„Ne dolazite ovde“: Upozorenje sa fronta kineskim državljanima koji razmišljaju da se bore za Rusiju

Kinez koji se bori za rusku vojsku tvrdi da su ga pretpostavljeni zatvorili u mračnu jamu sa čeličnim rešetkama 21 dan, gde jedva da je mogao da stoji. Njegov prekršaj je bila svađa sa komandantom oko zaštitne opreme koja spasava živote.

Majkl, koji ne otkriva svoje pravo ime, rekao je da se pridružio ruskoj borbi protiv Ukrajine kako bi „iskusio vojni život u inostranstvu“, ali nakon brutalne godine na frontu, sada je uveren da je pridruživanje vojsci Vladimira Putina bila „greška“.

Njegovo iskustvo u jami, gde 29-godišnjak kaže da jedva može da podigne glavu, uništilo je njegovu želju da se bori za Moskvu, i želi da pošalje poruku drugim kineskim državljanima koji razmišljaju da se pridruže borbi protiv Rusije.

„Moram da kažem neke istine i upozorim ove iracionalne Kineze – ne dolaze ovde“, rekao je.

U telefonskom razgovoru za CNN, Majkl je rekao da se trenutno oporavlja od povreda zadobijenih na bojnom polju.

„Druga najveća vojska na svetu je potpuna šala“, rekao je Majkl, navodeći probleme unutar vojske kao što su loša oprema, neadekvatna logistika, zlostavljanje i „teška korupcija“ – žalbe koje su široko dokumentovane od početka rata.

I Ukrajina i Rusija su koristile strane borce za pojačanje svojih oružanih snaga. Međutim, pitanje kineskih plaćenika koji se bore za Rusiju dospelo je u svetsku pažnju kada je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski početkom aprila otkrio da je Ukrajina zarobila dva kineska borca i tvrdio da ih u ruskim redovima ima „mnogo više“.

Zelenski je zahtevao odgovore od Pekinga, koji je zauzvrat negirao bilo kakvu umešanost i ponovio prethodne pozive kineskim građanima da „ne učestvuju u vojnim akcijama bilo koje strane“.

Zamenik ruskog ministra spoljnih poslova nazvao je tvrdnju da kineski državljani ratuju u Ukrajini „potpunom neistinom“, javila je ruska državna medijska agencija TASS. Nekoliko dana kasnije, Ukrajina je pred medijima paradirala sa zarobljenim kineskim borcima.

Kijev je izjavio da ima informacije da se još 155 kineskih državljana bori na strani Rusije. Međutim, stvarni broj je verovatno veći, rekao je Zelenski. I Majkl i još jedan kineski borac koji se borio na ruskoj strani rekli su za CNN da znaju za stotine drugih.

Šačica Kineza takođe se bori na ukrajinskoj strani. CNN je potvrdio njihovo prisustvo sa jednim bataljonom, ali ukrajinske kopnene snage nisu mogle da otkriju ukupan broj jer svaka jedinica regrutuje direktno.

Mačo propagandni video snimci

Kineski muškarci su regrutovani na društvenim mrežama putem oglasa za regrutovanje da se pridruže Rusiji na frontu u borbi protiv Ukrajine.

Objave i prateći video snimci koje je video CNN uglavnom obećavaju dobru platu i poboljšanje muškosti za one koji se jave.

Svi video snimci su na ruskom, ali sa prevodima na kineski. Jedan je imao kineski titl sa natpisom: „Zar nisi muškarac? Budi pravi muškarac!“ Nije jasno ko je uradio prevode.

Takvi video snimci su privukli Majklovu pažnju, koji je rekao da ih je video na Doujinu – kineskoj verziji TikToka – 2023. godine. Nakon regrutovanja, počeo je redovno da objavljuje video snimke na društvenim mrežama o svom vremenu provedenom u redovima Moskve.

Majkl je za CNN rekao da je bio vojnik u Kineskoj narodnooslobodilačkoj vojsci, ali da je otišao 2018. godine, rekavši da su reklame i video snimci drugih kineskih boraca na frontu ponovo probudili njegovu „čežnju za vojskom“.

„Bio sam prilično uzbuđen u to vreme“, seća se Majkl. „Kao bivši profesionalni vojnik u Kini, smatrao sam da mora postojati prilika da ovde dam doprinos.“

Rekao je da to nije bilo politički – samo je želeo da se bori. „Ja sam samo čisti vojnik“, rekao je.

Mogao je da se bori za Ukrajinu, rekao je, ali je bilo lakše dobiti vizu za Rusiju, pa je u Moskvu stigao u novembru 2023. sa turističkom dozvolom.

