Narativi srpskih zvaničnika o izborima 28. decembra

Uoči izbora 28. decembra, politički diskurs srpskih zvaničnika karakteriše intenziviranje narativa koji ove izbore predstavljaju kao odlučujući trenutak za sudbinu srpske zajednice na Kosovu. Kroz javne izjave Petra Petkovića i predsednika Srbije Aleksandra Vučića, izbori se konstrušu kao egzistencijalna bitka, u čijem je središtu politički, institucionalni i demografski opstanak Srba.

U tom okviru, Srpska lista se predstavlja kao jedini legitimni predstavnik i kao ključni mehanizam kolektivne zaštite, dok se kosovske institucije portretišu kao izvor pritiska, rizika i stalne pretnje. Ovi narativi, izgrađeni jezikom straha, mobilizacije i viktimizacije, stvaraju emotivnu klimu koja pomera debatu sa političke konkurencije ka diskursu opstanka i etničkog sukoba.

Narativi Petra Petkovića: izbori kao odlučujući trenutak za „opstanak“ Srba

U danima pred izbore 28. decembra, direktor Kancelarije za Kosovo u Vladi Srbije, Petar Petković, intenzivirao je javne nastupe i medijske izjave, predstavljajući ove izbore kao ključni trenutak za političku i egzistencijalnu sudbinu Srba na Kosovu. U intervjuima datim 26. i 27. decembra za različite srpske medije, uključujući RTS i Tanjug.rs, Petković je izjavio da je reč o „odlučujućim“ izborima, na kojima se, prema njegovim rečima, „lomi sudbina srpskog naroda“.

U njegovom diskursu, Srpska lista se prikazuje kao jedina politička snaga koja može da zaštiti interese Srba, dok se svaka druga alternativa opisuje kao opasna ili manipulisana iz Prištine. Petković je tvrdio da kosovske vlasti, predvođene premijerom Aljbinom Kurtijem, sprovode sistematsku politiku pritiska, zastrašivanja i „institucionalnog terora“, navodeći militarizaciju severa, hapšenja Srba i zatvaranje srpskih institucija. Prema njegovim rečima, krajnji cilj ovih poteza jeste „lomljenje kičme srpskog naroda“ i eliminacija Srpske liste sa političke scene.

Važan deo Petkovićeve narative odnosi se i na delegitimizaciju srpskih političkih alternativa. On je direktno optužio Nenada Rašića i druge srpske subjekte da su „projekti Aljbina Kurtija“, koji, prema njegovim tvrdnjama, imaju za cilj da stvore iluziju multietničkog predstavljanja, dok suštinski nanose štetu interesima srpske zajednice. U tom kontekstu, Petković je naglasio da samo pobeda Srpske liste u svih deset garantovanih mandata za srpsku zajednicu može obezbediti istinsko političko predstavljanje i zaustaviti donošenje odluka koje se, kako tvrdi, donose na štetu Srba.

On je takođe pozvao raseljene Srbe koji žive u Srbiji da dođu i glasaju, predstavljajući taj čin kao nacionalnu i moralnu obavezu. U njegovim izjavama, izbori se ne opisuju kao uobičajen demokratski proces, već kao borba za kolektivni opstanak, u kojoj se učešće smatra oblikom političkog otpora.

Narativi Aleksandra Vučića: poziv Srbima da glasaju za Srpsku listu i kritika Kurtija

U istoj liniji, ali sa institucionalnijim tonom, predsednik Srbije Aleksandar Vučić izgradio je narativ koji direktno povezuje učešće na izborima sa očuvanjem nacionalnog jedinstva i državnih interesa Srbije. Dana 24. decembra, tokom sastanka sa srpskim ambasadorima, Vučić je pozvao Srbe na Kosovu da glasaju za Srpsku listu, nazivajući je „pravim zaštitnikom srpskih nacionalnih interesa“.

On je istakao da političko predstavljanje Srba zahteva „stalni napor i energiju“ i da je neophodno imati „prave“ predstavnike, a ne, kako je rekao, one koji služe politici Prištine. Na taj način, Vučić postavlja Srpsku listu kao ključni faktor stabilnosti i kao garanciju kontinuiteta političkog uticaja Srbije na Kosovu.

Predsednik Srbije je i 27. decembra, tokom ceremonije polaganja kamena temeljca za izgradnju novog objekta Ministarstva odbrane i Generalštaba Vojske Srbije u Beogradu, ponovo pozvao Srbe na Kosovu da glasaju za Srpsku listu na predstojećim izborima. Vučić je naglasio svoje poverenje u srpsko jedinstvo, snagu srpskog naroda na Kosovu i pobedu Srpske liste, predstavljajući njene kandidate kao ozbiljne i pouzdane ljude, protiv kojih, kako je naveo, ne postoje ozbiljne kritike. On je ujedno kritikovao Aljbina Kurtija, tvrdeći da ovaj, preko „srpskih slugu“, pokušava da obezbedi formiranje svoje vlade, dok se Srpska lista prikazuje kao simbol snage i jedinstva Srba u regionu.

Vučić je takođe istakao poštovanje demokratskih prava svih političkih aktera da vode kampanju u skladu sa zakonom, uključujući i metod „od vrata do vrata“, koji je ocenio kao normalnu i prihvatljivu praksu.

 Kancelarija za Kosovo otvara nova radna mesta; Komesarijat za izbeglice i migracije Srbije poziva na glasanje

Paralelno sa ovim političkim diskursom, institucije Srbije su političke poruke pratile konkretnim socijalnim i ekonomskim merama. Tako je 24. decembra Kancelarija za Kosovo u Vladi Srbije saopštila da se otvara 300 novih radnih mesta u srpskim zdravstvenim ustanovama na Kosovu, kao i da se nastavlja još jedan konkurs za 50 radnih mesta raspisan nekoliko dana ranije. Prema zvaničnom saopštenju, ova zapošljavanja se opisuju kao od ključnog značaja za „ostanak i opstanak srpskog naroda“, uz napomenu da je u poslednje tri godine više od 1.500 ljudi zaposleno u srpskom zdravstvenom sistemu na Kosovu.

Ove mere su predstavljene kao konkretan dokaz „brige srpske države i lične uloge predsednika Vučića u podršci srpskoj zajednici na Kosovu“, čime se socijalna sigurnost direktno povezuje sa političkom orijentacijom i učešćem na izborima.

Komesarijat za izbeglice i migracije Srbije takođe je pozvao raseljena lica sa Kosova koja se trenutno nalaze u Srbiji da učestvuju na izborima. Nadležni su naglasili da je svaki glas važan za zaštitu interesa i opstanak srpske zajednice na Kosovu.

U celini, izjave Petra Petkovića i Aleksandra Vučića grade zajednički narativ koji izbore 28. decembra ne predstavlja kao redovan demokratski proces, već kao kritičan trenutak za politički, institucionalni i kolektivni opstanak Srba na Kosovu. Diskurs je obeležen snažnim emotivnim elementima, retorikom viktimizacije i etničkom mobilizacijom, dok se Srpska lista prikazuje kao jedini zaštitni mehanizam od onoga što se opisuje kao sistematski pritisak kosovskih institucija.

Na taj način, izborna kampanja se transformiše iz političkog procesa u egzistencijalni narativ, u kojem se učešće na glasanju predstavlja kao čin kolektivne odbrane, a ne kao slobodan politički izbor.

Autor: Festim Rizanaj