Nacionalista Simion vodi na ponovljenim izborima u Rumuniji, prema izlaznim anketama

Šest meseci nakon prvog pokušaja, koji se završio skandalom i konfuzijom, Rumuni su održali nove predsedničke izbore.

Prema anketama, desničarski kandidat Džordž Simion bio je na prvom mestu sa oko 30% glasova, a slede ga dva centrista – gradonačelnik Bukurešta Nikusor Dan i Krin Antonesku, liberal koji predstavlja vladajuću koaliciju socijaldemokrata i nacionalnih liberala.

Na izborima 24. novembra pobedio je radikalni autsajder sa mističnim sklonostima, Kalin Georgesku, ali je rezultat poništen zbog optužbi za izbornu prevaru i rusko mešanje.

Pošto se ne očekuje da nijedan kandidat dobije više od 50% glasova na ponovljenim izborima, očekuje se drugi krug izbora između dva vodeća kandidata 18. maja.

Nakon zatvaranja biračkih mesta, Simion se zahvalio onima koji su glasali za njega. „To je bio čin hrabrosti, poverenja i solidarnosti“, rekao je u snimljenoj poruci.

U februaru, potpredsednik SAD DŽ. D. Vens snažno se zalagao za to da Rumunija poništi izbore, šokirajući rumunski politički establišment, koji se u velikoj meri oslanja na svoj poseban odnos sa Sjedinjenim Državama. Ipak, Georgesku je isključen iz učešća u reizboru.

„Ovi izbori nisu o jednom ili drugom kandidatu, već o svakom Rumunu koji je bio lažan, ignorisan i ponižen, a ipak ima snage da veruje u naš identitet i naša prava i da ih brani“, napisao je Simion na X u petak.

Rezultat se željno očekuje u evropskim prestonicama, Vašingtonu, Kijevu i Moskvi. Rumunija je važna tranzitna ruta za sisteme naoružanja i municiju u Ukrajinu. Zemlja ima američki protivraketni odbrambeni štit u Deveselu i tri velike vazduhoplovne baze iz kojih NATO sprovodi misije vazdušne policije na granici između Ukrajine i Moldavije i preko Crnog mora.

Ukrajina izvozi 70% svog žita u Istanbul preko obale Crnog mora i kroz rumunske teritorijalne vode. Rumunska mornarica razminira ove vode, a rumunsko ratno vazduhoplovstvo obučava ukrajinske pilote za upravljanje avionima F-16. Trampova administracija trenutno preispituje svoju posvećenost Rumuniji. Sporazum o ukidanju viza je naglo raskinut uoči izbora.

„Zaboravite na bilo kakvu dalju pomoć Ukrajini ako Simion postane predsednik“, kaže Džordž Skutaru, stručnjak za bezbednost u Centru za novu strategiju u Bukureštu. Kao šef Saveta za nacionalnu bezbednost, predsednik može da stavi veto na bilo koju odluku i ima snažan uticaj na bezbednosnu politiku. Međutim, Skutaru je „oprezno optimističan“ da će jedan od centrista pobediti u drugom krugu izbora.

Nezadovoljstvo javnosti zbog rumunske finansijske pomoći ukrajinskim izbeglicama bila je centralna tema u Simionovoj predizbornoj kampanji, iako on negira da je proruski orijentisan.

Jednog vrelog majskog popodneva, posetioci se okupljaju u baštama palate Kotročeni, predsedničke rezidencije u zapadnom Bukureštu. Odluka privremenog predsednika Ilija Bolojana da otvori zgrade i bašte za javnost naišla je na dobar prijem kod posetilaca.

Bele i ljubičaste perunike nižu se duž staza ispod starih stabala divljeg kestena u punom cvetu. Vojni orkestar maršira između leja ljubičica i ljubičica. Palata je bivši manastir koji je obnovljen u 17. veku i postao je sedište rumunske kraljevske porodice u 19. veku.

„Ne mogu baš da zamislim Simiona ovde…“ kaže mi Jonut, satirični pisac, pored ukrašenog vodopada, gledajući zidine palate. Glasao je za Simiona u prvom krugu izbora prošlog novembra, ljut zbog stalnih odlaganja punopravnog članstva Rumunije u Šengenskoj zoni slobodne trgovine. I iz frustracije zbog odlazećeg predsednika Rumunije Klausa Johanisa.

Ali 1. januara, Rumunija se konačno pridružila Šengenskoj zoni, a Johanis je podneo ostavku istog meseca. „Rumuni su sada manje ljuti“, smatra on. Rekao je svojoj ćerki da će na ovim izborima glasati za Nikusora Dana, ali još se nije odlučio.

Ana, konsultantkinja za menadžment koja šeta kroz dvorske bašte sa svojom porodicom, takođe podržava Nikusora Dana. „Želim da glasam i za kontinuitet i za promene“, kaže ona. „Kontinuitet u odnosima Rumunije sa Evropom, ali i promene kada je u pitanju korupcija. Mi mladi više nemamo nikakve veze sa starim strankama“ – nešto što Nikusor Dan ima zajedničko sa Simionom.

Mnogi u velikoj rumunskoj dijaspori – milion je registrovanih birača – već su glasali, posebno u Španiji, Italiji, Nemačkoj i Ujedinjenom Kraljevstvu. Oni su nevidljivi u anketama javnog mnjenja i lako bi mogli uticati na konačan rezultat./BBC/