Nedelja u Rusiji: Demonizacija decenije

Ćerka protivnika Kremlja u zatvoru Alekseja Navaljnog prihvatila je nagradu Saharov za slobodu mišljenja u ime svog oca, pošto je vladin pritisak da zatvori istaknutu grupu za ljudska prava Memorijal doveo do sastanka krajem decembra u sred kazni sa Zapada.

Rukovodstvo Rusije odbacilo je predlog da se traže KR kodovi za pristup javnom prevozu zbog žestokog otpora bezbednosnim merama od korona virusa, iako je, prema nekim procenama, broj umrlih od početka pandemije COVID-19 premašio milion.

Nemački sud je presudio da je ubistvo tražioca azila i bivšeg militanta iz gruzijske etničke enklave Čečenije naredila ruska država, što je jedan od nekoliko događaja koji su izazvali zabrinutost zbog ruskih akcija u inostranstvu, od istočne Ukrajine preko zapadne Evrope do zapadne Afrike i šire.

U međuvremenu, predsednik Vladimir Putin opisao je raspad Sovjetskog Saveza pre 30 godina kao „dezintegraciju istorijske Rusije”, dodajući zabrinutost oko njegovih namera za Ukrajinu usred skupa trupa i sve upornijih zahteva Kremlja za obavezujuće obećanje da će se suzdržati od daljeg širenje na Istok.

Evo nekih od ključnih dešavanja u Rusiji tokom protekle nedelje i nekih od tekućih dostignuća.

Zovite me taksista

Vladimir Putin je postao vršilac dužnosti predsednika Rusije poslednjeg dana 1999. i od tada je bio predsednik ili premijer, 22 godine i još uvek je: mogao bi da traži reizbor 2024. i potencijalno bi mogao da ostane u Kremlju do 2036. godine, nakon izmena ustava prošle godine da bi se uklonila mandatna ograničenja sa kojima se suočio.

Iako bi tajming trebalo da bude u velikoj meri slučajan, činjenica da je Putin došao na vlast nekoliko sati pre kraja decenije pokazala se prikladnom za Kremlj sa propagandne tačke gledišta. Prikladna je, naravno, i činjenica da su svetske cene nafte porasle tokom njegova prva dva mandata, 2000-2008, što je podstaklo snažan ekonomski rast u Rusiji bogatoj resursima.

Tokom godina, Putin je često govorio o 1990-im kao o haotičnom, očajnom i problematičnom vremenu, naglašavajući nesigurnost koja proganja građane i naglašavajući ekonomske bitke sa kojima se suočavaju milioni iza tepiha komunističkog sistema.

Putin je to ponovo uradio u emisiji državne televizije u nedelju uveče, 12. decembra, tvrdeći da je ponekad koristio svoj automobil kao taksi da bi zaradio novac da dopuni prihode, izjava koja istovremeno deluje neodoljiva i možda neistinita.

Glupost jer je toliko ljudi to radilo u to vreme – ne samo za nekoliko dodatnih rubalja, već zato što taksi sistem koji je ostao iz sovjetskih vremena nije bio u stanju da zadovolji rastuću potražnju izazvanu kapitalizmom, pa su ispunjavali potrebu koja je sada prisutna  preko onlajn taksi kompanije, Uber i ostali.

Verovatno netačno iz nekog razloga. Putin je u prošlosti govorio da razmišlja da postane samo taksista. Imao je stalan posao u Sankt Peterburgu od maja 1990. godine, a 1993. godine, zakonodavni komitet koji je istraživao navodnu šemu električne energije vredne više miliona dolara, pozvao je na njegovu smenu. Bio je bez posla nekoliko nedelja u leto 1996, kada se preselio u Moskvu i imao prvi sastanak u Kremlju; dve godine kasnije, bivši oficir sovjetskog KGB-a bio je na čelu Federalne službe bezbednosti (FSB).

Komentar taksiste, sa kojim su se kritičari šalili, uglavnom se odnosio na ekonomiju – kao i na pokušaj da se pokaže da je i on „živeo kao i svi ostali”. Ali u dokumentarcu državne televizije, Putin je ciljao na 1990-e i geopolitički, nazivajući raspad SSSR-a 1991. „raspadom istorijske Rusije pod imenom Sovjetski Savez“.

Odvajanje je teško izvesti

Sovjetski Savez je obuhvatao većinu teritorije koju je držala Ruska imperija. I ta primedba verovatno nije bila ništa novo, s obzirom na to da je došla od lidera čiji je najpoznatiji komentar – sa mogućim izuzetkom onog o ubijanju čečenskih militanata kod kuće – bio da plače za raspadom Sovjetskog Saveza kao „najvećom „geopolitičkom katastrofom” 20. vek – ili, u alternativnom prevodu, jedan od najvećih.

