Napad dronom na Kremlj i Vagnerova tirada

Share the news

U protekloj nedelji dogodila su se dva čudna razvoja događaja u vezi sa ratom u Ukrajini koja su izazvala više pitanja nego odgovora: napad dronom na Kremlj prošle srede i drama u kojoj je učestvovao šef Vagner grupe.

Napad dronom – tačnije napadi, pošto su bila dva u razmaku od oko 15 minuta – dogodili su se u ranim jutarnjim satima. Izvanredan video snimak pokazuje kako mali dron razbija jarbol zastave na vrhu kupole Senatske palate u Kremlju i izbija u plamen.

Ko je krivac? Rusija i Ukrajina su odmah uperile prste jedna u drugu, a Kremlj je požurio da tvrdi da je eksplozija „teroristički čin“ sa namerom da se ubije Putin (i da je priznao da nije bio ni blizu i da su udari naneli samo manju štetu na kupoli), a Ukrajina je isto tako brzo tvrdila da je to bila ruska operacija lažne zastave, koja je možda nameravala da učini da Ukrajina izgleda nemilosrdno i da obeshrabri Zapad da opremi Kijev raketama dugog dometa koje bi mogle da ubiju ruskog lidera. Naravno, postoje i druge opcije. To bi mogla biti proukrajinska ruska gerilska grupa. To bi mogla biti (kao što je Eric Edelman rekao pretplatnicima Bulwark+) odmetnuta ruska grupa koja pokušava da eskalira situaciju.

Nezavisni ruski i ukrajinski komentatori su se našli na suprotnim stranama ovog pitanja. U petak je ruska novinarka Julija Latinjina u inostranstvu – koja je, kao i skoro sve njene kolege u inostranstvu, izrazito proukrajinska – bila vidno skeptična kada je Mihail Podoljak, savetnik ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog, insistirao na teoriji lažne zastave: Latinjina veruje u štrajk bilo bi veliko poniženje za Kremlj i, kako je rekla, značilo bi da se Putin „sapliće“ (detinjasti eufemizam u originalu).

Osim treće i četvrte strane, postoje jaki argumenti da su i Kijev i Kremlj glavni osumnjičeni – ne toliko u smislu tehničkih detalja samog udara, već više u smislu njegovih motiva i posledica. Rusija je bez sumnje iskoristila štrajk da započne propagandni ciklus, sa poznatim licima poput TV voditelja Vladimira Solovjeva koji su govorili o potrebi za kontraudarima koji bi ubili Zelenskog i potpuno zbrisali „Ukro-rajh“. „Teroristički napad“ na Kremlj, koji su organizovale ukrajinska vlada i vojska i za koji se veruje da su mu pomogli lokalni saučesnici, mogao bi da eskalira napade na ukrajinsko stanovništvo, uključujući civile, i da eskalira represivne mere kod kuće da opravda zemlju. (S druge strane, od kada Putinovom režimu treba izgovor za bilo koju

U nedelju je ukrajinski penzionisani borbeni pilot Roman Svitan, pukovnik rezervnih snaga, ponudio još jedan argument za teoriju lažne zastave u Latinjinoj emisiji na Jutjubu ukazujući na ruske vazdušne napade na Kijev pre zore u četvrtak, oko 24 sata nakon udara dronom na Kremlj. U napadima je navodno korišćena hipersonična raketa tipa Kinžal, koju je presreo sistem PVO Patriot koji je isporučio SAD. Svitan je tvrdio da je raketa bila usmerena na zgradu ukrajinskog parlamenta, Vrhovnu Radu, da bi je uništila i zadala simboličan, potresan udarac ukrajinskoj demokratiji; da je ovaj napad bio uspešan, tvrdio je, bio bi prikazan kao razorna odmazda za ukrajinski napad dronom na Kremlj. Pošto je potrebno tri ili četiri dana da se pripremi ciljani napad Kinžala, kaže Svitan, to znači da je „odmazda“ već bila pripremana kada je došlo do udara dronom. Međutim, cilj Rada je nepotvrđen, a raketa Kinžal je možda bila u stanju pripravnosti za lansiranje iz drugih razloga.

Protiv umešanosti Kremlja govori i neodlučna i prilično uzdržana reakcija propagandne mašinerije na incident, koji je pres-služba Kremlja izvestila sa dvanaestočasovnim zakašnjenjem (što ukazuje na užurbanu borbu da se dobije tačan račun). Dok je Kremlj glasno proglašavao da zadržava pravo da uzvrati na bilo koji način koji smatra prikladnim, i da ih „sve pobije“ kao što je Solovjov uradio ono što inače rade, vredi napomenuti da su informativni programi ruske televizije prikazali pravi „Da li je to bilo potrebno“ prikazati snimak napada dronom. Generalno, Rusija je izuzetno osetljiva kada je u pitanju objavljivanje svoje ranjivosti na ukrajinske napade. Kada se prošlog meseca ruski borbeni avion pokvario i bacio municiju na ruski grad Belgorod, ranivši nekoliko ljudi i oštetivši nekoliko zgrada, ruske vlasti su brzo objavile da je bombardovanje bilo prijateljska vatra, a ne prijateljska vatra ukrajinski napad – očigledno su više voleli da osramotiti se i propustiti priliku da optuže Ukrajince da su gađali ruske civile, umesto da odaju utisak da je Ukrajina bila sposobna da izvrši takav napad.

