Janusz Bugajski za The Geopost: Ko je sledeći posle Asada?

Januš Bugajski, 13.12.2024

Brzi kolaps sirijskog Asadovog režima pokazuje da nijedan diktator nije siguran od svrgavanja, posebno kada je blisko povezan sa nepouzdanom Rusijom. Sat otkucava ostalim partnerima Moskve, a sam Putin bi uskoro mogao da bude jedna od domina koje padaju.

Od šačice autokrata i ambicioznih diktatora koji okružuju Putina, samo dvojica su izgleda relativno imuna na smenu – u Severnoj Koreji i Kini. Kim Džong Un nastavlja svoju porodičnu diktaturu gvozdenom pesnicom u kojoj se ne toleriše neslaganje. Pjongjang je ekonomski zavisan od Kine, ali manje od Rusije, iako je izgradio bliže vojne veze, pošto su Putinu hitno potrebni vojnici Severne Koreje za borbu protiv Ukrajine, dok Pjongjang dobija nuklearnu tehnologiju od Moskve. Nema znakova da će vojska ili vladajuća partija izvesti državni udar protiv Kima, a redovne brutalne čistke osiguravaju lojalnost.

Malo je verovatno da će zadavljenje kineskih komunističkih vladara oslabiti osim ako zemlja ne doživi veliki ekonomski pad. Moguće je da bi Si Đinpinga na mestu predsednika mogao zameniti Politbiro ako se traži ključni žrtveni jarac za predstojeći ekonomski pad. Međutim, njegova sudbina nije direktno povezana sa Putinom. U stvari, Moskva je ta koja je sve više zavisna od Pekinga zbog izbegavanja investicija i sankcija. Sijev pad mogao bi da dovede ili do žešćeg nacionalizma ili do kineskog režima koji traži prijateljske odnose sa Zapadom, što bi bilo loše vesti za Kremlj. Prvi bi mogli da traže zemlju od Rusije, dok bi drugi potkopavali savez sa Moskvom.

Iranski klerikalni režim će najverovatnije trpeti negativne posledice Asadovog pada, jer gubi ključnog regionalnog zastupnika, a njegove vojne isporuke Hamasu i Hezbolahu su desetkovane izraelskim napadima. Ako nova Trampova administracija ispuni svoju pretnju da će pooštriti sankcije i čak napasti iranske vojne ciljeve kako bi sprečila Teheran da razvije nuklearno oružje, to bi moglo da izazove ekonomski pad i društvene nemire u daleko većim razmerama nego što je to bio slučaj .

U Belorusiji je malo verovatno da će Lukašenko preživeti Putina, pošto je dobrovoljno pretvorio zemlju u vazalnu državu. Što Rusija bude slabija, to će manje moći da pomogne svojim najbližim saveznicima. Jedina mogućnost je da se Lukašenko politički transformiše u beloruskog nacionalistu, zahtevajući potpunu nezavisnost od Moskve i okretanje Zapadu. Međutim, ako popusti uzde društvu, velika skrivena opozicija u zemlji će se još više ohrabriti.

Posledice neuspeha autokratske osovine osetiće i dva najvažnija Putinova saveznika u Podunavlju. Mađarskom Orbanu su i dalje potrebni izbori, iako njegova stranka FIDESZ pokušava da postepeno preuzme i kontroliše državne institucije nezavisno od izbora. U nedavnim anketama, popularnost FIDESZ-a je značajno opala i sada iznosi samo 36%. Opoziciona partija TISZA sada je dobila 47% glasova. Pošto su mogući prevremeni izbori 2025. godine, čini se da je Orbanovo zadržavanje vlasti sve ugroženije imajući u vidu pad životnog standarda i sve veće optužbe za korupciju povezane sa Rusijom i Kinom.

A tu je i Srbija, Putinova najvažnija ispostava na Balkanu. Svaki veći javni protest protiv režima približava Vućičevu propast. On nema efikasan unutrašnji teroristički aparat Lukašenka ili Kima, iako su Srbi sve više ljuti zbog arogancije režima, korupcije i nesposobnosti da obezbedi ekonomski rast. Aktuelni javni protesti izazvani su urušavanjem krova na železničkoj stanici u Novom Sadu, u kome je poginulo 15 ljudi, i mlakim odgovorom vlasti. Demonstranti u Novom Sadu, Beogradu i drugim gradovima krivac za smrtne slučajeve rasprostranjenu korupciju među vlastima, koja je dovela do traljavih radova na renoviranju, i strahuju da će dalji sumnjivi infrastrukturni poslovi sa kineskim državnim kompanijama dovesti do još više smrtnih slučajeva među civilima. Vućič ponovo apeluje na srpski nacionalizam da se spase. On optužuje strane obaveštajne službe da pokušavaju da ga svrgnu pred širenjem javnih protesta, dok tvrdi da neće bežati kao Asad.

Zaista, daleko je od izvesnog da bi Moskva Vućiču čak ponudila azil, pošto se i sam Putin suočava sa unutrašnjim političkim posledicama svog rata protiv Ukrajine. Ruska militarizovana ekonomija je na ivici hiperinflacije, finansijskog kraha i drastičnog pada životnog standarda koji bi mogao da izazove socijalne nemire, imploziju režima i kolaps države. Putinov opstanak će takođe biti odlučen u narednoj godini, kao i opstanak njegovih drugih autokrata.

Januš Bugajski je viši saradnik u Jamestown fondaciji u Vašingtonu i autor dve nove knjige: Pivotal Poland: Europe’s Rising Power i Failed State: A Guide to Russia’s Rupture