Ministri EU odobrili nove sankcije protiv ruske flote u senci

Ministri spoljnih poslova Evropske unije usvojili su 15. paket sankcija Rusiji, usmerenih na tankere koji prevoze rusku naftu. Unija želi da spreči zaobilaženje prethodnih mera usmerenih na podrivanje sposobnosti Moskve da vodi rat protiv Ukrajine.

„Ovaj paket sankcija je deo našeg odgovora na slabljenje ruske ratne mašinerije i onih koji omogućavaju ovaj rat, uključujući kineske kompanije“, rekla je Kaja Kalas, najviši diplomata EU, u izjavi od 16. decembra.

„To pokazuje jedinstvo zemalja članica EU u našoj kontinuiranoj podršci Ukrajini. Naš neposredni prioritet je da Ukrajinu stavimo u najjaču moguću poziciju. Stajaćemo uz ukrajinski narod na svim frontovima: humanitarnom, ekonomskom, političkom, diplomatskom i vojnom. Nema sumnje da će Ukrajina pobediti“, dodala je ona.

Evropski savet je saopštio da je dogovorio sveobuhvatan paket mera protiv 54 pojedinca i 30 entiteta “odgovornih za akcije koje podrivaju ili ugrožavaju teritorijalni integritet, suverenitet i nezavisnost Ukrajine”.

On je uveo sankcije vojnoj jedinici odgovornoj za napad na dečju bolnicu Okmadit u Kijevu, visokim rukovodiocima vodećih kompanija u ruskom energetskom sektoru, osobama odgovornim za deportaciju ukrajinske dece i dvojici „visokopozicioniranih“ severnih korejski zvaničnici.

Moskovska takozvana flota tankera u senci je grupa starih, neosiguranih naftnih brodova koji se koriste da bi se zaobišle sankcije Zapada i održao izvor prihoda. Loše stanje ovih brodova izazvalo je zabrinutost zbog ekoloških katastrofa.

Odvojeno, 16. decembra je 12 zapadnih država najavilo mere za ometanje i odvraćanje ruske flote u senci“.

„Rusija koristi svoju flotu u senci da zaobiđe sankcije i ublaži njihov uticaj na Rusiju. 12 zemalja su se složile da ometaju i odvraćaju rusku flotu u senci kako bi sprečile ilegalne operacije i povećale troškove Rusije u ratu protiv Ukrajine“, navodi se u saopštenju.

Pet zemalja – Velika Britanija, Danska, Švedska, Poljska, Finska i Estonija – naložile su svojim pomorskim vlastima da zatraže dokaz o osiguranju za sumnjiva plovila u senci kada prolaze kroz vode pod njihovom jurisdikcijom, dodaje se u saopštenju.

Saopštenje je izdala vlada Estonije, gde je 17. decembra trebalo da se održi sastanak lidera 10-članih Združenih ekspedicionih snaga (JEF).

U nacrtu saopštenja koji se priprema za samit EU kasnije ove nedelje, u koji je uvideo RSE/RL, kaže se da se napori da se „dalje ograniči sposobnost Rusije da vodi rat moraju nastaviti“.

U nacrtu, koji tek treba da bude revidiran, dodaje se da Evropski savet „najoštrije osuđuje” Iran i Severnu Koreju zbog podrške „agresorskom ratu Rusije protiv Ukrajine”.

Rastuća vojna saradnja između Moskve i Teherana i raspoređivanje Severnokorejaca na front imaju „ozbiljne posledice po međunarodni mir i bezbednost“, saopštila je EU, pozivajući obe zemlje da prestanu da podržavaju Rusiju.

EU će nastaviti da pruža finansijsku podršku Ukrajini za odbijanje ruske invazije i planira da Kijevu isplati ukupno 18,1 milijardu evra (19 milijardi američkih dolara) počevši od januara 2025.

Što se tiče razvoja događaja u Siriji, blok je pozdravio svrgavanje „zločinačkog režima“ Bašara el Asada i pozvao na „inkluzivan politički proces pod vođstvom Sirije“ za uspostavljanje vlade koja štiti prava manjina.

On je dodao da bi od šefa diplomatije Unije trebalo tražiti da „pripremi opcije za mere podrške Siriji“.

Što se tiče rata u Gazi, on je pozvao na “trenutni prekid vatre” i bezuslovno oslobađanje talaca koje drži Hamas, koji EU i Sjedinjene Države klasifikuju kao terorističku organizaciju.

On je takođe ponovio svoju podršku rešenju sa dve države za rešavanje izraelsko-palestinskog sukoba i stvaranje „pravednog i trajnog mira“.

Samit EU će se održati 19. decembra u Briselu./Rferl/