Nestao “evropski” Vučić, vratio se radikalni Vučić!

Analiza Anise Bahiti

Predsednik Vučić se na neformalnoj večeri pre nekoliko nedelja obratio predsedniku Makedonije u „šali” i rekao: „Čuo sam da ste ispraznili magacine i dali sve naoružanje Ukrajini, uz tenkove i helikoptere”. Vučić nastavlja, predlažem da mu date i Vojni orkestar jer kad vam zatreba oružje, jer će vam pre ili kasnije zatrebati, onda ću vam ga dati ja (Srbija). Da vas štiti (Makedonija) se podrazumeva (ovde bez pominjanja Albanaca). Svi prisutni su se dovoljno nasmejali ovoj „šali“ da prenesu ovu sramnu poruku predsednika Srbije! Nekoliko nedelja kasnije, porukama i javnim postupcima predsednika Srbije niko se više ne smeje, oni su radikalni, militaristički i antievropski, kakav on zaista jeste, šta sa pokušajima da se sakrije pod kožu sa evropskim aspiracije!

Aleksandar Vučić je trenutno najstariji političar na vlasti na Balkanu, jedini koji ga prestiže je Beriša u Albaniji, ali je u opozicij. Bio je vođa Šešeljeve omladine Radikalne stranke 90-ih godina tokom rata u Bosni. Skupljao je oružje, novac i ljude kako bi se borio protiv radikalnih bandi u Bosni gde su vršeni masakri od kojih još uvek drhti dete u majčinoj kolevci. Ova priča se nastavila ratom na Kosovu, radikali su ušli u vladu sa Miloševićem i učinili ga da liči na pacifistu divljim jezikom koji su radikali koristili protiv Albanaca u vladi u kojoj je Vučić bio ministar informisanja, de facto od militaristička, antialbanska i antizapadna propaganda koja je poznata još od Drugog svetskog rata. Ovo je pravi Vučić, taj radikal, taj militarista.

Nakon brzog niza događaja kada je Milošević uhapšen, otišao u Hag i pao sa vlasti, kada je Đinđić ubijen, Koštunica pobegao a Boris Tadić ostao, Zapad je imao nadu u demokratizaciju Srbije. Za ovo je bila potrebna nova opozicija. Ne onaj Šešelj, upravo pušten iz zatvora u Hagu. To je bio par mladića iz vremena Milošević-Šešelj, odnosno Dačić-Vučić. Oživeli su sporazum iz 90-ih kojim su izvršili etničko čišćenje i zločine protiv čovečnosti u Bosni i na Kosovu. Nije slučajno da su ga, kada je Vučić išao u posetu Srebrenici, tamošnji Bošnjaci kamenovali. Ovaj dvojac se tek vratio na vlast odlaskom Borisa Tadića, pravi prozapadnjak uradio je 3 stvari:

Prvo, nastavila je operaciju imidža sa zapadnjacima koji su navodno već promenili i ostavili prošlost iza sebe. Jedinstvenim pragmatizmom povezao je interese Srbije sa kapitalizmom i zapadnim bankama udarajući na domaće oligarhe Miškovića, Karića, Mihajlovića i druge, sa strateškim ciljem da Zapad ima konkretne interese u Srbiji.

Uspostavio strateški savez za odbranu i privredu sa Rusijom, Kinom i nekim arapskim zemljama, brzo modernizujući srpsku privredu obilnim i svežim kapitalom, i istovremeno modernizujući Vojsku Srbije da je obnovi posle razaranja godina 90-ih.

Radeći ove izvanredne stvari, za kratko vreme je realizovao i neke stare planove radikala na vlasti. Organizovao ustavni referendum na kome je Kosovo imalo jednu tačku, ono je nepodeljeno srce Srbije. Pokrenuo je nezapamćenu kampanju širom sveta da zaustavi priznavanje Kosova od strane sveta nakon diskreditacije 2008. Novcem i propagandom ponovo je aktivirala diplomatsku i pravnu agresiju kojom je navodno širila tezu o trgovini organima u Albaniji od strane OVK sa kojima je osnovan Specijalni sud na Kosovu, nažalost od onih koji su danas u zatvoru.

