Priznajem da sam se predomislio. Dugo sam razumeo nespremnost kancelara Šolca da ne šalje teško naoružanje u Ukrajinu. I mogu vrlo dobro da razumem zabrinutost da su Nemačka ili ceo NATO, predajući određeno oružje, umešani u rat. Ne zaboravimo da su ruski političari ovim pretili, a predsednik Putin se čak poigrao nuklearnom mogućnošću. Dakle, postoji razlog da se postupa mudro prema Rusiji.
Problem je u tome što Putin to zna, štaviše, on je to pogrešno izračunao od samog početka. U vreme kada se Ukrajina u očaju bori za život i slobodu, ruska vojska sistematski uništava domove i civilnu infrastrukturu. Ratni zločini se vrše pred našim vratima!
Strah od zaboravljenog rata
Sudeći po velikom broju ruske vojne nadmoći ili načina na koji Rusija vodi rat, treba reći da je ukrajinska vojska uspela da se vrlo dobro odbrani, čak i da zauzme teritoriju. To je zbog vojne pomoći Zapada. Ali izgleda da se Ukrajinska kontraofanziva približava svojim granicama dok je počeo odbrambeni rat na frontovima. Rusija može duže da izdrži sa ovim oblikom rata. Ali čak i bez svakodnevnih teških borbi, svaki dan je dan patnje za civile, ne zaboravimo na dan kada bi se svet mogao pozabaviti gorućim problemima, poput borbe protiv gladi koja je poprimila velike razmere ratom u Ukrajini.
Sada nije vreme za pregovore
U vreme vojne situacije u ovom trenutku, tokom problema sa snabdevanjem energijom i inflacijom, u mnogim zemljama koje podržavaju Ukrajinu, pojačani su pozivi za intenziviranje diplomatije: mir treba postići pregovorima! Jedno je jasno: ako Ukrajina sada započne pregovore, dobiće mir koji diktira Rusija. To je izjavio generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg u intervjuu za Deutsche Welle. “Kada predsednik Putin prekine borbu, dolazi mir. Ako Ukrajina prestane da se bori, ona više neće postojati kao nezavisna država. “Diplomatija i vojna pomoć nisu kontradiktorni, oni se međusobno dopunjuju. Ukrajina mora da pregovara sa jake pozicije, ona to još nema.
Putin sve tumači kako hoće
Prema vojnim stručnjacima, Zapadni borbeni tenkovi bili bi od velike važnosti, jer bi sa njima Ukrajina, umesto da samo zadrži svoje položaje, mogla da uđe u okupirana Ukrajinska područja. Prema Putinu, ove teritorije su već regioni Rusije, što bi se dogodilo da je Rusija ukrajinsku intervenciju sa zapadnim tenkovima shvatila kao ulazak u rat zemalja koje su poslale te tenkove. Odgovor je: Putin može tumačiti šta god želi. Početak rata može tumačiti na isti način kao i druge stvari. Ali Zapad ne bi trebalo da postane zavisan od toga, međunarodno pravo na strani Ukrajinaca i njihovih pristalica, jer se ta zemlja brani od agresora.
Ništa nije bez rizika
Ovaj put nije bez rizika. Ali drugi put, put suzdržanosti i oklevanja, još je opasniji. Putinu i njegovim potencijalnim imitatorima rekla bi da bi mogla da pokrene napad na zemlju i da neće biti posledica. Tada bi njegovi sledeći ciljevi bili Moldavija i baltičke države.
Dakle, nespremnost slanja borbenih tenkova više nije prikladna ako je to ikada bio pravi stav. Sve dok nijedna druga zapadna zemlja ne želi da pošalje tenkove, Scholz bi mogao reći da ne želi odvojene akcije Nemačke. Sada Velika Britanija preuzima vođstvo u slanju tenkova Challenger, bez obzira ko ih prati. Druge zemlje, kao što su Poljska i Finska, odmah bi poslale tenkove Leopard ako bi im Nemačka dozvolila, jer Berlin ima pravo da izda dozvolu za svoje borbene tenkove. To bi bilo najmanje što bi savezna vlada mogla da uradi. Ali ona i dalje odbija. Protiv slanja tenkova iz Nemačke kao argument se može koristiti samo odbrambena sposobnost zemlje, ali ne i drugi diplomatski, strateški i moralni razlozi.
Slanje borbenih tenkova treba da se vrši iz vojnih razloga, podržano je međunarodnim pravom i predstavlja odlučujući signal Putinu i njegovim saveznicima da su zapadne zemlje jedinstvene u borbi za slobodu. Savezna vlada ne može predugo čekati ili rizikuje da izgubi poverenje./DW/