Nakon mobilizacije Kremlj prelazi na diplomatiju “prljave bombe”

Rusija je pojačala izjave, kako na međunarodnom tako i na domaćem nivou, da se Ukrajina sprema da primeni “prljavu bombu’. To je ozbiljna eskalacija vojne diplomatije i retorike. Da li će uslediti eskalacija na bojnom polju?

23. oktobra, ministar odbrane Sergej Šojgu pozvao je svoje Francuske, Turske, britanske i američke kolege tim redosledom kako bi upozorio da Ukrajina planira da koristi prljavu bombu na svojoj teritoriji. Sledećeg dana, šef Generalštaba Valeri Gerasimov ponovio je to svom američkom kolegi generalu Marku Milliju. Ova tvrdnja je neosnovana i Rusija nije iznela nikakve dokaze koji bi je podržali.

Prljava bomba-uobičajeni eksploziv koji uključuje radioaktivne materijale koji se mogu raspršiti u eksploziji – je neprovereno oružje sa malo ili nimalo vojne koristi. Čak i da Ukrajina trenutno nije imala borbeni zamah na bojnom polju, bilo bi malo razloga da razmisli o njegovoj upotrebi. Zapadne vlade odlučno su odbacile ničim potkrepljene tvrdnje Rusije.

Nakon telefonskih poziva Šojgu, druge visoke ruske ličnosti pojačale su tvrdnje o “prljavoj bombi”, uključujući ministra spoljnih poslova Sergeja Lavrova i šefa snaga za radijacionu, hemijsku i biološku odbranu ruskog Ministarstva odbrane Igora Kirilova. To je brzo postalo dominantna tema u vestima i emisijama ruske državne televizije (mada nisu svi gosti bili u toku). Ovo su zajednički napori da se indoktrinira imaginarna pretnja široj populaciji.

Ovaj nalet vojne diplomatije i unutrašnje propagande odvija se u pozadini dva događaja: jednog na bojnom polju i jednog kod kuće. Na bojnom polju, Rusija, pretrpevši velike gubitke u oblasti Harkova na severoistoku, oseća veliki pritisak u oblasti Herson na jugu, a takođe gubi tlo oko Bahmuta, svog jedinog područja nedavnih osvajanja.

Krajem oktobra, Šojgu je rekao Putinu da je mobilizacija završena. Baš kao što je njena zakasnela i nevoljna najava samo mesec dana ranije pokazala da je Kremlj shvatio koliko je rat loš, kraj mobilizacije pokazuje da Kremlj razume rizike sa kojima se suočava, postavljajući prekomerne zahteve ruskom društvu.

Mobilizacija je izazvala duboku uzbunu širom zemlje, ali nije promenila tok rata, a Kremlj sada traži manje nametljive načine da organizuje društvo oko njegovog sprovođenja. 19. oktobra, nakon uvođenja ratnog stanja u četiri okupirana regiona Ukrajine, Putin je uveo nove “nivoe borbene gotovosti” širom Rusije. Oni daju vlastima značajna i nejasno definisana nova ovlašćenja za ograničavanje ili prisiljavanje na kretanje građana, kontrolu imovine i praćenje komunikacija. Iako podseća na oblik “olakšanog ratnog stanja”, biće manje efikasan od regrutacije, pomažući Kremlju da vodi rat.

Jasnije je nego ikad da Rusija – gubeći na bojnom polju, i nesposobna da mobiliše društvo – ne može da pobedi u ratu. Može se samo nadati da će zaustaviti rat i ograničiti dalje gubitke uvođenjem troškova i pretnjama. Nastoji to učiniti eskalacijom izvan bojnog polja, raketnim udarima kako bi se uništila trećina ukrajinske električne energije; koristeći iranske bespilotne letelice za teroriziranje gradskog stanovništva; sa navodnim napadima na zapadnu komunikacionu infrastrukturu i obaveštajnim podacima o njenom stanju.; i miniranjem brane Nova Kakhovka u Hersonu, što joj daje priliku da poplavi celo područje – povlačenje “poplavljene zemlje”, pored tradicionalnije taktike spaljene zemlje.

Ali ništa od toga ne menja igru. A Rusija zna da je nuklearna eskalacija ono što najviše uznemirava Zapad. Njene opasne akcije u nuklearnoj elektrani Zaporožje mesecima izazivaju zabrinutost. Putin je u septembru pojačao pretnje koje je uputio na početku rata da će upotrebiti nuklearno oružje. Od tada su zapadne države javno i privatno upozoravale na to. Rusija sada izdaje svoja, potpuno neverovatna upozorenja o ukrajinskoj prljavoj bombi. Šta se nada da će postići?

Malo je verovatno da će ovo biti uvod u direktno ekvivalentan napad pod lažnom zastavom, odnosno rusku upotrebu prljave bombe. Ovo bi izazvalo međunarodnu sramotu, kršenje nuklearnog tabua raspršivanjem radiološkog materijala za zanemarljivu vojnu dobit. Prava zabrinutost je da bi Rusija mogla da koristi pravo nuklearno oružje. Kirillov je to nenamerno nagovestio, rekavši da bi Ukrajinska Prljava bomba bila “provokacija” koja bi prevarila Zapad da pomisli da je Rusija detonirala “fisijsko oružje male snage” – uprkos činjenici da se konvencionalne eksplozije lako razlikuju od nuklearnih.

Tri aspekta Šojguovih poziva produbljuju ovu zabrinutost. Prvo, pored Turske, koju Rusija smatra izaslanikom Zapada i posrednikom u sporazumima, zvao je samo zapadne nuklearne države. Prkosno nije imenovao nenuklearnu Nemačku, koja bi, budući da je potencijalno slabija karika u zapadnom Savezu, inače bila očigledna meta pokušaja uticaja na zapadnu politiku. Drugo, Šojgu je upozorio protiv “nekontrolisane eskalacije” – jasne reference na potencijalnu upotrebu nuklearnog oružja izvan onih koje se koriste u ograničene, taktičke svrhe. Treće, on (i drugi ruski izvori) optužili su zapadne zemlje, posebno Veliku Britaniju, da su pomogle Ukrajini da stvori prljavu bombu.

Ruska upozorenja imaju dva moguća objašnjenja. Prvi je da Šojgu i ruski državni propagandisti udvostručuju Putinov nuklearni blef u nadi da će primorati Zapad da uvede primirje Ukrajini. Ako je odgovor Zapada, kao i ranije, da razjasni posledice po Rusiju, a ne da traži kompromis, ovo će biti treći put da se ruski nuklearni blef poziva u ovom ratu.

Drugo, to je autentičan, iako izuzetno nespretan pokušaj da se stvori izgovor za nuklearnu eskalaciju. Dok se Rusija suočava sa daljim gubicima na terenu, sve većom zabrinutošću u zemlji i značajnom izolacijom u inostranstvu, uključujući oštre i rastuće sankcije, suočava se sa logikom smanjenja izbora: ili okončanjem rata povlačenjem trupa u potpunosti iz Ukrajine, ili upotrebom – sa strašnim rizikom za sebe – najrazornija sredstva koja su na raspolaganju za borbu protiv nje.

Ovaj članak je prvobitno objavio Međunarodni institut za strateška istraživanja./The Moscow Times