NATO se vraća u zonu udobnosti nakon haosa u Avganistanu

NATO se vratio u elementu. Kako rastu tenzije sa Rusijom, najveća svetska vojna organizacija fokusirana je na bezbednost: odbranu teritorije svojih 30 država članica. Ovo uključuje odvraćanje od bilo kakvog pokušaja da se destabilizuju zemlje na njegovom istočnom krilu, kao što su Estonija, Letonija, Litvanija i Poljska.

Članovi alijanse predvođeni od SAD imaju različite interese u svom odnosu sa Rusijom i u odnosu sa trenutnim fokusom na ljutnju predsednika Vladimira Putina na Ukrajinu. Ali NATO nije odvojen od biznisa, politike i energetike na isti način kao Evropska unija. Ne nameće sankcije.

Osnovana 1949. godine, Organizacija Severnoatlantskog pakta bila je u velikoj meri fokusirana na Sovjetski Savez tokom Hladnog rata, a bavljenje Moskvom je u njenom DNK. Zaista, spor sa Rusijom oko Ukrajine je gotovo olakšanje nakon debakla u Avganistanu, koji su talibani pobedili posle odlaska NATO-a prošle godine.

NATO donosi odluke jednoglasno i svaka zemlja ima pravo veta. Dakle, NATO kao organizacija neće isporučivati oružje Ukrajini, iako to čine mnoge njegove članice, uključujući Sjedinjene Države, Britaniju, Tursku i baltičke države.

Nemačka je najveća zemlja članica koja ne šalje ofanzivno oružje, i nije jedina, ali Berlin ipak obezbeđuje nesmrtonosnu opremu.

NATO takođe neće slati trupe u Ukrajinu ako Rusija izvrši invaziju.

Član 5 njenog osnivačkog ugovora – ključna klauzula o uzajamnoj zaštiti – obavezuje sve države članice da priteknu u pomoć drugoj članici čiji suverenitet ili teritorijalni integritet može biti ugrožen.

Ukrajina, međutim, nije članica, iako bi volela da bude. Doprineo je operacijama i misijama NATO-a u Bosni i Hercegovini, na Kosovu, u Iraku, Avganistanu i drugde, ali to nije dovoljno da garantuje zaštitu NATO štita.

Uprkos Putinovom insistiranju da Ukrajina nikada ne bi trebalo da postane članica NATO-a, članice alijanse takođe to ne bi prihvatile u ovom trenutku, sve dok Rusija ne zadrži poluostrvo Krim i dok se borbe ne nastave u istočnom regionu Donbasa. Obaveze iz člana 5 mogle bi da započnu rat ako se to dogodi, jer bi Ukrajina verovatno insistirala na pridruživanju svojoj punoj teritoriji, uključujući Krim i Donbas.

U međuvremenu, NATO pomaže Kijevu da u potpunosti reformiše svoj bezbednosni i odbrambeni sektor.

Ono što će NATO uraditi ako Putin pređe njegovu crvenu liniju jeste da ojača odbranu svojih članica u baltičkim državama, Poljskoj i crnomorskom području, u blizini Bugarske i Rumunije. Što se tiče toga šta je ta crvena linija, to je nejasno – to može biti mali kao sajber napad ili artiljerijski napad na Ukrajinu, ili može zahtevati sveobuhvatnu invaziju.

NATO je počeo da jača svoju odbranu u severoistočnoj Evropi nakon što je Rusija aneksirala Krim 2014. Sada ima taamo oko 5.000  stacioniranih vojnika i opreme. Ali takođe planira da pošalje trupe, avione i ratne brodove u region Crnog mora. Među učesnicima su Francuska, Holandija i Španija.

Pentagon je stavio do 8.500 američkih vojnika u pojačanu pripravnost, tako da će oni biti spremni da se rasporede ako je potrebno da obezbede druge saveznike u slučaju napada. Te trupe će se pridružiti NATO snagama za reagovanje, snagama od 20.000 vojnika iz kopnenih, vazdušnih, pomorskih i specijalnih snaga.

Brzo raspoređena kopnena brigada od oko 5.000 vojnika, koju trenutno predvodi Francuska, već je pojačana. Nemačka, Poljska, Portugal i Španija takođe daju doprinos ovoj grupi, poznatoj kao Radna grupa za veoma visoku zajedničku spremnost.

U nastojanju da spreči napad, NATO je ponudio Moskvi opsežne razgovore. Žele da poboljšaju komunikaciju, istraže načine za izbegavanje vojnih incidenata, uspostave telefonsku liniju za civile i razgovaraju o raspoređivanju projektila. Ali NATO odbija da prestane da prima nove članice.

Naravno, NATO je imao svoj deo sporova u poslednje vreme. Među njima su pretnje bivšeg predsednika SAD Donalda Trampa da neće zaštititi saveznike sa nedovoljnim budžetima za odbranu; Kupovina raketnih odbrambenih sistema ruske proizvodnje od Turske; tvrdnja francuskog predsednika Emanuela Makrona da NATO trpi „moždanu smrt“; i haotični egzodus iz Avganistana predvođen SAD posle 18 godina, koji je doneo pobedu Talibanima.

Ali NATO je u velikoj meri izdržao ove oluje – kao i velike nesuglasice u prošlosti oko rata u Iraku ili odluke Francuske da napusti neke od struktura NATO-a i da prisili svoj štab da se preseli u Belgiju – kroz međusobnu garanciju odbrane da je napad na saveznika napad na sve.

Nejasno je šta će Putin i kada uraditi sa Ukrajinom. Ono što se čini jasnim je da će NATO biti uveren da će se braniti.