Zašto bi Ukrajina izvršila napad dronom na Kremlj? Teorija da se radilo o pokušaju atentata na Putina – koji je bio odsutan i poznat po tome što je provodio noći u vangradskim rezidencijama – a priori se može isključiti. Ali, da li je moguće da su Ukrajinci hteli da troluju Ruse i da ih izuzetno unervoze slanjem signala „možemo te dobiti“ uoči parade za Dan pobede u Moskvi? Sigurno ne. Činjenica da je eksplozija očigledno uništila rusku trobojnicu na kupoli ne može biti slučajna.

Latinjina i drugi komentatori su takođe spekulisali da Ukrajinci možda pokušavaju da nateraju Putina da otkaže paradu povodom Dana pobede 9. maja na Crvenom trgu u Moskvi. (Ili su možda Rusi hteli da Putinu daju respektabilan izgovor za preskakanje ovog nastupa). I pre ovog napada bilo je dosta nervoze na ruskoj strani zbog ukrajinskih dronova na Dan pobede; nakon napada, ruske vlasti su preduzele dalje mere da ograniče proslave u mnogim regionima i gradovima.

Institut za proučavanje rata saopštio je ranije ove nedelje da je Rusija možda izvela napade dronovima „kako bi približila rat domaćoj ruskoj publici i postavila teren za širu društvenu mobilizaciju“. Ali napad na jarbol zastave Kremlja bez prave štete čini malo da izazove emocije za mobilizaciju, posebno imajući u vidu relativno prigušeno izveštavanje o događaju (osim u emisijama poput Solovjevljeve, čija je osnovna publika već mobilisana). S druge strane, odvođenje rata kući Rusima je priznat ukrajinski cilj od početka ruske invazije – i sve dok civili nisu meta, to je sasvim legitiman cilj.

Rusi su već osetili posledice rata na više načina, npr. Primeri uključuju udare dronovima na vojne aerodrome i skladišta nafte, požare i iskliznuće teretnih vozova iz šina, za koje se veruje da su delo proukrajinskih subverzivaca. Sve u svemu, napadi na Kremlj možda neće napraviti toliku razliku.

Ubrzo nakon što je dron udario na Kremlj, video-snimak o Vagnerovoj grupi u Bahmutu, koji je sam po sebi bio još izvanredniji, objavio je prokremljovski vojskovođa Jevgenij Prigožin – bivši zatvorenik, ugostitelj, prijatelj Vladimira Putina i ratni zločinac.

Stojeći ispred polja punog leševa – od kojih su neki, kako je istakao, još uvek imali “svežu” krv – Prigožin je tvrdio da su Vagnerovi ogromni gubici posledica nedostatka municije. U opscenoj tiradi, on je kritikovao ministra odbrane Sergeja Šojgua i načelnika Generalštaba Valerija Gerasimova („Šojgu! Gerasimov! Gde je municija?”), govoreći im da su „nečiji očevi i sinovi” poginuli u ratu dok su oni sedeli u svojim udobnim kancelarijama i njihova deca su uživala u životu. Prigožin je takođe najavio da će se Vagner grupa 10. maja povući iz Bahmuta, gde je privatna vojna kompanija od avgusta angažovana u žestokim borbama protiv ukrajinskih snaga sa velikim gubicima ako ne dobije dovoljno municije i drugih zaliha.

Ova izvanredna tirada izazvala je divlje spekulacije o tome šta je Prigožin zaista nameravao. Da li je želeo, kako je upozorila Latinina, da namami ukrajinske snage u zamku lažnim objavljivanjem povlačenja svojih ljudi iz grada? Pokušavajući da ograniči svoje gubitke i (kako je sugerisao ukrajinski ekspert Podoljak, između ostalih) raspiruje histeriju zbog toga što mu je uskraćena municija da napusti Bahmut i ne mora da prizna da strašni „vagnerovci“ nisu uspeli da zauzmu grad? Da li je sve to bio deo razrađenog plana, možda uz Putinovo znanje i saglasnost, da se Šojgu i Gerasimov sruše – ili da se bar priguše?

Sledeći obrt je usledio u nedelju. Prigožin je saopštio da mu je Ministarstvo odbrane obećalo municiju, da je Vagner dobio dozvolu „da deluje u Bahmutu kako nam odgovara“, a da je njegov saveznik, general Sergej Surovikin, postao veza između Vagnerove grupe i regularne vojske. (To je prilično neobičan odgovor na tiradu protiv najviših vojnih zvaničnika, što je očigledno krivično delo prema ruskom zakonu protiv omalovažavanja oružanih snaga u ratu.) Sada izgleda kao da Vagner možda neće napustiti Bahmut posle svega i još uvek može da pokuša da završi svoje osvajanje grada kao pobedu koju bi reklamirao na proslavama Dana pobede – osim što što izgleda malo verovatno s obzirom da je ostalo manje od dva dana.

Na kraju krajeva, ovaj konkretni komad Vagnerijanskog teatra može samo ostaviti posmatrača da se pita o čemu se radi. Pravi sukob između različitih „klanova“ unutar ruske ratne mašinerije? Putin igra klan protiv klana? Panični manevri na brodu koji tone? Šta god da je objašnjenje, to je loše za Rusiju jer se bliži dugo očekivana ukrajinska ofanziva./The Bulwark/