Ministarstvo odbrane SAD: Nisu planirane promene za trupe na Kosovu

NATO misija KFOR obezbeđuje bezbednost na Kosovu više od 25 godina. Ali dok predstavnici američke vlade najavljuju moguće smanjenje svog vojnog prisustva u Evropi, postavljaju se i pitanja: da li će američki vojnici ostati u KFOR-u ili bi Trampova administracija zahtevala usluge zauzvrat?

Ministarstvo odbrane SAD je za Radio Slobodna Evropa saopštilo da za sada neće biti promena u rasporedu njegovih snaga. Ali sa tekućim tenzijama na Balkanu i promenom globalnih prioriteta, Kosovo mora da se pripremi za svaki scenario, kažu bivši zvaničnici NATO-a.

„Svaki vojnik KFOR-a je potpuno svestan svoje dužnosti da zaštiti sve građane Kosova“, izjavio je tadašnji komandant mirovne misije NATO-a Majk Džekson 25. juna 1999. godine.

Ove snage su počele da se razmeštaju na Kosovo istog meseca, odmah nakon potpisivanja Kumanovskog sporazuma, koji je iznudio potpuno povlačenje srpske vojske i policije sa Kosova.

U početku se sastojao od oko 50.000 vojnika, a tokom godina je narastao na oko 4.600.

Više od 25 godina kasnije, njihova misija ostaje ista: „Održavanje bezbednog i bezbednog okruženja za sve“, ali budućnost snaga ostaje donekle pod sumnjom.

Zvaničnik američkog ministarstva odbrane potvrdio je za Radio Slobodna Evropa da „u ovom trenutku nema promena u pozicioniranju trupa koje treba objaviti“.

Ali bivši visoki zvaničnik NATO-a Džejmi Šej kaže da je američki predsednik Donald Tramp „transakcioni“ i da bi mogao da traži usluge od Kosova u zamenu za raspoređivanje trupa.

„Zato budite spremni“, kaže Ši za Radio Slobodna Evropa.

Bivši komandant kosovskih bezbednosnih snaga Kadri Kastrati ocenjuje da zemlja trenutno nije u poziciji da se brani.

Kako su se pojavila pitanja o američkim trupama u Evropi?

U početku je američki ministar odbrane Pete Hegseth dao instrukcije Evropi da se pripremi za reviziju i na kraju smanjenje američkog vojnog prisustva.

Tokom posete Varšavi prošlog meseca, Hegset je rekao da budućnost zemlje zavisi od globalnih pretnji i američkih strateških prioriteta.

„Zato je naša poruka našim evropskim saveznicima tako teška. „Sada je vreme za ulaganje, jer ne možete pretpostaviti da će američko prisustvo trajati zauvek“, rekao je on 14. februara.

Prema dokumentu do kojeg je došao list Vašington post, Hegset je takođe uputio Pentagon i američko vojno rukovodstvo da izrade planove za smanjenje budžeta za odbranu za osam odsto u svakoj od narednih pet godina.

Još jedan element ovoj debati je dodao američki potpredsednik Džej Di Vens.

On je kritikovao evropske političare zbog njihovog odbacivanja krajnje desnice, dok je povezivao budućnost američkih trupa u Evropi sa kreiranjem politike na kontinentu.

Govoreći na Konzervativnoj političkoj akcionoj konferenciji 20. februara, Vens je rekao da Amerikanci ne bi podržali raspoređivanje trupa u Nemačkoj ako bi ljudi tamo mogli da budu zatvoreni zbog uvredljivih postova na društvenim medijima.

„Celokupnu nemačku odbranu subvencionišu američki poreski obveznici“, rekao je on.

Situacija je izazvala veliku zabrinutost među saveznicima sa druge strane Atlantika.

Budući nemački kancelar Fridrih Merc rekao je da će mu cilj biti da u bezbednosnoj politici postane nezavisan od SAD.

„Za mene će apsolutni prioritet biti jačanje Evrope što je brže moguće“, rekao je on.

Tramp je već više puta pozivao evropske saveznike da značajno povećaju svoje finansijske doprinose odbrani tokom njegovog prvog predsedničkog mandata.

Na pitanje da li bi bio voljan da povuče sve američke trupe iz Evrope u okviru sporazuma sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom o miru u Ukrajini, Tramp je na konferenciji za novinare 18. februara rekao:

“Niko me nije tražio da to uradim.” Mislim da to ne treba da radimo. “Ne bih to želeo da uradim.”

Prisustvo američkih trupa u Evropi

Sjedinjene Države imaju nekoliko operativnih i vojnih baza u Evropi.

Najveći broj američkih vojnika – preko 35.000 – stacioniran je u Nemačkoj.