Nakon što ga je ruska vojska prvobitno odbila jer nije govorio ruski, pridružio se ozloglašenoj plaćeničkoj grupi Vagner i poslat je da se bori u regionu Donbasa. Šest meseci kasnije, u maju 2024. godine, potpisao je jednogodišnji ugovor sa ruskim Ministarstvom odbrane, koje ga je poslalo u Bahmut. Drugi strani borci su potpisali slične ugovore.

Majkl je za CNN rekao da je njegov ugovor na 200.000 rubalja (2.400 dolara) mesečno, a u ranijem videu na društvenim mrežama rekao je da postoje i bonusi za osvajanje teritorije od Ukrajine – dodatnih 50.000 rubalja (598 dolara) za svaki kilometar koji napreduju na istok.

Prema Majklu, većina njegovih kineskih kolega je u tome zbog novca. Kao što je jedan samozvani kineski plaćenik rekao u komentaru o Doujinu: „Bez novca, nema časti.“ CNN je pratio IP adresu objave do lokacije u Rusiji.

Majkl je naveo jedan razlog za važnost novca: Opisao je sebe i mnoge kineske borce na ruskom frontu kao one koji dolaze sa „dna“ hiperkonkurentnog društva svoje zemlje, gde se ekonomski rast usporava.

Još jedan kineski državljanin, koji je rekao da se borio za Rusiju i dokumentovao svoje podvige na mreži, rekao je za CNN da je zarađivao oko tri puta više nego što je zarađivao kao plaćenik u svojoj matičnoj zemlji.

Tridesetsedmogodišnji muškarac, čije ime je CNN odbio da otkrije, rekao je da je proveo godinu dana u ruskoj vojsci počev od jula 2023. godine. Rekao je da mu je teško da kaže tačno zašto se javio, ali da ne misli da je novac bio glavni faktor za njega.

„Možda je to zato što se osećam izgubljeno u životu, kao da nešto tražim“, rekao je za CNN. „Samo želim da planinarim. Kao muškarac, imam neku vrstu kompleksa heroja još od detinjstva.“

Rekao je da je ranije služio kao zatvorski čuvar i, kao i Majkl, tvrdio je da borba za Rusiju nije bila politička odluka.

Odabrao je da se bori za Rusiju jer je smatrao da Rusija ima „vojnu prednost“.

Ovakav stav nije neuobičajen u Kini.

Marija Repnikova, stručnjakinja za kinesku i rusku politiku na Državnom univerzitetu Džordžije, rekla je da izveštavanje državnih medija u Kini ima tendenciju da bude prorusko. „Izveštavanje kineskih medija o ratu ima značajan uticaj na percepciju javnosti o tekućoj invaziji“, rekla je ona.

Neki kineski borci su usvojili Kremljov jezik, izražavajući želju da se „suprotstave nacističkom fašizmu“ i nazivajući rat „specijalnom vojnom operacijom“ u javnim objavama na Douyin-u koje je video CNN.

Iako još nisu dospeli u pažnju svetske javnosti, kineski borci sa kratkim frizurama, koji dele svoja svakodnevna iskustva na frontu sa drugim borcima i razmenjuju ideje sa njima u ćaskanjima uživo, bili su uobičajena pojava na kineskim platformama za kratke video zapise. Njihovi nalozi su često prikazivali kineske i ruske zastave, a CNN je pratio nekoliko njihovih IP adresa do Rusije i teritorija Ukrajine koje je Rusija okupirala.

Ali ubrzo nakon što je Zelenski prošle nedelje upozorio Peking na kineske borce na ruskom frontu, mnogi od tih naloga na društvenim mrežama su blokirani.

Međutim, ruski oglasi za zapošljavanje se i dalje široko šire na strogo kontrolisanom kineskom internetu.

Majkl je bio jedan od kineskih boraca koji je redovno delio svoja iskustva na kineskim društvenim mrežama, ali je rekao da mu više nije dozvoljeno da objavljuje pre najnovijeg kruga cenzure. On veruje da je opšta zabrana posledica njegovih javnih komentara u kojima opisuje zlostavljanje prema njemu od strane ruske vojske.

Drugi borac, koji se vratio u Kinu krajem 2024. godine, rekao je da je prošlog meseca saznao da mu neće biti dozvoljeno da napusti zemlju kada je zaustavljen pre planiranog putovanja u inostranstvo. Sumnja da je zabrana putovanja povezana sa njegovom prethodnom službom u Rusiji.

Kineski borci sa obe strane

Kinezi su se borili na obe strane u ovom ratu, ali oni koji su odlučili da se bore za Ukrajinu – i koji sebe uglavnom smatraju ideološki, a ne finansijski motivisanim – izgleda imaju jednu zajedničku stvar: proveli su neko vreme van Kine.

Džejson, koji je rođen u Kini, preselio se u Sjedinjene Države tokom srednjoškolskih godina.