Ali u kontekstu vojnog jačanja Moskve u blizini Ukrajine i buke oko zahteva da NATO isključi članstvo Ukrajine, Gruzije i drugih država i da se uzdrži od postavljanja određenog specifičnog naoružanja „blizu” granica Rusije, komentar je svakako bio provokativan. Dolazeći skoro tačno 30 godina nakon što je Sovjetski Savez prestao da postoji, može se čitati kao sugestija da Rusija ima pravično pravo na 14 potpuno nezavisnih zemalja.

Ako ovo tumačenje zvuči kao preterivanje, uzmite u obzir da je Putin, kada je Rusija izvršila invaziju na Krim iz Ukrajine 2014. godine, tvrdio da je crnomorsko poluostrvo „prvobitno ruska zemlja“ – mada, između ostalih činjenica koje dovode duboku sumnju u tu tvrdnju, istoričari kažu da krimski Tatari su najstarije stanovništvo naseljeno tamo od odlaska Grka u antičko doba.

U svakom slučaju, kada se govori o Ukrajini,novo žaljenje Putina o sovjetskom izgleda da se slagalo sa komentarima za koje je on imao svoje sumnje o pravu Ukrajine na puni suverenitet, dodajući zabrinutost zbog namera Kremlja prema svom susedu.

Odvojena državna televizijska emisija ponovila je Putinovu lažnu tvrdnju da ono što se dešava u regionu Donbasa na istoku Ukrajine liči na „genocid“ Kijeva – deo propagande koja izgleda da ima za cilj da opravda svaku buduću vojnu akciju usmerenu na susednu državu.

Na dan kada su Putinovi komentari emitovani, voditelj državne televizije Dmitrij Kiseljov, koji se smatra ključnim propagandnim kanalom Kremlja, kritikovao je 1990-te, a posebno sovjetske lidere Mihaila Gorbačova i Borisa Jeljcina, koji je bio predsednik Rusije od 1991. dok nije predao vlast Putinu u novogodišnjoj noći 1999. godine.

Kiseljov je prikazao Gorbačova i Jeljcina kao kučiće koji nisu dobili ništa zauzvrat za prihvatanje ponovnog ujedinjenja Nemačke i povlačenje sovjetskih trupa, predali Zapadu na tanjiru bivše zemlje Varšavskog pakta i, pre svega, pismenim putem nisu dali garancije da se NATO neće širiti ka istoku.

Činilo se da je monolog, prema Stivu Rozenbergu ii BBC u Moskvi, imao za cilj „povećavanje Putinove uloge u modernoj Rusiji“, „da izazove nezadovoljstvo javnosti zbog izgubljenog uticaja Moskve“ i „ubedi gledaoce da je Rusija ugrožena“.

Pretnje i zahtevi

S obzirom da je Moskva iznenada snažno zalagala za pravno obavezujuća obećanja sa Zapada, uključujući obećanje da će prekinuti širenje NATO-a na istok, Kiseljovov uzbudljiv govor je možda takođe kreiran da kaže Rusima da su ovi zahtevi ne samo opravdani, već i davno zakasnili – i potencijalno vredni borbe za široki rat.

Dana 4. decembra, mnogi mediji su izvestili da su američki obaveštajni zvaničnici utvrdili da Rusija planira moguću vojnu ofanzivu koja bi mogla da počne početkom 2022, sa oko 175.000 uključenih vojnika.

Rusija poriče da se sprema za novu invaziju na Ukrajinu, gde je kontrolisala Krim od marta 2014. i podržavala separatističke snage bazirane u Donbasu – i čiji je rat protiv Kijeva ubio više od 13.000 boraca i civila od aprila te godine.

Međutim, Kremlj je devalvirao to poricanje koristeći vojno pojačanje i implicitnu pretnju novom invazijom kao pozadinu svojih zahteva Zapadu i Kijevu, koji se zalaže za sprovođenje mirovnog plana Minsk 2 za sukob u Donbasu iz 2015. onako kako to Moskva tumači.

A Rusija takođe poriče da je poslala trupe da se bore u Donbasu, uprkos onome što Kijev i NATO kažu da su neosporni dokazi. Dramatičan novi test pojavio se ove nedelje kada su mediji otkrili novembarsku presudu suda u ruskom regionu pored Donbasa koja se odnosi na obroke hrane namenjene „vojnim jedinicama Oružanih snaga Ruske Federacije raspoređenim na teritoriji“ delu koji kontrolišu separatisti istočne Ukrajine.

Nakon video poziva između Putina i američkog predsednika Džoa Bajdena 7. decembra, došlo je do oluje u  diplomatiji i možda će je biti više u narednim nedeljama. Ali tenzije su i dalje visoke, a opasnost od eskalacije neprijateljstava se nastavlja.

Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg je 16. decembra ponovio da Moskva ne može da stavi veto na članstvo nijedne zemlje u NATO-u i rekao da je Rusija povećala broj vojnika u blizini ukrajinskih granica.

“Ne vidimo znake da se ovaj skup zaustavlja ili usporava“, rekao je Stoltenberg na konferenciji za novinare sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim u sedištu NATO-a.  “Naprotiv, nastavlja se”.