Može li Tramp bilo šta da učini da Putin prihvati prekid vatre u Ukrajini?

Dok je Ukrajina pristala na američki plan o prekidu vatre, ruski predsednik Vladimir Putin je dvosmisleno odgovorio: „Da, ali“.

Tramp je rekao da bi bilo “razočaravajuće” da se Putin ne složi, ali je odbio da komentariše kakav bi uticaj mogao imati da ga natera da pristane na 30-dnevni prekid vatre.

Pa šta on može da uradi? Čini se da postoje tri opcije.

Sankcije

Tramp je rekao da može „finansijski da radi stvari koje bi bile veoma loše za Rusiju“.

Ovo zvuči kao aluzija na dodatne sankcije, a Tramp je to takođe nedavno zapretio u objavi na svojoj društvenoj mreži Istina.

Sekretar finansija Skot Besent i Kevin Haket, šef Nacionalnog ekonomskog saveta, ponovili su Trampove komentare, ali nisu naveli detalje o tome kako bi izgledale strože sankcije.

Hackett je nedavno govorio o „štapu i šargarepi“.

Vlada je 13. marta preduzela akciju tako što nije produžila ukidanje sankcija odabranim ruskim bankama koje plaćaju naftu i gas.

To otežava drugim zemljama da izvrše ove kupovine. Ponovno uvođenje izuzeća bila bi šargarepa, a Sjedinjene Države su obećale da će ublažiti sankcije ako Moskva pregovara.

Putin je nagovestio da želi veću šargarepu i štap, npr. B. demilitarizacija Ukrajine i prestanak isporuke američkog oružja Kijevu.

Što se tiče „štapa“, Heket je rekao da postoji „čitav niz stvari“ koje se mogu uraditi, ali nije naveo nijednu od njih.

Jedna opcija o kojoj se razgovara bi bila uvođenje sekundarnih sankcija trećim zemljama koje kupuju rusku naftu iznad granice cene koju je nametnuo Zapad od 60 dolara po barelu (trenutna tržišna cena je 70 dolara). Najveći kupci su Kina, Indija i Turska (tim redosledom).

Druga ideja bi bila da se snizi gornja granica cena, čime se dodatno smanjuju ruski prihodi. To bi zahtevalo koordinaciju sa zapadnim saveznicima.

Rusija je rasporedila „flotu u senci“ zastarelih naftnih tankera kako bi zaobišla postojeće sankcije. I ovde bi se sankcije mogle pooštriti, na primer dodavanjem više brodova na listu zabrane.

Ali to je igra mačke i miša. Brodovi često menjaju vlasnika nekoliko puta, u koje su uključene brojne fiktivne kompanije. Sprovođenje propisa zahteva značajne napore i resurse.

Drugi korak koji se razmatra bila bi zabrana uvoza proizvoda na bazi ruske sirove nafte prerađene u trećim zemljama.

Ovakve mere bi stavile pod pritisak rusku ekonomiju.

Međutim, oni ne bi bili brzo rešenje i verovatno ne bi imali isti brzi efekat kao moratorijum na oružje koji je uveo Vašington, a koji je izgleda ubedio Ukrajinu da pristane na plan o prekidu vatre.

Carine

U drugim međunarodnim sukobima, Trampovo omiljeno oružje je nametanje carina, a on bi ih sigurno mogao nametnuti Rusiji. Ali efekat bi verovatno bio veoma ograničen.

Trampova upotreba sankcija izazvala je veliku zabrinutost u drugim zemljama poput Kine, Kanade i članica Evropske unije. Ali to su sve važni trgovinski partneri SAD koji imaju mnogo da izgube.

Rusija, s druge strane, jedva da nešto prodaje Sjedinjenim Državama.

„Ruski izvoz u Sjedinjene Države pao je za više od 80% prošle godine u poređenju sa predratnim periodom, na oko 3 milijarde dolara, što je najniži nivo od 1992. godine“, piše Aleksandar Koljandr u nedavnom članku za Centar za analizu evropske politike.

„Ovo je otprilike ekvivalentno vrednosti ruskog izvoza u Kinu za 10 dana 2024.

Jedna necarinska mera koju je Tramp predložio u januaru bila je da podstakne Saudijsku Arabiju da snizi cene nafte povećanjem proizvodnje. Međutim, malo je verovatno da će to biti u interesu Saudijske Arabije.

Oružje

Trampov specijalni izaslanik za Rusiju i Ukrajinu Kit Kelog izneo je treći način na koji bi Vašington mogao da napadne Rusiju bičem.

U junu prošle godine izneo je plan da se obe strane brzo dovedu za pregovarački sto.

„Poručujemo Ukrajincima: ‘Morate da sednete za pregovarački sto, a ako ne sednete za pregovarački sto, podrška Sjedinjenih Država će presušiti’“, rekao je on.

„A ti kažeš Putinu: ako ne dođeš za sto, daćemo Ukrajincima sve što im treba da te ubiju na licu mesta.

Do sada smo videli prvi deo ovog scenarija. Bilo je brzo i lako za implementaciju. Takođe je bilo jeftino, pošto je zadržavanje vojne pomoći očigledno jeftinije za američke poreske obveznike od pružanja vojne pomoći.

Drugi deo postavlja velika pitanja, ne samo zato što sam Kelog nije igrao značajnu ulogu u dosadašnjim pregovorima.

Preplaviti Ukrajinu oružjem bio bi skup poduhvat za američkog predsednika koji je tako često govorio o tome kako je rat već previše koštao Amerikance. Bio bi to i vrtoglav politički preokret. Tramp je upozorio ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog da se „igra sa Trećim svetskim ratom“.

Vašington bi mogao zaključiti da je drugi deo Kelogove strategije jednostavno previše rizičan./Rferl/