KINESKO PRISUSTVO NA BALKANU: DA LI TREBA DA BUDEMO ZABRINUTI?

Piše: Xhelal Neziri za The Geopost

Kinesko prisustvo na Zapadnom Balkanu nastavlja da raste, popunjavajući prazninu koju je ostavila Rusija, čija ekonomija nastavlja da gubi na značaju zbog agresije u Ukrajini. Uticaj Rusije, posebno u pogledu njenog ekonomskog prisustva, nastavlja da opada zbog strogih sankcija koje su uvele SAD i EU. Najnoviji udarac je usmeren na dve strateške ruske energetske kompanije na Balkanu – Lukoil i Rosnjeft – koje su među najvažnijim igračima na energetskim tržištima Srbije, Bugarske, Rumunije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Severne Makedonije. Ukidanje ruskog prisustva posebno je usmereno na Srbiju, gde su SAD u potpunosti sprovele sankcije protiv naftne kompanije NIS, kompanije u pretežno ruskom vlasništvu koja snabdeva Srbiju energijom. Ove sankcije ne samo da štete ruskim interesima u regionu, već nose i rizik da će Srbija ostati bez energije početkom sledeće godine kada se iscrpe državne rezerve snabdevanja. Srbija se sada suočava sa velikom dilemom: mora da bira između Rusije, sa kojom je tradicionalno bila prijateljska, i Zapada, od koga zavisi njena ekonomija.

Ovim se okončava politika dve stolice, jer Beograd mora da odluči sa kojim strateškim partnerom želi da nastavi saradnju. Razum vodi Beograd ka Zapadu, što bi značilo nacionalizaciju i prodaju NIS grupe zapadnoj kompaniji. To bi razljutilo Rusiju, jer bi ruski vlasnici, koji drže većinu akcija, morali biti proterani. Populističko raspoloženje gura Beograd ka bratimljenju sa Rusijom, bliskoj vezi između naroda sa velikim etničkim i kulturnim sličnostima koja se neguje od 1878. godine, kada je Srbija stekla nezavisnost od Osmanskog carstva uz pomoć Moskve.

KINA DOPUNJUJE RUSIJU

Činjenica da Kina pokušava da uspostavi svoj uticaj u regionu kojim je ranije dominirala Rusija ne znači da postoji konkurencija između dve istočne sile. Naprotiv, obe zemlje tesno sarađuju pred ujedinjenim Zapadom, od Ukrajine do ratova na Bliskom istoku. Ova sinergija između Moskve i Pekinga je takođe očigledna na Zapadnom Balkanu, gde Rusija nastavlja da širi svoj uticaj kroz Pravoslavnu crkvu, dok Kina proširuje svoj uticaj u ekonomiji i medijima.

Poslednjih godina, kineske direktne investicije su brzo porasle, dostigavši 32 milijarde u 2025. godini. Prema podacima Geo-Power EU, većina ovih investicija je otišla u Srbiju, što zemlju čini važnom kapijom za kineski kapital u EU. Posmatrajući brojke za 2023. godinu, može se videti da je od 5,6 milijardi evra uloženih u region, 96% uloženo u Srbiju, uglavnom u industrije sa problematičnim ekološkim i društvenim uticajima kao što su metalurgija, rudarstvo i niskotehnološka proizvodnja. U 2024. godini, kineske investicije u ovoj zemlji dostigle su oko 9% bruto domaćeg proizvoda (BDP), dok su u drugim zemljama Zapadnog Balkana zanemarljive, čineći manje od 1% BDP-a u Albaniji, Bosni i Hercegovini, Kosovu, Crnoj Gori i Severnoj Makedoniji. Iako kineske direktne investicije u regionu brzo rastu, njihovo prisustvo ostaje skromno u poređenju sa kapitalom Evropske unije. Podaci kompanije Geo-Power EU pokazuju da kineske investicije i dalje čine mali udeo regionalnih ekonomija, dok EU ostaje najvažniji izvor stranog kapitala. Za razliku od kineskih investicija, investicije EU u regionu u proseku iznose između 23% i 38% BDP-a.

