Kineski plan za postavljanje plutajućih nuklearnih reaktora u Južnokinesko more smatra se rizičnim

Američka vojska je upozorila da Kina nastavlja sa razvojem plutajućih nuklearnih reaktora u Južnom kineskom moru kako bi ojačala svoje pravo na sporna pomorska područja. Analitičari kažu da bi plan za izgradnju brodova sa mobilnim nuklearnim elektranama povećao tenzije sa susedima i predstavljao rizik za životnu sredinu.

Prema izveštajima kineskih medija, pomorske nuklearne elektrane su mali sistemi unutar brodova koji bi služili kao mobilne „baze energije“ za stacionarne objekte i druge brodove na moru. Peking je suspendovao projekat pre godinu dana zbog zabrinutosti za bezbednost i efikasnost, izvestio je South China Morning Post.

Međutim, odlazeći komandant američke Indo-pacifičke komande i zvaničnici Stejt departmenta rekli su ovog meseca da Kina nastavlja da gradi plutajuće reaktore za napajanje spornih ostrva, preneo je Vašington post.

Iako su američki zvaničnici rekli za Post da će za izgradnju takvih reaktora biti potrebno nekoliko godina, admiral Džon Akilino je rekao da bi njihov razvoj ugrozio regionalnu bezbednost i stabilnost.

Filipini su izneli ovu zabrinutost prošle nedelje.

Zamenik generalnog direktora filipinskog Saveta za nacionalnu bezbednost Džonatan Malaja rekao je da će Kina koristiti svoje plutajuće reaktore za napajanje vojnih baza koje je izgradila na veštačkim ostrvima, uključujući ona u isključivoj ekonomskoj zoni Filipina. On je lokalnim medijima rekao da će kineske nuklearne elektrane dodatno militarizovati sporna područja u Južnom kineskom moru.

„Sve što podržava njihovo vojno prisustvo na ovim ostrvima tehnički predstavlja pretnju našoj nacionalnoj bezbednosti i protiv naših interesa“, rekao je on, dodajući da su Australija i SAD među saveznicima Manile koji sprovode zajedničke patrole u Južnom kineskom moru.

Peking polaže kontrolu nad skoro celim Južnokineskim morem i u sporu je sa Brunejem, Indonezijom, Malezijom, Filipinima, Tajvanom i Vijetnamom. Da bi podržala svoje tvrdnje, Kina je već izgradila veštačka ostrva sa pistama.

Analitičari kažu da bi plutajući reaktori Pekinga ne samo povećali njegovo vojno prisustvo u toj oblasti, već bi i dali zemlji izgovor da proširi svoj domet kroz bezbednosne mere.

Song Janhui, direktor Društva za međunarodno pravo Republike Kine, Tajvan, rekao je za Glas Amerike da trenutna vojna bezbednosna zona za kineska veštačka ostrva ima radijus od 500 metara, što znači da drugi avioni i brodovi koji ulaze u taj radijus mogu biti legalno distribuirani. .

Ako bi Kina izgradila plutajuću nuklearnu elektranu u Južnom kineskom moru, mogla bi da protera brodove sa većeg područja ili da preduzme odbrambene mere pod izgovorom zaštite životne sredine od radioaktivnog zagađenja, rekao je Song.

Za Peking, rekao je on, “ubija dve muve jednim udarcem. To je strategija u kojoj svi dobijaju. Može da ojača svoje vojno prisustvo, upotrebu u civilu i svoje pravo na suverenitet.”

Ali analitičari kažu da potencijal za curenje radijacije predstavlja stvarnu zabrinutost.

Pankaj Dža, dekan istraživanja na Fakultetu za međunarodne poslove na indijskom Univerzitetu Jindal Global, rekao je za Glas Amerike da bi nedostatak iskustva Kine u upravljanju takvim plutajućim reaktorima mogao dovesti do katastrofe.

„To je pretnja jer će kontaminirati vodu i okolna područja“, rekao je on. „Svako curenje radijacije učinilo bi ostrvo nenastanjivim i moglo bi da utiče na ribare u Južnom kineskom moru.

Analitičari ističu da bi plutajući reaktori mogli da postanu i vojne mete u slučaju sukoba sa Kinom.

Kina je stacionirala, između ostalog, radarske sisteme, protivbrodske i protivvazdušne rakete i borbene avione u spornim oblastima Mischief Reef, Subi Reef i Fieri Cross, tri najveća veštačka ostrva na ostrvima Spratli.

Ričard Fišer, viši saradnik u Međunarodnom centru za procenu i strategiju, rekao je za Glas Amerike da bi plutajuće nuklearne elektrane takođe mogle jednog dana da prošire kineske mogućnosti naoružanja.

„Ako budu zaštićene, ove nuklearne elektrane bi mogle da napajaju i buduće energetsko oružje“, rekao je Fišer. „Lasersko oružje koje može da obara rakete i avione, ili veoma moćno mikrotalasno oružje, takođe može da onesposobi rakete i letelice koje su u njihovom dometu.

Liu Pengiu, portparol kineske ambasade u Vašingtonu, odbio je da komentariše zabrinutost u vezi sa kineskim planovima za plutajuće nuklearne elektrane.

„Nisam upoznat sa slučajem koji opisujete i stoga mogu da odgovorim samo u principu“, rekao je on u mejlu VOA od 14. maja. „Stav Kine po pitanju Južnog kineskog mora je jasan i dosledan. Ostaćemo posvećeni rešavanju sporova kroz dijalog i konsultacije sa zainteresovanim zemljama, i želeli bismo da radimo sa zemljama ASEAN-a na usvajanju Deklaracije o ponašanju strana u Južnom kineskom moru, unaprediti konsultacije o kodeksu ponašanja u Južnom kineskom moru i zajednički obezbediti mir i stabilnost u regionu.

Kina nije prva zemlja koja razmišlja o izgradnji plutajućih nuklearnih reaktora.

Sjedinjene Države su preuzele vodeću ulogu u razvoju koncepta još 1970. godine, ali nisu dovoljno brzo napredovale u razvoju zbog zabrinutosti za bezbednost.

Rusija je jedina zemlja koja je pustila u rad plutajuću nuklearnu elektranu. Fabrika Akademik Lomonosov proizvodi struju i toplotu iz luke u Peveku, gradu u Arktičkom krugu, od 2020. godine.

Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA) izrazila je zabrinutost na novembarskom forumu u Beču zbog razvoja plutajućih nuklearnih reaktora, posebno ako prelaze međunarodne granice ili rade u međunarodnim vodama.

„IAEA radi sa svojim državama članicama na utvrđivanju koje dalje smernice i standardi mogu biti potrebni da bi se osigurala bezbednost plutajućih nuklearnih elektrana“, rekla je zamenica generalnog direktora IAEA Lidi Evrard u saopštenju za javnost.

IAEA je primetila da Kanada, Kina, Danska, Južna Koreja, Rusija i Sjedinjene Države rade na pomorskim „konceptima malih modularnih reaktora“./VOA/