Litijum, protesti i kraj Vučićeve proevropske iluzije

Autorski tekst Dragana Šormaza za The Geopost

Protesti protiv litijuma kao i studentski protesti imali su dosta obeležja i manifestacija patrimonijalnog nacionalizma. To je moglo da se vidi kako po obeležjima i simbolici koja je dominirala protestima, ali i po specifičnim grupama koje su usmeravale proteste i kreirale im ideoloških okvir.

Kada se ima u vidu protest protiv iskopavanja litijuma, koji je na neki način preteča studentskog protesta, u njemu je prevladavao antievropski narativ u kome je EU optuživana za pokušaj kolonizacije Srbije, a režim za podaništvo i predaju Srbije u ruke “evropskim kolonizatorima”. Zanimljivo je da tokom tih protesta nikada nije pomenuta kineska investicija u RTB Bor i smederevsku Železaru iako su obe investicije izazvali značajne negativne ekološke posledice. Priča o očuvanju prirode i tradicije srpskog sela od negativnih zapadnih uticaja i eksploatacije predstavljala je jasnu manifestaciju patrimonijalnog nacionalizma karakterističnog za ruralna društva 19. veka i predstavljala je smišljenu manipulaciju i instrumentalizaciju istorije i nacionalne tradicije.

Od kada je najavljena prva faza razvoja podzemnog rudnika litijuma „Jadar“ u Zapadnoj Srbiji, vlasti se suočavaju sa snažnim otporom građana. Ono što je izgledalo kao opravdana briga za zaštitu prirode i ljudi brzo se pretvorilo u debatu sa isključivim zahtevima za zabranu eksploatacije litijuma. Ključno pitanje sa stanovišta nacionalne bezbednosti odnosi se na činjenicu da se samo u Srbiji traži zabrana umesto poboljšanja tehnoloških i ekoloških standarda. Faktor radikalnog i isključivog zahteva treba uzeti kao prvi faktor u identifikovanju postojanja operacije informativnog uticaja. Došlo je do manifestacije uličnog nezadovoljstva kroz blokadu autoputa kroz Beograd uz snažnu kampanju na društvenim mrežama.

Nakon dve godine zastoja projekta „Jadar“, odvija se veoma dinamičan spoljnopolitički razvoj 23. maja 2024. godine, Evropska unija usvaja Zakon o kritičnim sirovinama, kojim se, između ostalog, usvaja okvir za strateška partnerstva i primenu svojih standarda van EU za sve njene partnere. Ovaj zakon EU je geopolitički i ekonomski odgovor na direktne posledice ruske agresije protiv Ukrajine. 22. jula 2024. godine, Srbija potpisuje Pismo o namerama sa EU u vezi sa kritičnim sirovinama. Od prvog dana kampanje protiv rudarstva litijuma, pušteni su u upotrebu Telegram kanali koji su često delili sadržaj koji je ranije otkriven kao ruske operacije uticaja na globalnom jugu.

Nažalost, nijedan od državnih zvaničnika nije eksplicitno pripisao niti usmerio operaciju uticaja ka Rusiji. 19. jul 2024. predstavlja geostratešku prekretnicu u vezi sa Srbijom i kritičnim sirovinama, uključujući litijum. Tada je potpisano strateško partnerstvo između Srbije i EU u oblasti kritičnih sirovina. Nemački kancelar Olaf Šolc i komesar EU Maroš Ševčević bili su prisutni na ceremoniji, zajedno sa rukovodiocima zapadnih automobilskih giganata poput Mercedesa. Uključivanjem u evropske lance snabdevanja, Srbija dodatno jača svoju ekonomsku i energetsku autonomiju u odnosu na Kinu i Rusiju. Srbija, koja od početka ruske agresije odbija da uvede sankcije kriminalnom režimu iz Kremlja, istovremeno se sve više približava zapadnim integracijama po suštinskim pitanjima kao što su kritične sirovine. Procenjuje se da projekat litijuma predstavlja najveću pojedinačnu stranu direktnu investiciju u istoriji Srbije, dok procene zvaničnika i nezavisnih stručnjaka govore da je moguće privući oko 12 milijardi evra investicija i zaposliti dodatnih 21.000 ljudi.

