Nemački ministar odbrane upozorava: Rusija bi mogla napasti NATO u naredne četiri godine

Članice zapadnog saveza NATO moraju se pripremiti za mogući ruski napad u naredne četiri godine, prema rečima nemačkog ministra odbrane.

General Karsten Brojer je za BBC rekao da Rusija proizvodi stotine tenkova godišnje, od kojih bi mnogi mogli biti korišćeni za napad na baltičke članice NATO-a 2029. godine ili čak i ranije.

Takođe je naglasio da NATO, Severnoatlantski savez, ostaje ujedinjen uprkos nedavnim neslaganjima koje su izrazile Mađarska i Slovačka u vezi sa ratom u Ukrajini.

General Brojer je govorio na marginama Šangri-La dijaloga, samita o odbrani u Singapuru koji je organizovao tink-tenk Međunarodni institut za strateške studije. Njegove izjave dolaze nedeljama pre samita zemalja NATO-a u Hagu, gde će se, između ostalog, razmatrati budžeti za odbranu.

General Brojer je rekao da se NATO suočava sa „veoma ozbiljnom pretnjom“ od Rusije, kakvu nikada nije video u svojih 40 godina službe.

Rusija trenutno jača svoje oružane snage u „ogromnim razmerama“ i proizvodi oko 1.500 glavnih borbenih tenkova svake godine.

„Nije svaki tenk namenjen za rat u Ukrajini, ali oni takođe idu u zalihe i nove vojne strukture koje su uvek okrenute ka Zapadu“, rekao je on.

Rusija je takođe proizvela četiri miliona metaka artiljerijske municije kalibra 152 mm 2024. godine, i nije sve to otišlo u Ukrajinu, dodao je general Brojer.

„Postoji namera i gomilanje zaliha“ za mogući budući napad na baltičke članice NATO-a, rekao je on.

„Analitičari veruju da će to biti 2029. godine. Dakle, moramo biti spremni do 2029… Ako me sada pitate, da li je to garancija da neće biti pre 2029. godine? Rekao bih ne, nije. Dakle, moramo biti spremni da se borimo večeras“, rekao je on.

Mnogi se dugo plaše da bi napad na državu NATO-a mogao da izazove veći rat između Rusije i Sjedinjenih Država, koje su ključni član NATO-a. Prema članu 5 sporazuma NATO-a, svaki napad na državu članicu značio bi da bi druge članice morale da je brane.

General Brojer je identifikovao takozvani Suvalkski jaz, područje koje se graniči sa Litvanijom, Poljskom, Rusijom i Belorusijom, kao jedno od najranjivijih područja.

„Baltičke države su zaista izložene Rusima, zar ne? I kada ste tamo, zaista to osetite… u razgovorima koje tamo vodimo“, rekao je.

Estonci su, rekao je, koristili analogiju šumskog požara, gde „osećaju toplotu, vide plamen i osećaju miris dima“, dok u Nemačkoj „verovatno vidite samo malo dima na horizontu i ništa više“.

General Brojer je rekao da ovo pokazuje različite perspektive evropskih država o pretnji koju predstavlja mogući ruski napad.

Ruski pogled na rat u Ukrajini razlikuje se od pogleda Zapada. Moskva rat vidi više kao „kontinuum“ u većem sukobu sa NATO-om i stoga pokušava da „pronađe načine da prodre u naše odbrambene linije i testira ih“.

Ukazao je na nedavne napade na podmorske kablove u Baltičkom moru, sajber napade na javni prevoz u Evropi i neidentifikovane dronove primećene iznad nemačkih elektrana i druge infrastrukture.

Članice NATO-a bi stoga trebalo da naoružaju svoje oružane snage, zahtevao je general Brojer. „Ono što sada treba da uradimo jeste da se zaista uključimo i kažemo svima: Hej, spremite se… angažujte se više, jer nam je to potrebno. Potrebni su nam da bismo mogli da se branimo, a samim tim i da poboljšamo odvraćanje.“

Kada ga je BBC pitao o koheziji NATO-a u svetlu bližih veza Mađarske i Slovačke sa Moskvom, general Brojer je naglasio da savez ostaje zdrav.

Ukazao je na odluke Finske i Švedske da se pridruže NATO-u ubrzo nakon početka rata u Ukrajini. „Nikada nisam video takvo jedinstvo među narodima i vojnim liderima kao što vidim sada“, rekao je.

„Svi razumeju pretnju sa kojom se NATO trenutno suočava, svi razumeju da moramo razviti pravac odvraćanja, pravac kolektivne odbrane. To je svima jasno. Hitnost je prepoznata.“

Komentari generala Brojera su još jedan znak da su se stavovi u Nemačkoj prema odbrani i Rusiji značajno promenili.

Kao i mnoge zapadne zemlje, uključujući Ujedinjeno Kraljevstvo, Nemačka već godinama smanjuje svoja ulaganja u vojsku.

Ali, sve je više priznanje potrebe da se ovaj trend preokrene, pa je čak i Zelena stranka nedavno glasala za ukidanje ograničenja nemačkih izdataka za odbranu.

Dok vojno i političko rukovodstvo Zapada izjavljuje da je spremno za borbu, ostaje pitanje da li je ovo slučaj ambicije koja prevazilazi stvarnost.

Biće potrebne godine da evropska vojna industrija dostigne nivo gde može čak i približno da se izjednači sa oružjem koje proizvodi Rusija. Ni Sjedinjene Države nisu povećale svoje odbrambene obaveze prema Evropi, već su ih smanjile, kako bi se fokusirale na indo-pacifički region./BBC/