Kineske tajne policijske stanice u Evropi

Kina je navodno uspostavila desetine policijskih stanica u inostranstvu, uključujući mnoge u Evropi. Peking je pokušao da umanji ove izveštaje, ali jedan disident u Evropi govori o tome kako su ga stalno maltretirali zaposleni u jednoj takvoj kancelariji.

Čovek koji je poslednjih nekoliko nedelja bio trn u boku kineske vlade, brzo je skuvao još kafe i zapalio cigaretu. Peter Dahlin sedi u svom stanu-potkrovlju u Lisabonu-u mirnom epicentru oluje koju je i sam izazvao.

Dolazeći iz Švedske, Dahlin je na čelu organizacije za zaštitu ljudskih prava SafeGuard Defenders i sa svojim kolegama uspeo je da otkrije globalnu mrežu kineskih policijskih stanica koja je stvorena manje-više tajno: sa podružnicama u Velikoj Britaniji, Španiji, Italiji, Austriji, Irskoj i Holandiji, ali i u Kanadi i Sjedinjenim Državama. U svom izveštaju organizacija navodi više od 30 navodnih kancelarija sa brojevima telefona i adresama. “Očekivali smo da će agencije i tajne službe biti zainteresovane za naše nalaze”, kaže Dahlin. Ali nije očekivao javnu raspravu u toliko zemalja istovremeno.

Prošle nedelje je irska vlada naredila zatvaranje kancelarije u Dablinu, koja se, prema natpisu na ulazu, naziva “Stanica za prekomorsku službu policije Fuzhou”. U Londonu je donji dom čak razgovarao o Dalinovom izveštaju. A u Holandiji je u toku istraga, delom i zbog izjava Vang Jingiu-a, 21-godišnjeg disidenta kojeg je kineska vlada pratila sve do Evrope.

Zvaničnici u Pekingu, sa svoje strane, insistiraju na tome da je sve to samo veliki nesporazum. Prema njihovim rečima, kancelarije postoje samo da bi pružale usluge kineskim državljanima u inostranstvu, rekao je portparol kineskog Ministarstva spoljnih poslova. One su uspostavljene tokom pandemije kako bi se pojednostavili birokratski postupci poput produženja kineske vozačke dozvole, rekao je on.

Ali zar kineski konzulati i ambasade neće biti odgovorni za takve detalje? Kako je moguće da zemlja stvori policijske strukture u drugim zemljama bez odobrenja njihovih vlada? I koliko su stanice opasne za disidente?

Dahlin iz ličnog iskustva zna koliko brutalni mogu biti kineski zvaničnici. Živeo je u Pekingu skoro 10 godina, gde je vodio organizaciju koja je podržavala i obučavala advokate u ruralnoj Kini. 2016. godine Dahlin je uhapšen i zatvoren u tajni zatvor. Stražari su mu jedva dozvoljavali da spava noću, a danju su ga satima ispitivali. Pušten je nešto više od tri nedelje kasnije, ali prvo su od njega zahtevali priznanje na kineskoj državnoj televiziji. Izjavu su za njega pripremili državni zvaničnici.

“Svaki slučaj mora biti adresiran pojedinačno”

“Ovo nije centralizovana operacija iz Pekinga”, kaže Dahlin o policijskim stanicama u inostranstvu. Većina kancelarija otvorena je u stanovima, kancelarijama ili restoranima kineskih državljana iseljenika, koji se često udružuju u kulturna udruženja. Sve na dobrovoljnoj osnovi. “Ne želimo lov na veštice. Postoje i kulturna udruženja koja rade zaista dobre stvari”, kaže Dahlin. “Svaki slučaj mora biti adresiran pojedinačno.”