Rekao je da je napustio master studije računarskih nauka na američkom koledžu u maju 2023. godine kako bi otišao u Lavov, grad u zapadnoj Ukrajini, i pridružio se Ukrajinskoj međunarodnoj legiji. CNN je video njegov kineski pasoš i nacrt ugovora.

Nakon četiri meseca izbegavanja granata u rovovima i rovovima, tadašnji pešadinac je rekao da želi da još aktivnije učestvuje u borbi. Podneo je zahtev za premeštaj u jurišnu jedinicu, ali je odbijen jer je ukrajinski komandant smatrao njegovu nacionalnost sumnjivom.

Godinu dana nakon povratka u SAD, rekao je da je to „šteta“, ali da razume nepoverenje jer su „Kina i Rusija prilično bliske“.

Kineska pretnja da će jednog dana izvršiti invaziju na Tajvan bila je Džejsonova motivacija za borbu protiv Ukrajine.

Pitanje samoupravnog ostrva, koje je Komunistička partija Kine proglasila za sebe i obećala da će osvojiti silom ako bude potrebno, veoma je lično pitanje za dvadesetsedmogodišnjaka. On kaže da je njegov pradeda bio nacionalistički vojnik koji je izgubio život boreći se protiv komunista tokom Kineskog građanskog rata krajem 1940-ih. Poražena nacionalistička vlada se povukla na Tajvan.

On se nada da će činjenica da se borio za Ukrajinu dati narodu Tajvana „osećaj nade da će neko doći da pomogne“ ako Kina izvrši invaziju.

„Mislim da je većina Kineza dugo bila isprana mozga“, rekao je.

Sofi, doktorantkinja na jednom od vodećih kineskih univerziteta, trenutno čeka odobrenje da se pridruži Ukrajinskoj međunarodnoj legiji. CNN je video njen pasoš i dokumenta za prijavu.

Ona je za CNN rekla da je „nekada bila prilično ravnodušna prema politici“, ali da se njeno razmišljanje promenilo tokom godinu dana studiranja u Evropi, daleko od granica kineskog Velikog zaštitnog zida i sveprisutnog onlajn nadzora.

Rekla je da ju je inspirisalo da se prijavi kao dobrovoljac u Ukrajini nakon što je videla video o jedinom poznatom kineskom državljaninu koji je poginuo boreći se za Ukrajinu.

Sofi je za CNN rekla da mnogi njeni prijatelji kod kuće u Kini imaju proruske stavove o ratu i da je i ona nekada bila „isprana mozga“ jednostranim informacijama iz Rusije.

Dva kineska borca koje je zarobila Ukrajina takođe su prijavila „jednostrano“ izveštavanje u Kini. Ukrajinske snage bezbednosti su pratile muškarce dok su govorili, verovatno pod pritiskom, a činjenica da su njih dvojica uopšte izvedena pred medije verovatno predstavlja kršenje međunarodnog humanitarnog prava.

Nakon hapšenja, Zelenski je javno izjavio da Ukrajina istražuje da li je kineska država podsticala svoje građane da se bore za Rusiju.

„Još uvek nemam odgovor na ovo pitanje. Služba bezbednosti Ukrajine će to ispitati“, rekao je prošle nedelje, dodajući: „Ne kažemo da je neko izdao naređenje; nemamo takve informacije.“

Kina je više puta negirala bilo kakvo učešće države. „Ove tvrdnje su potpuno neosnovane“, rekao je Lin Đian, portparol kineskog Ministarstva spoljnih poslova, kada je upitan o Zelenskijevoj tvrdnji da se „mnogo više“ kineskih građana bori za Rusiju.

„Ukrajina bi trebalo da prizna napore i konstruktivnu ulogu Kine u potrazi za političkim rešenjem krize“, rekao je Lin na konferenciji za novinare 9. aprila.

Brz potez Kine da cenzuriše naloge kineskih boraca na društvenim mrežama u Rusiji bio je očekivan, rekla je Marija Repnikova, stručnjakinja sa Državnog univerziteta Džordžije. „Ne iznenađuje me cenzura plaćenika, jer je njihovo hvatanje bio veliki skandal“, rekla je.

Iako su društvene mreže nesumnjivo igrale ulogu u regrutovanju kineskih boraca, Repnikova je rekla da je činjenica da oglasi za regrutovanje nisu cenzurisani u Kini i da su i dalje dostupni verovatno više „previd“ nego „strateški“, jer se proruski stav u takvim video zapisima „jednostavno povezuje sa narativom da se Rusija dobro bori“.

Iako su se Majkl i Džejson borili na različitim stranama rata, imali su jednu zajedničku stvar: stvarnost rata bila je daleko gora nego što su ikada očekivali.

„Neverovatno je brutalno, daleko iznad onoga što možete da zamislite“, rekao je Majkl./CNN/