Može li EU produžiti sankcije Rusiji uprkos ucenama Mađarske?

Produženje sankcija Rusiji jedno je od najhitnijih pitanja za Evropsku uniju – posebno ove godine. Kontinuirani otpor Mađarske takvim sankcijama doveo je do zabrinutosti u Briselu šta će se dogoditi kada istekne sledeći rok za produženje, ovog puta u julu.

Mađarski premijer Viktor Orban dugo se protivio sankcijama EU protiv Kremlja i odbijao je da pristane na nove mere usmerene na uvoz energenata iz Rusije u EU.

Sankcije se obnavljaju svakih šest meseci i dele se u dve grupe: sektorske sankcije – poput zabrane uvoza raznih ruskih dobara – i spiskove, tj. Zabrane izdavanja viza i zamrzavanje imovine za više od 2.500 ruskih pojedinaca i kompanija.

Sektorske sankcije se obnavljaju u januaru i julu, dok će liste biti pregledane za obnavljanje u martu i septembru. To znači ukupno četiri odluke po kalendarskoj godini, koje sve moraju jednoglasno doneti 27 država članica EU.

I tokom obnove sektora u januaru i revizije lista u martu, Mađarska – koja je dugo kritikovala sankcije EU protiv Kremlja – poigravala se idejom da odbije njenu saglasnost. Budimpešta je na kraju dala zeleno svetlo, ali ne bez nekih ustupaka Brisela.

Zvaničnici EU u Briselu rekli su mi da su već zabrinuti zbog predstojećeg produženja sektorskih sankcija u julu — i onoga što bi Budimpešta mogla da zahteva.

Problem je dodatno pogoršan širim pitanjem o politici sankcija Zapada Moskvi i tekućim pregovorima o prekidu vatre između Rusije, Ukrajine i Sjedinjenih Država.

Oslobađanje sankcija je u nekom obliku upućeno Kremlju kao moguća šargarepa — barem iz Vašingtona — iako su Evropljani, koji nisu uključeni u pregovore, za sada odbacili tu ideju.

Pitanje je da li će to važiti i na leto.

„Tri meseca je životni vek u politici, a do tada je [američkom predsedniku Donaldu] Trampu možda bilo dosta Rusije i umesto toga je pooštrio sankcije“, rekao je jedan zvaničnik EU sa kojim sam razgovarao, iako je zvaničnik takođe priznao da bi druge prestonice EU mogle biti u iskušenju da ublaže sankcije.

Stalna pretnja privredi EU od transatlantskog trgovinskog rata mogla bi, prema rečima diplomata, da oživi pozive za ublažavanje sankcija na ruski gas, aluminijum, čelik i trgovinu sa Moskvom uopšte.

Šta je evropski plan B za sankcije?

Da bi zaobišli mogući mađarski veto ovog leta ili sprečili druge države članice da izaberu elemente koje žele da uklone, najpametniji advokati u Briselu sada provlače zakonske tekstove kako bi razvili plan B u slučaju da se plan A — „čisto“ proširenje — pokaže nemogućim u julu.

I možda su ga našli.

Ideja je već izražena na vrhuncu procesa obnavljanja liste u martu. Ostaje neprovereno, a upitno je da li je potpuno legalno.

Takođe je komplikovano, bar za one koji ne žive u „briselskom balonu“.

Ali evo u čemu je stvar: sankcije EU se sastoje od dva pravna dokumenta, odluke i uredbe. Ovi tekstovi su u suštini identični i funkcionišu zajedno: države članice se slažu i usvajaju odluku, koja se zatim sprovodi kao propis.

Uredba mora da se obnavlja svakih šest meseci jednoglasno, ali odluka ne. Umesto toga, odluka ostaje na snazi osim ako kvalifikovana većina ne glasa za njeno ukidanje.

To bi značilo da bi sankcije mogle da ostanu na snazi bez potrebe za formalnim produženjem i zaobišle bi veliku priliku Mađarske da po ovom pitanju „ucenjuje“ ostatak kluba.

Prema diplomatama sa kojima sam razgovarao, ovo je rešenje – i to privremeno.

Mađarska i verovatno druge zemlje bi verovatno tužile EU, jer bi takva akcija bila bez presedana. Kako je to rekao jedan diplomata: „Ovo se dešava na veoma nestabilnoj pravnoj osnovi, pošto smo uvek koristili jednoglasnost da produžimo sankcije — tako je to uvek funkcionisalo“.

Ali postoje i drugi Plan B u radu. Možda je najočiglednije da će Evropska komisija predložiti dalje sankcije u narednim nedeljama, što bi bio 17. paket sankcija otkako je Rusija izvršila invaziju na Ukrajinu pre više od tri godine.

Trik je, međutim, u tome što ove nove sankcije zapravo ne bi bile donete. Umesto toga, njima bi se trgovalo kao “trgovina konjima” u zamenu da Mađarska pristane na opšte produženje sankcija.

U ovom scenariju, Budimpešta bi mogla da odnese pobedu jer nove sankcije ne bi bile odobrene, dok bi drugi ostvarili barem produženje postojećih sankcija do kraja godine.

Drugi mogući pristup bi bio da se dozvoli da sankcije isteku, ali da se to nadoknadi povećanjem carina protiv Rusije u svim relevantnim privrednim sektorima. Ovakva odluka ne bi zahtevala jednoglasnost i stoga bi bila moguća, ali šta bi blok uradio, na primer, sa svim izvoznim ograničenjima koja je već uveo Rusiji?

Jedna opcija bi bila da se dozvoli da sankcije EU isteknu, ali da se iste mere ponove na nacionalnom nivou. Međutim, daleko od toga da sve države članice imaju nacionalne zakone o sankcijama i umesto toga se oslanjaju na evropski okvir. Kao rezultat toga, implementacija bi vrlo brzo postala neujednačena i nedosledna širom Unije.

Postoji još jedna potencijalna dilema. Osim produženja sankcija, većina članica EU želi da EU započne pristupne pregovore sa Ukrajinom najkasnije do juna.

To znači da bi još jedan mogući mađarski veto morao da bude prevaziđen otprilike u isto vreme kada i sankcije.

Moguće je da će neka zamrznuta sredstva EU koja su zadržana Budimpešti zbog zabrinutosti za vladavinu prava morati ponovo da se podgreju i puste u tok da bi se rešila oba pitanja./Rferl/