Kosovo: Rat Rusije u Ukrajini ima efekat talasa

Rusiju i Srbiju dele bliske veze, međusobna antipatija prema NATO-u i jak nacionalizam. U pozadini ruske invazije na Ukrajinu, DW istražuje kako se Kosovari plaše da bi rat mogao da ohrabri Srbiju.

Možda se nigde u Evropi ruski rat u Ukrajini ne prati pažljivije nego na Kosovu. Kada su se krajem februara ekranima počele da se prikazuju slike kotrljajućih tenkova i bombardovanja, mnogi stanovnici te zemlje jugoistočne Evrope odmah su se podsetili na rat sa Srbijom pre više od dve decenije, čije posledice osećaju i danas.

„Strah da možda neće biti dugoročne stabilnosti, taj strah da biste vi mogli da budete sledeći, vratio se, posebno pošto je poznato da Srbija ima posebne odnose sa Rusijom“, rekao je Taulant (24).

Starija generacija je još sklonija da očekuje najgore. „Članovi moje porodice su mi rekli: ‘Samo je pitanje vremena kada će nam se ovo desiti’“, kaže 24-godišnja Hana o svojim starijim rođacima. „Mnoge kolektivne traume su isplivale na površinu.

Tokom rata 1998-1999, preko 13.000 Kosovara je izgubilo živote, a oko milion ljudi je raseljeno. Rat je završen 15 meseci kasnije intervencijom NATO-a.

Kosovo je konačno proglasilo nezavisnost od Srbije 2008. godine. Iako Nemačka, veliki delovi Evrope i SAD priznaju Kosovo kao suverenu državu, Srbija to ne priznaje. Ni Rusija, koja podržava Beograd, ne priznaje Kosovo.

Praćenje paralela između Ukrajine i Kosova

Dok sećanje na rat traje, mnogi na Kosovu vide paralele između Ukrajine i tenzija sa sopstvenim susedom.

„Ono što se dešava u Ukrajini ponovo je vratilo sećanja da je rat stvaran, posebno kada imamo komšije koji nam uskraćuju pravo na postojanje“, rekao je Arben Hajrulahu, profesor i šef Katedre za političke nauke Prištinskog univerziteta. „Da NATO trupe danas nisu na Kosovu, sutra bi izbio rat.

Što se tiče političke retorike, postoje sličnosti između Rusije i Srbije. Tokom pojačanih graničnih tenzija ovog leta, Vladimir Đukanović, poslanik srpske vladajuće stranke, napisao je na Twiteru da bi Beograd „možda bio primoran da počne denacifikaciju Balkana“ – fraza koja podseća na jezik kojim se Kremlj koristi da opravda invaziju na Ukrajinu. Kasnije se izvinio, ali ne pre nego što su mnogi na Kosovu to primetili.

Kao i Rusija, Srbija je odbila da prihvati granice svog manjeg suseda. „Stav Srbije je bio da reafirmiše svoj teritorijalni integritet i da tvrdi da su oni koji insistiraju na teritorijalnom integritetu Ukrajine ili licemerni ili nedosledni kada je Srbija u pitanju“, rekao je pisac i bivši diplomata Jan Bankroft za DW.

Veza Rusija-Srbija zabrinjava Evropu

Rusija u potpunosti podržava stav Srbije po pitanju Kosova od rata na Kosovu. Pored istorijskih i kulturnih veza, Rusija i Srbija takođe dele zajedničku antipatiju prema NATO-u.

„Srbija je ostrvo u Evropi, neka vrsta trojanskog konja koji služi na osnovu slobodne volje i politike Rusije“, rekao je politikolog Hajrulahu.

Bliske veze Moskve i Beograda su razlog za zabrinutost u Evropi. U vreme kada EU radi na prekidu poslovnih veza sa Rusijom, “plan konsultacija” koji su krajem septembra izradili srpski ministar spoljnih poslova Nikola Selaković i njegov ruski kolega Sergej Lavrov izazvao je veliku pometnju u Briselu.