Na protestima organizovanim širom Srbije mogu se videti zastave Rusije i Hrista Pantokratora, što je zaštitni znak svih proruskih okupljanja. Veliki broj proruskih kreatora javnog mnjenja aktivno je uključen u kampanju protiv rudnika litijuma koristeći dobro poznati narativ o multinacionalnim korporacijama, zagađenju i uništavanju životne sredine, neokolonijalizmu i sličnim ruskim pričama za Globalni Jug.

Nažalost, ispostavilo se da je i pitanje rudnika litijuma u Srbiji samo pokušaj Vučića da nastavi sa svojom spoljnom politikom i verom u to da i dalje može da predstavi javnosti Srbije kako on pravi sporazume sa svima u svetu! Na taj način je samo naneo ogronu štetu projektu Jadar. Naime, 04.06. je EU Komisija uvrstila projekat Jadar u 13 novih strateških projekata vezanih za kritičke sirovine, a koji se nalaze van teritorije EU. Ta odluka znači da potencijalni rudnik u Srbiji može očekivati podršku EU u slučaju da Srbija dozvoli iskopavanje litijuma i ako kompanija Rio Tinto ispuni sve ekološke standarde EU! Međutim, protivnici rudnika su odmah optužili EU da pomaže Vučiću da ostane na vlasti kako bi došli do srpskog litijuma! Jednostavno, slučaj rudnika litijuma, Rusija koristi da bi vršila pritisak na Vučića da ispunjava i dalje sve one interese koje na zapadnom Balkanu ima Moskva!

Istovremeno, po uzoru na antilitijumske proteste, studentski protesti su preuzeli agendu očuvanja prirode i tradicije Srbije uz značajno vidljivije i aktivnije učešće proruskih i ekstremno nacionalističkih grupa u njima. Tako su redovni učesnici tih protesta bili grupa Damjana Knežević i bivšeg dobrovoljca iz Donbasa Nikole Jovića. Ikonografiju protesta su činile zastave “Nema predaje”, Vagnerovog Isusa, ruskog dvoglavog orla i državne zastave Rusije, a podršku protestima pružili su poznati rusofili i Putinovi idolopoklonici Emir Kusturica, Danica Grujičić, Branimir Nestorović, Milo Lompar, Danica Crnogorčević, Miloš Biković… S druge strane, malobrojni pokušaji isticanja zastava EU uvek su bili nasilno sprečavani. To ipak nije smetalo javnoj diplomatiji Rusije da pruži podršku srpskom režimu u borbi protiv navodne obojene (prozapande) revolucije iako su ekstremisti pod kontrolom Rusije sve vreme učestvovali u istoj toj revoluciji.

Očigledno je da je ciljevi Rusije bili najpre slabljenje Vučićevog režima kako bi ga ruske službe lakše ucenjivale i kontrolisale ili, u slučaju njegovog kolapsa, dovođenje proruskih radikalnih elemenata na vlast u Beogradu preko kojih bi se destabilizovao ceo region.

Krajnji rezultat i ovih protesta u Srbiji je da imaju sve manju pažnju građana, ne samo zato što troše energiju ljudima, nego i zato što duže traju to, građani lakže prepoznaju političke manipulacije ko nose sami protesti. Pored toga, ‘car’ je postao go! I litijum je doveo do toga da je njegova spoljna politika doživala potpuni kolaps. Sada svi u EU znaju da on ne može da sprovede taj projekat jer bi imao još jednu revoluciju na svom pragu. Toliko dugo je gurao svoju odluku da se ne uvode sankcije Rusiji, da sada posle 18. paketa on više i nema izbora nego da ćuti, ali posledica je da Srbija više ne pregovara o svom članstvu u EU i nema benefite od toga što je kandidat. Od lidera u evro-integracijama, Srbija je pala na začelje država kandidata. Do kraja godine, Albanija ce otvoriti sve klastere, a Crna Gora zatvoriti bar jednu trećinu klastera, tako da ove dve države imaju veliku šansu da pre 2030. postanu članice EU!

Verujte, ovo nije sve. Pravi problemi za Vučića tek nastupaju, a sve teži izazovi i za one koji žele da mu budu alternativa, a da su i dalje bez jasnog EU opredeljenja! O tome ću pisati narednih meseci.

/The Geopost/