Stavio je na sto tezu o ponovnom stvaranju Nove Jugoslavije pod nazivom Otvoreni Balkan. Naivnost i veze sa ekonomskim interesima nekih lobija moći na zapadu podržali su njega i nažalost ne samo njih, već i Tačija u Prištini u beskrajnom dijalogu koji je doveo do Haga kada je hteo da razmeni granice, Rame u Tirani koji je sebe smatrao “superzvezdom Isusa Hrista” Evrope i nekoliko drugih u Makedoniji.

Šta je zapravo radio dok je Vučić opkolio Kosovo sa 48 vojnih i žandarmerijskih baza. Predsednika Kosova i druge odveo je u zatvor zbog ratnih zločina sa dokumentima i optužbama svoje vlade iz 1999. godine. Uveo je podelu između Albanaca kao u Drugom svetskom ratu Tirana-Priština-Skoplje koja se nastavlja. Pokušao je fizički da ubije Mila Đukanovića u Crnoj Gori, ali ga je politički ubio od strane nekih lokalnih Albanaca i Srba i Ruske i Srpske Crkve, ali i uz konsenzus nekih „zapadnih saveznika“. U međuvremenu, dve stvari mu se dešavaju kako je predvideo: prva, rat u Ukrajini i gde mora da bira gde će da ostane, ili sa Zapadom ili sa Rusijom, a druga, Aljbin Kurti se vratio na vlast sa Samoopredeljenjem, jedini sa kojim on i njegovi ljudi na Kosovu nikada nisu seli.

U prvom slučaju ne može da ide protiv Rusije jer gubi moć, a možda i glavu zbog starih i novih veza sa Kremljom i ruskim patrijarhom, u drugom je potcenio Aljbina Kurtija i njegovu sposobnost da se suprotstavi Srbiji. Možda zato što im je neko u Tirani rekao da će biti pod našom kontrolom, delom zato što ni sama Srbija nije razumela da je čitavo biračko telo Samoopredeljenja izvor nasilja Srbije 90-ih. Oni su deca izbeglice rata, oni su učenici i studenti paralelnog obrazovnog sistema, oni su deca onih koji su stradali i uništeni u ratu. Možda zato što Srbija jednostavno ne razume činjenicu da je nemoguće da se vrati na Kosovo i još veruje u neko krvavo ždrebe koje više ne može da živi na Kosovu i otišlo da se skloni i plače kroz ekrane tiranskih televizijskih šaltera i preko stolova albanske oligarhije koja osim vlasti i novca nema drugog interesa na ovom svetu.

6Ovo su razlozi zbog kojih je predsednik Srbije skinuo mantiju „demokrate“ i obukao radikalsku uniformu koja mu zapravo više stoji. Zato što je propala Nova Jugoslavija, jer kosovski Srbi jedva čekaju trenutak da pobegnu od nasilja i teokratske dominacije njegovih bandi na Kosovu, jer mladi ljudi Srbije ne žele da ginu kao njihovi preci u Bosni, Hrvatskoj i Kosovu. Zato što nema svog saveznika Rusiju na granici, ali ima NATO, jer oružje kojim je njen narod naoružan da ubija svoje komšije, građani Srbije koriste da jedni druge sakate gradskim masakrima, jer tu je omladina Kosova, jer zapad ima svoje probleme i neće tolerisati vizantijskog prevaranta da ponavlja istoriju prošlosti verskim i etničkim ratovima, jer na Kosovu postoji Aljbin Kurti koji ne može da ga kupi, jer to razume ako se tako nastavi gubi vlast i kao despot kakav jeste otići će tamo gde mu je mesto kao i njegovi prethodnici. Konačno, šta očekivati od nekoga ko je kao predsednik države zatvorio svoju ženu, majku dece, bolesnu, dok nije preminula!