Nemački kancelar Šolc obećava veću pomoć Ukrajini i brani svoj telefonski razgovor sa Putinom

Nemački kancelar Olaf Šolc posetio je u ponedeljak Ukrajinu prvi put posle više od dve godine i obećao da će nastaviti da podržava Kijev u ratu, samo nekoliko nedelja nakon što ga je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski ukorio tokom telefonskog razgovora sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom.

Sukob se približava ključnoj novoj fazi jer nova američka administracija Donalda Trampa stupa na dužnost sledećeg meseca i možda će odrediti tok rata nakon što je novoizabrani predsednik obećao da će prekinuti borbe, uz nekoliko dostupnih detalja.

Ukrajina je osetljiva na pukotine u jedinstvu njenih zapadnih saveznika koji je podržavaju protiv Rusije, pošto se Putin kladi da će nadmašiti tu obavezu. Nemačka je druga najveća vojna podrška Ukrajine posle Sjedinjenih Država.

Portparol za nacionalnu bezbednost Bele kuće Džon Kirbi naglasio je u ponedeljak da je posao Bajdenove administracije da stavi Ukrajinu u najjaču moguću poziciju kako bi Zelenskom dala uticaj na početku pregovora. On je naglasio da je Zelenski „taj koji odlučuje da li je i kada spreman da pregovara, a on odlučuje da li je i šta je spreman da pregovara“.

Pošto rat uskoro ulazi u četvrtu godinu, Zelenski je rekao da se ne slaže sa Šolcovim razgovorom sa Putinom. Zelenski je rekao da bi to moglo da dovede do telefonskih razgovora sa drugim šefovima država, što bi moglo da smanji Putinovu međunarodnu izolaciju i legitimiše njegovu invaziju na Ukrajinu u punom obimu.

Šolc je branio poziv, rekavši da želi da podseti Putina da je Ukrajina suverena i nezavisna država koja treba da bude u stanju da sama odlučuje o svojoj budućnosti. Takođe je naglasio da je Putinu preneo da Ukrajina nije sama i da će njeni partneri nastaviti da je podržavaju.

Nemačka glasno podržava Ukrajinu, ali Šolc je odbio da odgovori na dva glavna zahteva Zelenskog: snabdevanje Ukrajini dalekometnih raketa Taurus nemačke i švedske proizvodnje i poziv Ukrajini da se brzo pridruži NATO-u.

Šolc, koji se suočava sa vanrednim izborima u februaru, predstavio je svoje odbijanje da pošalje rakete Taurus kao deo “razboritog” pristupa sukobu koji Ukrajini uverava snažnu podršku bez rizika da dođe do eskalacije sukoba između NATO-a i Rusije.

„Ovo ne umanjuje našu podršku, koja je veoma široka i – što mi je važno da kažem – ostaće široka“, rekao je Šolc u Kijevu.

U velikom potezu, Zelenski je u petak signalizirao da bi ponuda za članstvo u NATO-u za područja pod kontrolom Kijeva mogla da okonča „vruću fazu rata“ u Ukrajini.

U novembru su neke zapadne države dale Kijevu dozvolu da izvrši napade na daljinu oružjem koje su isporučili. Nakon ove odluke, Putin je izjavio da će Rusija napasti Ukrajinu nezaustavljivom balističkom raketom srednjeg dometa Orešnik, koja se ne može presretnuti.

To je bio prvi put da je takva raketa korišćena u ovom ratu ili bilo kom drugom sukobu.

Šolc je izrazio oprez kada je reč o ubrzanju članstva Ukrajine u NATO. On je istakao važnost pronalaženja puta ka miru koji ne treba birati preko glave Ukrajine.

Nemačka, koja je lider u isporuci sistema PVO Ukrajini, već je isporučila pet sistema IRIS-T, tri sistema Patriot i preko 50 samohodnih protivvazdušnih topova Gepard, rekao je Šolc. Još jedna isporuka vojne pomoći ovog meseca uključiće još jedan sistem IRIS-T i više geparda, dodao je on. Očekuje se da će dalji materijal uslediti 2025.

Rusija je nastavila da napada civilna područja Ukrajine i njenu električnu mrežu. Poslednjih meseci Rusija je na Ukrajinu ispalila 347 projektila različitih tipova, rekao je Zelenski.

On je pozvao na više zapadnih sistema protivvazdušne odbrane i dodao da oko 20 kritičnih objekata nije zaštićeno. Nije precizirao./AP/