kosovskog zakonodavstva koje zahteva od Srba na Kosovu da se registruju za kosovske registarske tablice i dokumente. Krajem decembra 2022. godine Srbija je svoje trupe dovela u stanje visoke pripravnosti, a srpska premijerka Ana Brnabić nazvala je dve zemlje “na ivici oružanog sukoba”. Tokom ovog sukoba Beograd je više puta zahvaljivao Rusiji na “podršci teritorijalnom integritetu i suverenitetu Srbije”, kao i naglašavajući da zato Srbija odbija da podrži ekonomske sankcije protiv Rusije.

Zanimljivija lekcija je da partnerstvo Beograda i Moskve nije vođeno nekom dubokom istorijskom vezom ili slovenskim bratstvom, kako neki tvrde, već strateškim i transakcionim. Podržavaju jedni druge samo u meri u kojoj to ispunjava njihove pojedinačne ciljeve.

Položaj Srbije komplikuje činjenica da ona i dalje u velikoj meri zavisi od Rusije u oblasti vojne opreme i obuke kadrova, dok Rusija ima snažan regionalni uticaj, vođen vezama sa Srpskom pravoslavnom crkvom i opsežnim ruskim informacionim operacijama. Vučić rizikuje ozbiljne posledice ako istinski naljuti Rusiju.

Zaista, Vučićeve nedavne izjave protiv ruskih akcija u Ukrajini izazvale su negativnu reakciju protiv njega. Vršilac dužnosti šefa Donjecke Narodne Republike, Denis Pushilin, napisao je na Telegramu da je “uveren da se vrši pritisak na Vučića” da stane na stranu zapada. U sličnom tonu, poslanik Državne dume Rusije sa Krima Mikhail Sheremet izjavio je da se Vučić suočava sa “kolosalnim pritiskom zapadnih zemalja”. Ruska senatorka sa Krima Ekaterina Altabaeva oštro je kritikovala Vučića, žaleći se da je “Veoma gorko kada današnja realnost primorava osobu da napusti istorijsku tradiciju.” Ona je ostala pri stavu da “istorijske veze između Srbije i Rusije… prevladaće sva politička, oportunistička razmišljanja.”

To ostaje da se vidi. Istovremeno, Ukrajina i Zapad ne bi trebalo da budu zavedeni Vučićevom retorikom. On je racionalna ličnost čiji je glavni cilj ostati na vlasti. Ali, s obzirom na rastuće tenzije između Vučića i Kremlja, Zapad ima priliku da iskoristi njihove razlike kako bi oslabio regionalni uticaj obe zemlje.

Prvo, Zapad mora da pokrene informativnu ofanzivu protiv Putina na društvenim i drugim medijskim platformama na Balkanu, pre svega naglašavajući nepouzdanost Rusije kao saveznika.

U svojim informativnim operacijama Zapad može iskoristiti Vučićevu trenutnu otvorenost prema Zapadu i uključiti ga u napore da oslabi ruski regionalni uticaj. U ovonedeljnom telefonskom razgovoru između Vučića i američkog državnog sekretara Entonija Blinkena potvrdili su spremnost Srbije da sarađuje sa Evropskom unijom i naglasili Vučićevu posvećenost regionalnoj stabilnosti i miru. Budući da Vučić ima potpunu kontrolu nad medijima svoje zemlje, lako može da zavrti informacije kako hoće. To znači da Vučić ima pravo da promeni ton javnih nastupa Srbije u znak podrške normalizaciji odnosa sa Kosovom, bez straha da će srpske nacionalističke grupe uzvratiti. U ovom slučaju Vučićeva konsolidovana vlast zaista bi mogla da bude prednost u misiji podrivanja i obuzdavanja Rusije na Balkanu.

Zapadne informativne operacije takođe treba da budu usmerene na krajnje desničarske srpske nacionaliste. Njihova podrška Putinu proizilazi iz njegove afirmacije njihovog uverenja da je Kosovo srce srpske matice. Zapad može da koristi strateške poruke da pokaže ovim ljudima da je odnos Srbije i Rusije čisto transakcijski, a da rusko bratstvo nije ništa drugo do mit.

Istina je da Rusija koristi Kosovo u svoje strateške svrhe. Informativne operacije mogle bi podsetiti nacionaliste da je podrška Srbije Rusiji bila slaba. Rusija je devedesetih podržala zapadne sankcije Srbiji i nije pružila vojnu pomoć Srbiji tokom NATO intervencije 1999.godine. Iako se Rusija prvobitno pridružila mirovnoj misiji na Kosovu koju je vodio NATO, Rusija se povukla 2003.godine, odbacivši svoju navodnu slovensku braću.

Možda najvažnije, Zapad mora stalno naglašavati međunarodnu izolaciju Rusije, vojne neuspehe u Ukrajini i znatno smanjenu moć saveznika. Rusija brzo gubi uticaj na svojoj periferiji — bilo u Centralnoj Aziji, na Kavkazu ili na Balkanu-i nije u stanju da pomogne Srbiji ni vojno ni ekonomski. Dokaz A- je Jermenija, nominalni saveznik Rusije, koju je bespomoćni stariji brat ostavio nakon što je Azerbejdžan podržan od Turske okupirao deo njene teritorije prošle godine. Pobrinite se da svi Srbi znaju da ne bi trebalo da vežu svoja kola za padajuću, nepouzdanu zvezdu./FP/