U ovoj zemlji se nalazi i najveća američka vazdušna baza – Ramštajn – gde je stacionirano preko 16.000 vojnog osoblja, civila i radnika po ugovoru.

Osim privremenog povećanja na početku ruskog rata u Ukrajini, vojno prisustvo SAD u Evropi opada od kraja Hladnog rata.

Prema Evropskoj komandi SAD, ukupan broj američkih snaga u Evropi kretao se između 75.000 i 105.000 2022. godine.

Od toga, oko 63.000 je trenutno stalno raspoređeno, dok ostali rade na rotacionoj osnovi.

Oko 600 američkih vojnika trenutno je stacionirano na Kosovu kao deo misije KFOR-a; 1999. bilo ih je još preko 5.000.

Od ove godine imaju i kamp Bondstil, koji se nalazi u blizini Uroševca na jugoistoku Kosova i služi kao najveća američka vojna baza na Balkanu.

Šta kaže NATO?

Radio Slobodna Evropa je pitao NATO da li postoje planovi da se prisustvo Kfora na Kosovu ostavi nepromenjeno uprkos mogućem smanjenju američkih trupa u Evropi.

U odgovoru koji je dobio je, između ostalog, navedeno: „Američki predstavnici su jasno izrazili svoju posvećenost Alijansi, uključujući prisustvo SAD u Evropi.

Takođe se navodi da su SAD izrazile svoja očekivanja da saveznici u NATO-u moraju učiniti više, ulagati više i proizvoditi više „u podršci našoj zajedničkoj bezbednosti“.

„NATO se stalno prilagođava promenljivom okruženju… KFOR nastavlja da sprovodi svoj mandat – koji se zasniva na Rezoluciji Saveta bezbednosti UN 1244 iz 1999. godine – i doprinosi bezbednom okruženju za sve ljude i zajednice na Kosovu“, rekao je predstavnik NATO i dodao da „SAD nastavljaju da igraju fundamentalnu ulogu“ u misiji KFOR-a.

Predsednica Kosova Vjosa Osmani rekla je na sastanku sa komandantom KFOR-a Enrikom Barduanijem 4. marta da se Evropa suočava sa komplikovanom geopolitičkom situacijom i da „zajednički angažman sa KFOR-om i NATO-om ostaje ključan“.

“Budite spremni”

Ši, koji je do penzionisanja 2018. godine bio na raznim funkcijama u NATO-u, ne očekuje trenutne promene u prisustvu američkih trupa u Evropi, a samim tim i na Kosovu, ali kaže da je situacija i dalje neizvesna i da je treba pažljivo pratiti.

Prema njegovim rečima, američki kontingent na Kosovu je mali i „ne predstavlja veliki finansijski teret za SAD u poređenju sa američkim snagama u Nemačkoj ili Poljskoj“.

On takođe podseća da je Tramp u prošlosti „pokušavao da igra mirotvorca između Beograda i Prištine” i kaže da američke trupe na Kosovu „daju SAD veću moć u toj ulozi”.

„Ali Tramp je transakcijski i može pitati Kosovo koje pogodnosti ono može da ponudi da zadrži [američke] trupe na Kosovu – posebno u vidu poslovnih dogovora i prilika za ulaganja. “Zato budite spremni”, kaže Shea.

Štaviše, dodaje on, smanjenje budžeta Pentagona neizbežno će primorati američku vojsku da uštedi i preraspodeli svoje resurse.

Zašto je važno prisustvo NATO-a na Kosovu?

Skoro 26 godina nakon završetka rata i 17 godina nakon proglašenja nezavisnosti, Srbija nije priznala Kosovo i odnosi između dve zemlje su i dalje zategnuti.

Iako dve zemlje pregovaraju o normalizaciji svojih odnosa od 2011. godine, susedna zemlja i dalje Kosovo smatra svojim delom.

Posle oružanog napada na severu zemlje 2023. godine, kosovske vlasti optužile su je za pokušaj aneksije teritorije sa srpskom većinom.

Iako je Srbija negirala bilo kakvu umešanost u ovaj napad, nekoliko dana je rasporedila vojne trupe na granici sa Kosovom.

Kosovske snage bezbednosti ne daju nikakve informacije o svojim odbrambenim sposobnostima, jer ih smatraju osetljivim. Međutim, njihov bivši komandant Kadri Kastrati ocenjuje da zemlja trenutno nije u poziciji da se brani.

„Nažalost, veoma smo daleko od toga jer nije bilo ulaganja“, kaže on za Radio Slobodna Evropa.

„Imamo daleko od neophodnih ljudskih kapaciteta, infrastrukture, opreme i naoružanja“, dodaje on.

KBS je u procesu transformacije u regularnu vojsku i očekuje se da će imati 7.500 aktivnih pripadnika i rezervista (trenutno ih ima oko 2.500).

