Meteo-politička prognoza za 2022

Posle prvih pahuljica ovog decembra, sneg će se zgusnuti početkom nove godine, ka antiautokratskoj lavini. Evo šta je bivši ministar Kosova za evropske integracije i bivši ambasador Severne Makedonije pri Evropskoj uniji Bljerim Reka napisao u analizi očekivanih geopolitičkih dešavanja u 2022. Ovo je analiza gospodina Reke:

1. Svet ulazi u treću godinu pandemije. Sa novim ograničenjima, protiv starog „neprijatelja“. Uz ograničenja u energiji, a uz skuplju struju. Ko bi pomislio da ćemo u doba veštačke inteligencije biti suočeni sa nestašicom vakcina i nedostatkom struje? Postindustrijalizam neće doći tako brzo kako se očekivalo. Mere dekarbonizacije će biti odložene, a globalno zagrevanje će se nastaviti.

2. godine, vakcina i energetska geopolitika će dominirati globalnom agendom. Špricevi i kilovati će određivati prioritete vlade i naplaćivati državne budžete. Kina će ostati energetski zavisna od Rusije, dok će Zapad biti na oprezu prema „novoj Jalti“. SAD neće dozvoliti novu istočnu osovinu, starog hladnog rata. Vašington će se suprotstaviti autoritarizmu na globalnom nivou, uz snažno podržanu diplomatiju. Pacifik će ostati njegov prioritet, ali mir između dve Koreje neće biti postignut, niti će Kina napasti Tajvan. Indo-Pacifik će ostati arena globalnih sukoba, ali Ukrajina bi mogla da vrati američki radar u Evropu. NATO će se vratiti svojoj prvobitnoj misiji: odbrani Evrope od Moskve, posebno kada se ruski skokovi spuštaju sa Baltika na Balkan. Ova rusko-kineska strategija da istovremeno zamara SAD na dva fronta: na Dalekom istoku (protiv Kine) i u Evropi (protiv Rusije), neće uspeti. Hladni severoistočni vetrovi iz Sibira i Mandžurije neće izdržati oluju na zapadu Atlantika.

3. EU će nastaviti debatu o svojoj budućnosti, sa „strateškim kompasom“, ali bez jedinstvene diplomatije. „Trojanski konji“ koje ima unutra blokiraće njene oštrije reakcije na istočnjačke izazove. Malo je verovatno da će Brisel biti nametnut kao globalni faktor, ostajući ekonomski gigant, a vojni patuljak. „Evropsku armiju“ i „Evropski suverenitet“ verovatno neće sprovesti njihov tvorac Makron. U prvoj polovini nove godine Francuska će zaista predsedavati EU, ali će i njen predsednik biti testiran na prolećnim predsedničkim izborima. Ukoliko ne bude ponovo izabrana, još nakon odlaska Merkelove, EU će ostati bez lidera. Osum, možda italijanskog tehnokrata Dragog? Bez vođstva, sa vetom u donošenju odluka i sa sukobima između suverenista i unionista, EU će se suočiti sa krizom kredibiliteta. I u godini rasprave o budućnosti Evrope, tradicionalna evropska magla nastaviće da prekriva stari kontinent.

4. U narednoj godini reč „proširenje” će se sve ređe koristiti, a „partnerstvo” može zameniti „članstvo”. Politika proširenja EU (za 6 balkanskih država) je u opasnosti da sklizne u politiku „Istočnog partnerstva“ (za 6 država Kavkaza). Ovim poslednjima nije ni ponuđeno članstvo, a onima od novca da, ali su ostavljeni samo u „evropskoj perspektivi“. Balkan će i dalje čekati pred EU, kako zbog tamošnjih birokrata, tako i zbog reciklaže korumpiranih državnih elita. Tradicionalna briselska kiša zahvatiće region i sledeće godine.

5. Ono što nije uradila EU, rade SAD, bez kojih se ništa na Balkanu ne može rešiti. „Crna lista“ američkog trezora proširiće se sledeće godine, izazivajući antikorupcijske tektonske šokove u regionu. Regionalni šefovi predstavljaju pretnju američkim nacionalnim interesima. Strateška korupcija nije mito, već opasno skliznuće regiona u rusko energetsko ropstvo i kinesko kreditno ropstvo. Imenovanje američkog istražitelja za korupciju na Balkanu upozorava na zimsku buru – preokret balkanskih barona.

6. Sankcije protiv autokratskih vlada zameniće tri decenije stabilno-političke tolerancije. Zapad više neće tolerisati privatne države ili nedodirljive balkanske lidere. Meteo-politička prognoza kaže da će se posle prvih pahuljica ovog decembra sneg zgušnjavati početkom nove godine, ka antiautokratskoj lavini.