Iako dokument, koji poziva na više bilateralnih aktivnosti, nije uključivao pitanja bezbednosne politike, naišao je na kritike jer je Srbija zemlja kandidat za članstvo u EU.

Kampanja dezinformacija podstiče polarizaciju

Ruski predsednik Vladimir Putin često priziva sećanja na intervenciju NATO-a u ratu na Kosovu da bi podstakao neprijateljstva u regionu protiv transatlantskog bezbednosnog saveza.

Rusija i Srbija su zainteresovane da Kosovo po svaku cenu predstave kao neuspeh“, rekao je Hajrulahu. Cilj je da se naruši međunarodni imidž Kosova i da se u isto vreme izazovu unutrašnji nemiri. U tu svrhu koriste taktiku dezinformisanja i propagandu.

„Rusija želi političku nestabilnost i polarizaciju, a najbolji način da se to postigne jeste da se iskoristi velika polarizacija između Srba i Albanaca“, rekla je Franziska Tschinderle, dopisnica za Balkan za medije na nemačkom jeziku sa sedištem u Tirani, u susednoj Albaniji.

Prema kosovarima, ruska kampanja dezinformacija stalno se širi severnim regionom Kosova. Upravo ovde, u gradovima sa značajnom srpskom populacijom, neki plakati prikazuju Vladimira Putina.

„Imamo problema tamo jer je ruski uticaj u ovim oblastima veoma veliki“, rekao je Krešnik Gaši, viši urednik Kallxo-a, onlajn platforme koja izveštava o korupciji na Kosovu.

Propaganda ima za cilj da podeli etničke Srbe i Albance na Kosovu i vodi ka širenju dezinformacija. „Srpskom stanovništvu na Kosovu je potreban kredibilan izvor da bi se informisalo“, rekao je Gaši, navodeći nedostatak nepristrasnih medija na srpskom jeziku na Kosovu.

Izvan politike, polarizacija između etničkih Srba i Albanaca je manje izražena, kaže novinarka Tschinderle, koji je mnogo vremena proveo u Mitrovici, opštini na severu Kosova. “Oni zapravo nemaju nikakvih problema jedno sa drugim u svakodnevnom životu”, rekla je ona.

“Ono što im stoji na putu je vlast na obe strane, posebno Vlada Srbije. U severnom delu nema političke slobode ni slobode govora i vlada atmosfera straha”, rekla je ona, ukazujući na primer nedavnih graničnih tenzija na Kosovu i spor oko ličnih dokumenata.

Odugovlačenje pune državnosti Kosova

Mnogi Kosovari veruju da Moskva i Beograd žele ne samo da stvore polarizaciju, već i da iskorene proces nezavisnosti Kosova i spreče ulazak zemlje u Evropsku uniju. Od 27 država članica EU, pet još nije priznalo suverenitet Kosova. Bez ovih konačnih priznanja, Kosovo ne može da započne proces pristupanja EU, koji bi trebalo da počne krajem godine.

„Odugovlačenje priznavanja — i poništavanje priznanja za koje je lobirao Beograd — sprečilo je konsolidaciju kosovske državnosti“, objasnio je bivši diplomata Ian Bankroft za DW u mejlu.

Međutim, Kosovari nemaju nameru da ih propaganda i agresivna retorika odvrate. „Kosovo želi da ide napred, po mogućnosti zajedno sa svim svojim susedima“, rekao je Hajrulahu. „Ali ako susedna Srbija odluči da ide u drugom pravcu, Kosovo ne može i neće da ugrozi svoju demokratiju i slobodu.

U pozadini ruskog rata u Ukrajini i tinjajućih tenzija sa Srbijom, ljudima na Kosovu je teško da se ne zapitaju da li je još jedan nasilni sukob iza ugla. Ali oni takođe nalaze sigurnost u jednoj suštinskoj razlici: NATO je prisutan na Kosovu./DW