Nemačka planira da udvostruči svoje vojne izdatke u roku od pet godina

Nemačka će više nego udvostručiti svoje vojne izdatke do početka milenijuma, prema novom predlogu za vojne izdatke koji je vlada odobrila ove nedelje.

Ukupno, Nemačka planira da potroši 649 milijardi evra (761 milijarda dolara) na svoju vojsku tokom narednih pet godina. Ovo nastavlja istorijski pomak koji je započeo ruskom invazijom na Ukrajinu i podstakao Berlin da opusti budžet i revidira svoj pristup vojnoj moći.

Budžet predlaže da Nemačka ispuni nedavno povećani cilj NATO-a za izdatke od 3,5% bruto domaćeg proizvoda do 2029. godine povećavanjem izdataka za odbranu svake godine. Ove godine, Berlin je izdvojio 86 milijardi evra (101 milijarda dolara) za svoju vojsku, što je ekvivalentno 2,4% BDP-a (uključujući pomoć Ukrajini, to je 95 milijardi evra (111 milijardi dolara)). Do 2029. godine očekuje se da će dostići 162 milijarde evra (190 milijardi dolara, uključujući pomoć Ukrajini).

Plan potrošnje predviđa 9 milijardi evra (10,6 milijardi dolara) godišnje za Ukrajinu, dok Nemačka nastoji da dodatno učvrsti svoju ulogu vodećeg podržavaoca Kijeva uprkos nezainteresovanosti SAD i mogućem povlačenju, kao i tekućim ruskim napadima na frontu i iz vazduha.

Trošenje će biti finansirano talasom zaduživanja od 400 milijardi evra (469 milijardi dolara) tokom narednih pet godina. Ovo je, zauzvrat, omogućeno ustavnom reformom koja je ublažila poznato stroga pravila zaduživanja Nemačke kako bi se omogućilo zaduživanje za vojne troškove i neke infrastrukturne projekte. Nemačka „dužna kočnica“ obično ograničava zaduživanje na 0,35% BDP-a.

Neto državno zaduživanje će porasti na 81,8 milijardi evra do 2025. godine, u odnosu na 33,3 milijarde evra prošle godine.

Deo finansiranja će takođe doći iz ostataka „specijalnog fonda“ od 100 milijardi evra (117 milijardi dolara) koji je osnovala prethodna vlada kancelara Šolca odmah nakon ruske invazije na Ukrajinu. Biće iscrpljen do 2027. godine.

Neki članovi koalicije kancelara Fridriha Merca doveli su u pitanje brzo povećanje potrošnje. Na primer, grupa levičarskih socijaldemokrata opisala je procenat vojnih troškova kao „iracionalan“ u nedavno objavljenom manifestu o održavanju mira u Evropi.

S druge strane, Zeleni su optužili vladu za „budžetske trikove“ i tvrdili da plan krši obećanja da će se posebni fondovi koristiti za dodatne investicije umesto zamene postojeće potrošnje.

Merc je sebi postavio cilj da Bundesver učini „najjačom konvencionalnom vojskom u Evropi“. Kancelar je ove nedelje branio povećanje pred nemačkim Bundestagam, rekavši da veća vojna potrošnja „nije namenjena da učini uslugu SAD — već zato što Rusija aktivno ugrožava slobodu celog evroatlantskog regiona“./DefenseNews/