NATO ne može da brani Evropu od Rusije bez SAD-a, upozoravaju lideri prve linije alijanse

NATO nije „spreman“ da se suprotstavi Rusiji Vladimira Putina bez SAD-a, rekli su za The Independent lideri tri zemlje koje se nalaze na prvoj liniji alijanse, pozivajući saveznike da drastično povećaju izdatke za odbranu.

U svetlu pobede Donalda Trampa na predsedničkim izborima u SAD-u, lideri Letonije, Estonije i Finske pozvali su alijansu da prekine „beskrajnu raspravu“ o tome kako da odgovori na neposrednu pretnju Rusije, navodeći da je vreme da se evropska odbrana osnaži.

„Nismo spremni. To je apsolutno jasno“, rekao je predsednik Letonije Edgars Rinkevičs. „Ne možemo se samo nadati scenariju u kojem SAD ostaju snažno angažovane u Evropi.“

„Moramo da povećamo naše odbrambene kapacitete,“ dodala je premijerka Estonije Kristen Mihael, „zbog pretnje Rusije i njene nesposobnosti da bude demokratija i funkcioniše u svetu zasnovanom na pravilima.“

Sve tri zemlje jedine su članice NATO-a koje se graniče sa Rusijom, sa granicom koja se proteže na 1.200 milja od severnog vrha Finske do jugoistočnog kraja Letonije, koja se takođe graniči sa Belorusijom, Putinovom vazalnom državom koju je Moskva koristila kao bazu za invaziju na Ukrajinu.

Finska, Estonija i Letonija takođe su među najvećim ulagačima u odbranu unutar NATO-a u poređenju sa svojim bruto domaćim proizvodom (BDP).

NATO zahteva od svojih članica da izdvajaju najmanje 2% BDP-a za odbranu, ali pre ove godine samo trećina zemalja je ispunjavala taj cilj. Taj broj sada je porastao na dve trećine članica, ali stručnjaci upozoravaju da su izdvajanja i dalje preniska. Predviđa se da će Rusija do prvog kvartala 2025. trošiti 6,3% svog BDP-a na odbranu.

Estonija izdvaja 3,4% BDP-a za odbranu, što je drugi najveći procenat u alijansi nakon Poljske. Letonija troši 3,15%, čime je četvrta po veličini izdvajanja nakon SAD-a, dok Finska izdvaja nešto više od 2,4%.

Velika Britanija zauzima deveto mesto sa izdvajanjima od 2,3%, dok je laburistička vlada obećala da će povećati taj procenat na 2,5%. Međutim, ovaj procenat ne odražava činjenicu da su britanska izdvajanja za odbranu u odnosu na BDP ostala relativno ista od 2014. godine. U istom periodu, Estonija, Finska i Letonija skoro su udvostručile svoja izdvajanja.

Kada su Finska i Švedska podnele zahtev za članstvo u NATO-u u maju 2022. godine, napuštajući decenijski neutralni status, to je dočekano kao značajno pojačanje vojnih kapaciteta alijanse. Njihovo članstvo godinu dana kasnije udvostručilo je NATO granicu sa Rusijom.

Finska vojska je jedna od najvećih u Evropi, sa 280.000 vojnika koji „mogu biti mobilisani i naoružani do zuba za samo nedelju dana,“ rekao je predsednik Aleksandar Stub. Gotovo petina od 5,5 miliona stanovnika Finske prošla je vojnu obuku zbog nacionalnog programa služenja vojske.

Nedavno je Finska ubrzala jačanje svojih vojnih kapaciteta, što podvlači njenu zabrinutost zbog pretnje koju predstavlja Putinova Rusija. Izdvajanja Helsinkija za odbranu u odnosu na BDP porasla su za skoro 0,9% od 2022. godine.

Nakon što su ruske snage započele invaziju na Ukrajinu u februaru 2022, Finska je finalizovala svoj najveći vojni ugovor, kupovinu 64 borbena aviona F-35A, vrednih 7,5 milijardi funti.

Govoreći o najnovijim vojnim nabavkama Finske i povećanju njenih snaga, Stub je rekao: „Ovo ne radimo zato što smo zabrinuti zbog Stokholma ili Londona. Ovo radimo zato što smo zabrinuti zbog Moskve.“

Potreba Evrope da poveća ulaganja u odbranu postoji i pre Trampovog reizbora, ali povratak republikanskog milijardera u Belu kuću dodatno je osvetlio slabosti u vojnoj spremnosti mnogih evropskih članica NATO-a, posebno u zapadnoj polovini kontinenta.

Početkom 2024. godine, novoizabrani predsednik SAD-a rekao je da će ohrabriti Rusiju da „radi šta god hoće“ zemljama NATO-a koje ne izdvajaju dovoljno za alijansu.

