Potrebni su jasni iskoraci i potezi koji će na delu, pragmatski, manifestovati opredeljenost Srbije za EU. Ne samo kroz odnos prema Rusiji, ne samo kroz sankcije, već kroz sveobuhvatno oslobađanje od unutrašnjih loših posledica antievropskog i malignog uticaja Rusije i njenih brojnih proksija u samoj Srbiji – kaže Jovanović
Ako bude urušavanja ili prekida na vezama između Srbije i EU srpski političari će težiti da krivicu za to prebace, ne na svoju nesposobnost da napreduju u pregovaračkom procesu već isključivo na EU. Rusija će im u tome zdušno pomagati. I naravno i osobito SPC! Na EU je da im to ne dopusti. I nadati se da tako biti neće – kaže za Pobjedu Milan Jovanović, predsednik Foruma za bezbednost i demokratiju. Ističe da su antievropski narativi u Srbiji mejnstrim.
Srbija je svesno zakomplikovala svoj odnos sa EU jer nije ispunila ranije preuzetu obavezu – da svoju spoljnu politiku uskladi sa EU. Umesto toga non-stop koketira sa Rusijom. Zbog toga je izložena pritiscima EU, za sada samo verbalnim. Predlog Evropskog parlamenta da se Srbija zaustavi na putu EU zbog saradnje sa Rusijom nije prošao i postavlja se pitanje do kada će EU tolerisati sedenje Srbije na dve stolice. Jovanović pojašnjava da je preokret u toku.
– Rat u Ukrajini je politiku ,,i – i“ preokrenuo na ,,ili – ili“. Bolje reći preokret je u toku. Mislim da EU postupa promišljeno, neishitreno i sa razumijevanjem, a da se tenzije razokrivaju u anti-EU struktrama u samoj Srbiji, kako vladajućim tako i opozicionim – odgovara predsjednik Foruma za bezbednost i demokratiju.
Antievropsko raspoloženje
On naglašava da verbalna nervoza i povišeni tonovi u Srbiji usmeravani prema EU i Zapadu pokazuju da su i u Srbiji vrlo svesni preokretanja na ,,ili – ili“.
“Što im se naravno ne sviđa. Istovremeno, antievropski narativi u Srbiji su mejnstrim. Njih povremena formalna izjašnjavanja o Srbiji na putu ka EU sve teže pokrivaju dok vrijeme ističe”, kaže Jovanović.
On navodi da su potrebni jasni iskoraci i potezi koji će na delu, pragmatski, manifestovati opredeljenost Srbije za EU.
“Ne samo kroz odnos prema Rusiji, ne samo kroz sankcije, već kroz sveobuhvatno oslobađanje od unutrašnjih loših posljedica antievropskog i malignog uticaja Rusije i njenih brojnih proksija u samoj Srbiji. EU nije pravovremeno obratila pažnju na rusko podrivanje proevropskog raspoloženja i EU entuzijazma na Zapadnom Balkanu, posebno u Crnoj Gori i Srbiji”, kaže Jovanović.
Postavlja se pitanje kakav je onda plan Evropske unije za Zapadni Balkan, a kakav SAD i zašto blagonaklono gledaju na ,,Otvoreni Balkan“. Odnosno, da li će članstvo u njemu biti poželjno za sve države Zapadnog Balkana – bez obzira na to koliko je koja država odmakla u pregovorima sa EU. Da li je EU sadašnjom politikom napustila prozapadne partnere na Zapadnom Balkanu?
Sve više problema za OB
Jovanović kaže da su EU i SAD apsolutno saglasni da je Zapadni Balkan važan i od strateškog interesa za EU, kao i za SAD koje podržavaju ideju da jednog dana on bude EU.
“SAD gledaju na OB blagonaklono jer je to ideja koja je krenula iz Vašingtona i preko Edija Rame najprije promovisana u Sarajevu, da bi potom bila od Amerikanaca predstavljena i Aleksandru Vučiću, koji će je potom dalje vredno promovisati. Ne treba nikad zaboraviti da je OB američka ideja. Sve sa ruske strane bilo je njena opstrukcija, od početka. Mislim da su Amerikanci na početku videli u OB mogućnost da, pre svega, utiču na približavanje Albanaca i Srba preko Albanije i Srbije. Nikad se nije radilo o opstrukciji Berlinskog procesa ili EU, već o ideji da se, gde god se može, poguraju integrativni procesi jer su oni i suština same EU”, objašnjava Jovanović.
On naglašava da ne bi trebalo zaboraviti da je u momentu kada je započeo OB – Severna Makedonija trpela opstrukciju kod otpočinjanja pregovaračkog procesa sa EU, dok je Crna Gora otvorila sva pregovaračka poglavlja.
“Verujem da bi se i u Crnoj Gori na OB gledalo s manje podozrenja da nije došlo do uspona političke grupacije koja je katalizator interesa Rusije, koji su evidentno protiv evroatlantske budućnosti i Crne Gore i regiona”, ocenjuje Jovanović i kaže da bi sa tri članice NATO OB imao jasno prezime i mislim da ga ima i sa dve.
Ipak, on ukazuje da je nove teškoće napravila opozicija u Makedoniji koja je zaustavila ratifikaciju papira koji treba da predstavljaju vitalni privredni interes i ekonomski alibi OB. Zatim naglašava da je dodatno podozrenje izazvalo uletanje u opticaj sintagme ,,srpski svet“.
“To podozrenje je, kad vidimo šta se događalo i događa u ruskom svetu – koji je ne samo imenom preslikan, svakako razumljivo”, primećuje Jovanović i kaže da je uvođenje Mađarske i Viktora Orbana u političku dinamiku OB samo novi podsticaj za spekulacije oko njegove dalje budućnosti.
“‘Otvoreni Balkan’ i sve u vezi s njim mogao bi koristiti samo u slučaju da ne šteti evroatlantskoj strategiji regiona i njegovim aspiracijama da se integriše u EU”, zaključuje Jovanović./Pobjeda