Kosovski ministar odbrane Ejup Maćedonci rekao je za Radio Slobodna Evropa krajem prošle godine da je Kosovo za četiri godine potrošilo više od 269 miliona evra na kupovinu oružja.

Poznato je da je zemlja obezbedila i oružje od dve sile NATO-a: SAD i Turske, kao i da namerava da izgradi sopstvenu fabriku za proizvodnju municije.

Bivši ministar odbrane Agim Čeku govori o značaju NATO-a na Kosovu i kaže da se bezbednosna situacija u zemlji nije značajno promenila od intervencije vojne alijanse 1999. godine.

„NATO je došao na Kosovo jer je Srbija delovala agresivno prema Kosovu i Albancima. Nažalost, ovaj pristup se do sada nije promenio. „Srbija nastavlja da tretira Kosovo kao deo svoje zemlje i nastavlja da sanja o povratku na Kosovo“, kaže Čeku za Radio Slobodna Evropa.

Dok ne dođe do sporazuma o međusobnom priznanju između Kosova i Srbije, misija NATO-a Kfor će ostati ključni faktor za bezbednost zemlje, kaže on.

„To je i garant stabilnosti čitavog Zapadnog Balkana“, kaže Čeku.

Bivši albanski ministar odbrane Fatmir Mediu izrazio je slična osećanja Čekuu.

„Balkan je od velike strateške važnosti za NATO, posebno zbog svog pristupa Mediteranu i Jadranu. „Ali za Kosovo je prisustvo NATO-a još važnije – da obezbedi njegovu stabilnost i spreči destabilizaciju situacije od strane aktera kao što su Srbija, Rusija i Kina“, kaže on za Radio Slobodna Evropa.

Da li bi KFOR mogao da opstane bez američkih vojnika?

Bivši zvaničnik NATO-a Shea kaže „da“.

„Kfor je pod italijanskom i turskom komandom, a većina trupa su Evropljani“, kaže on i dodaje: „Od 2004. Evropljani sami upravljaju Bosnom i Hercegovinom“.

Ipak, Shea tvrdi da je korisno zadržati američke trupe na Kosovu što je duže moguće jer, po njegovom mišljenju, to osigurava kontinuiranu pažnju SAD.

„SAD kopnene trupe drže Kosovo na radaru u Beloj kući i Stejt departmentu i pomažu SAD da ostanu angažovane u dijalogu Kosova i Srbije“, kaže Ši.

Uz sve veću nesigurnost u regionu – zbog suđenja Miloradu Dodiku, lideru Republike Srpske, i protesta koji su u toku u Srbiji – američke snage su delovale kao stabilizujući faktor, rekao je on.

Kako se Kosovo može pripremiti za bilo koji scenario?

Mediju smatra da je vreme da se Kosovo što je bliže uskladi sa NATO-om i SAD „i da ne vodi unutrašnju politiku koja vodi ka podelama“.

„Zemlja treba da zauzme proaktivan pristup članstvu u NATO-u i produbi strateške odnose sa SAD“, kaže on.

Mediu, koji je trenutno član albanskog parlamenta, takođe predlaže stvaranje zajedničkih snaga sa zemljama članicama NATO-a na zapadnom Balkanu – Albanijom, Severnom Makedonijom i Crnom Gorom – za izgradnju moćnog odbrambenog mehanizma, kaže on.

„Stabilnost Kosova i čitavog regiona ne može biti prepuštena sudbini“, kaže Mediu.

Ši takođe naglašava važnost saradnje Kosova sa Trampovom administracijom na svim nivoima „kako bi se osiguralo da njeni interesi budu tačno saopšteni i da se izbegnu iznenađenja“.

„Tramp je nepredvidiv, pa je najbolje pripremiti se za sve scenarije“, kaže Ši.

S obzirom na transakcioni stil diplomatije američkog predsednika, Ši dodaje da bi Kosovo takođe trebalo da identifikuje oblasti za potencijalne pregovore sa njim.

Poslovni interesi su uvek visoki, kaže on, navodeći kao primer sporazum o kome se pričalo između SAD i Ukrajine u sektoru minerala.

Potreba za ovom delikatnom ravnotežom, koja je ključna za bezbednost Kosova, postala je jasna još 1999. godine, kada je sada pokojni general Džekson odbio da posluša naređenje svog američkog komandanta da otvori put ruskim snagama da uđu na Kosovo ako izvr/še invaziju bez konsultacije sa NATO-om.

„Neću započeti Treći svetski rat umesto vas“, rekao je Džekson generalu Vesliju Klarku u junu 1999.

Ako je Džekson to sprečio pre više od četvrt veka, zašto prepustiti bezbednost slučaju danas!/REL/