Ova izjava izazvala je kritike zbog podrivanja člana 5 NATO-a, koji kaže da je napad na jednog člana napad na sve. Ipak, Stub je ocenio Trampov pritisak pozitivno, iako je pozvao alijansu da se fokusira „više na sposobnosti nego na troškove.“

„Svi moraju da poprave svoje deficite u odbrani,“ rekao je Stub, dodajući da Evropa mora prevazići hladnoratovski mentalitet smanjenih vojnih kapaciteta. Na pitanje o budućem angažmanu SAD-a u NATO-u, Stub je rekao: „Mislim da NATO ne može da postoji bez Sjedinjenih Američkih Država.“

Rinkevičs je rekao da se vode razgovori o povećanju minimalnog nivoa izdvajanja članica NATO-a na 2,5% BDP-a.

Tokom sastanka evropskih lidera u Talinu u decembru, estonski ministar odbrane Hano Pevkur predložio je da članice NATO-a izdvajaju čak 5% BDP-a.

Iako evropski lideri ne veruju da će se Tramp povući iz NATO-a, uprkos njegovom dugogodišnjem skepticizmu prema alijansi, zabrinutost ostaje da bi SAD, posebno pod njegovim vođstvom, mogle da preusmere fokus na Kinu i Indo-Pacifik, uključujući i odbranu Tajvana.

„Njihov glavni neprijatelj ili konkurent je Kina,“ rekao je Stub, ali je dodao da veruje da Tramp razume značaj savezništava u suprotstavljanju Pekingu.

Stručnjaci upozoravaju da bi prebrzo preusmeravanje resursa SAD-a na Indo-Pacifik, bez omogućavanja Evropi da postane nezavisnija, moglo SAD ponovo uvući u evropske bezbednosne probleme uz mnogo veće troškove.

„Mislim da je u interesu SAD-a da ostanu angažovane u Evropi,“ rekao je Stub. „U svakom slučaju, verujem da savezi zasnovani na vrednostima traju mnogo duže od saveza zasnovanih na interesima.“

Ključna osnova potrebe Evrope za povećanjem izdvajanja za odbranu leži u podršci Ukrajini u njenom ratu protiv Rusije. Pored dovođenja u pitanje podrške SAD-a NATO-u, Tramp je takođe obećao da će okončati zapadnu filozofiju podrške Kijevu dok potpuno ne potisne Rusiju iz Ukrajine.

On je rekao da ubijanje s obe strane mora odmah prestati i da će osigurati kraj rata u roku od 24 sata od preuzimanja dužnosti. Mnogi strahuju da bi to uključivalo primoravanje Ukrajine da Rusiji preda deo svog trenutno okupiranog teritorija.

Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski priznao je da ukrajinskoj vojsci trenutno nedostaje snaga da povrati teritoriju pod ruskom kontrolom, koja uključuje četiri regiona na istoku i jugu zemlje, kao i poluostrvo Krim na Crnom moru.

Međutim, zemlje prve linije u Evropi ostaju uverene da se Putin ne sme nagraditi za svoju invaziju i da bezbednost kontinenta zavisi od uspeha Ukrajine.

“Da budem potpuno iskren, kada se Rusija bori protiv Ukrajine i Rusija bude poražena u Ukrajini, nema potrebe da se pitamo ko je sledeći”, kaže gospodin Mihal. “Ako dozvolimo Rusiji kao režimu, kao banditu, kao nasilniku, da uzme nešto silom, a zatim kažemo: ‘U redu, hajde da se složimo da je polovina onoga što je uzeto njihova,’ to bi bila veoma loša poruka za budućnost demokratskog sveta.”

Ali nesposobnost Evrope da se brani, posebno bez SAD-a, samo naglašava njene teškoće u nastavku vojne podrške Ukrajini.

Kada je Zelenski rekao da Ukrajini nedostaje sposobnost da povrati teritoriju okupiranu od strane Rusije, bilo je značajno da je predložio kako je “diplomatski pritisak” jedini način da se osigura da Putin ne bude nagrađen za otimanje teritorije.

Tokom sastanka u Briselu prošle nedelje, Zelenski je dodao da je “nemoguće” govoriti o uspešnom okončanju borbi ako Ukrajina dobije samo evropske bezbednosne garancije. Samo garancije uz podršku SAD-a mogu biti dovoljne da spreče buduće ruske napade, rekao je.

“Treniramo Ukrajince zajedno sa Estoncima i Fincima, ali trenutno kapacitet nije dovoljan”, priznaje gospodin Rinkevičs.

“Rekao bih da trenutno jedan od problema nije samo to što mnoge zemlje nisu spremne da Ukrajini daju oružje, već i odbrambena industrija nije sposobna da proizvodi na potrebnom nivou. Možemo Ukrajini obezbediti ono što možemo, ali u mnogim slučajevima već smo na ivici svojih mogućnosti.”

Portparol britanske vlade rekao je: “NATO je najuspešniji odbrambeni savez u istoriji i učinio je milijardu ljudi pod svojom kišobranom, uključujući i Ujedinjeno Kraljevstvo, sigurnijima.

“Već trošimo 2,3% našeg BDP-a na odbranu i obavezali smo se da ćemo povećati taj procenat na 2,5% što je pre moguće.

“Naša posvećenost Ukrajini ostaje čvrsta, i obezbedićemo im 3 milijarde funti godišnje vojne pomoći koliko god bude potrebno.” /The Independent/