Prema Bečkom institutu za međunarodne ekonomske studije, rast kineskog ekonomskog prisustva odražava okretanje Pekinga ka obnovljivim izvorima energije i automobilskoj industriji.

ZAŠTO ZAPADNI BALKAN?

Ovaj region, koji se sastoji od šest malih zemalja sa ukupnom populacijom od skoro 18 miliona, deluje beznačajno i neprivlačno za ekonomski moćnu zemlju. Ne i za Kinu. Balkan je i dalje od velikog strateškog interesa jer je deo inicijative „Jedan pojas, jedan put“, kineskog megaprojekta koji ima za cilj da poveže Aziju i Evropu kako bi postala hegemonistička sila. Ankete javnog mnjenja pokazuju da zemlje u regionu imaju povoljniju percepciju Kine, što se može pripisati periodu međusobne saradnje između 1945. i 1990. godine.
Vlade u regionu su bile privučene kineskom posvećenošću jer očekuju trenutne ekonomske koristi kao što su investicije, infrastrukturni projekti i tehnologija. Prema javno dostupnim podacima, Albanija i Kosovo nisu dobili kineske kredite za infrastrukturne projekte i nisu postali deo megaprojekta. U Bosni i Hercegovini, Kina je finansirala dva velika projekta: elektranu Tuzla i autoput u Republici Srpskoj.

Međutim, oba projekta nisu završena zbog nepoštovanja ekoloških i finansijskih standarda EU. Crna Gora je dobila kineske kredite u vrednosti od 975 miliona evra za projekat autoputa Bar-Podgorica, što je značajno povećalo njen nacionalni dug. Ovo je najvidljiviji slučaj „zamki kredita“ koji ugrožavaju finansijski suverenitet zajmoprimaca, jer se arbitražni postupci odvijaju pod kineskom jurisdikcijom, isključujući domaće ili evropske institucije. Severna Makedonija je imala koristi od kineskih kredita u ukupnom iznosu od 909 miliona evra za izgradnju autoputeva Miladinovci–Štip i Kičevo–Ohrid, sa istim klauzulama i rizicima kao i Crna Gora. Ovo je posebno tačno s obzirom na to da su projekti bili pogođeni kašnjenjima, prekoračenjima troškova i optužbama za korupciju. Nakon nekoliko kašnjenja, autoput Kičevo-Ohrid još uvek nije završen i smatra se jednim od najskupljih puteva u Evropi. Pored rekordnih kineskih investicija, Srbija je takođe najveći korisnik kineskog kapitala u regionu. Kina ima kredit od kineske banke od preko 7,7 milijardi evra, koji je koristila za projekte u sektorima energetike, transporta i odbrane.

Razvojna pomoć koju Kina nudi zemljama u regionu nije samo ekonomske prirode, već predstavlja i efikasan alat za diplomatske i strateške svrhe. Ovi ciljevi uključuju transformaciju Zapadnog Balkana u važnu kinesku luku na evropskom kontinentu, koja je najveće svetsko tržište po veličini i potencijalu. Drugi, ne manje važan cilj je promocija koncepta „Jedne Kine“ širom sveta. To znači sprečavanje zemalja u regionu koje se usude da uspostave diplomatske odnose sa Tajvanom, ostrvskom državom koju Peking smatra delom svoje teritorije, i uvođenje sankcija protiv njih. Preko svoje Eksim banke, Kina nudi atraktivne kredite sa niskom kamatom (3%), ali pod uslovom da kineske kompanije sprovode projekte i da zemlje primaoci budu isključeni iz jurisdikcije.

Na ovaj način, kineske investicije postaju ne samo ekonomski problemi, već i geopolitički. Isključujući zakone i institucije zemalja u koje se ulažu investicije, Kina onemogućava usklađivanje zakona i standarda zemalja u pristupanju sa zakonima i standardima EU. Na ovaj način, Kina takođe postaje uticajni igrač koji ometa integraciju Zapadnog Balkana u EU jer želi da zaštiti svoje investicije i održi region kao utočište za Evropu./The Geopost/