Kina sebe vidi kao veliku globalnu silu, a njeni zakoni i propisi treba da važe za svakoga bez obzira gde žive u svetu. Na legalnom jeziku, ta tvrdnja o univerzalnosti poznata je kao eksteritorijalnost. Sve je počelo Zakonom o nacionalnoj bezbednosti donesenim 2015.godine, koji se direktno primenjuje u sajber prostoru na isti način kao u svemiru, u okeanskim dubinama i na polovima. Sve se to smatra delom kineske bezbednosne sfere. “Od 2019. godine gotovo svi važni kineski zakoni dopunjeni su takvim paragrafima”, kaže Moritz Rudolph, koji istražuje međunarodnu primenu kineskog prava na Jejlu. Da li su policijske stanice u inostranstvu posledica kineskog novog razumevanja njihovih zakona? “Nije tako lako”, kaže Rudolph. “Čini mi se da neke prefekture i gradovi pokušavaju da preuzmu inicijativu i pokažu na pokrajinskom nivou da revnosno izvršavaju uredbe centralne vlade. Rezultat je haos.”

Dokazi sugerišu da je možda u pravu. Policijske stanice koje je Dahlin otkrio povezane su ili sa gradom na nivou prefekture Lishui i okrugom Qingtian ili sa zvaničnicima u Fuzhou, glavnom gradu obalne provincije Fujian. Gradsko područje Lishui ima 2,5 miliona stanovnika, dok 8,3 miliona živi u i oko Fuzhoua.

Izbor ljudi dodeljenih kancelarijama takođe je u nekim slučajevima prilično težak. Jedno vreme predstavnik tužilaštva Qingtian u Italiji bio je čovek koji je 2015.godine osuđen u Toskani na tri godine zatvora zbog pokušaja ucene i napada.

Sada je potrebno istražiti koje su druge pravne nepravilnosti možda počinili kineski predstavnici u vezi sa policijskim stanicama. “Sumnjam da mnogi ni ne shvataju da su prekršili zakon”, kaže Rudolph.

Veze u Nemačkoj

Dahlinova lista ne sadrži precizne informacije o potencijalnim kineskim policijskim stanicama u Nemačkoj. Međutim, Der Spiegel je otkrio da u zemlji postoji najmanje desetine kineskih državljana koji su, kršeći sve diplomatske konvencije, radili kao veze za kineske agencije potpuno nezavisnim od kineske ambasade u Berlinu i njegovih konzulata u drugim nemačkim gradovima. Većina njih je navedena zajedno sa brojevima svojih mobilnih telefona u članku u kineskim trgovinskim novinama prošlog februara kao kontakti za kineske državljane koji žive u inostranstvu. Očigledno su dobro povezane ličnosti, uključujući vlasnike restorana, prodavce i poslovne ljude.

Kada su ga kontaktirali telefonom, jedan od njih, koji radi u gastronomiji, rekao je da trenutno ne može da razgovara. Tokom pauze, se zatim javio. Pomoćnik policije? “Nemam nikakve veze s tim”, nakostrešio se. Kaže da, međutim, pomaže sugrađanima u Nemačkoj koji moraju da kontaktiraju kancelariju motornih vozila u svojoj domovini. Kaže da mu se kinesko kulturno udruženje obratilo tokom pandemije pitajući da li želi da pomogne drugima u stvarima poput produženja kineske vozačke dozvole. “Letovi za Kinu bili su toliko skupi, hiljade evra, da ih niko drugi nije mogao priuštiti”, kaže on. Dakle, rekao je da bi bio spreman da pomogne Kinezima u njegovom regionu u organizovanju internetskih sastanaka sa relevantnim agencijama. “To je dobra stvar. Ja sam kao dobrovoljna vatrogasna brigada.”

Berlin ima drugačiju perspektivu. “Nemačka vlada ne toleriše vršenje strane državne vlasti i, shodno tome, kineske agencije nemaju izvršnu vlast na teritoriji Savezne Republike Nemačke”, navodi se u saopštenju nemačkog Ministarstva unutrašnjih poslova.

Varljivo tople reči

Takođe je netačno reći da su policijske stanice prvi put uspostavljene tokom pandemije, kako sugeriše Ministarstvo spoljnih poslova u Pekingu. 2019. godine, jedan kineski veb-sajt vesti najavio je inauguraciju frankfurtske „kancelarije za vezu sa inostranstvom“ agencije za sprovođenje zakona Ćingtijan. „Za Kineze iseljenike, koji nisu često kod kuće, posebno je neprijatno kada se suoče sa pravnim pitanjima u hitnim slučajevima“, navodi se u članku. Zbog toga, nastavlja se, postoji mogućnost svedočenja kineskim sudovima sa drugog kraja sveta putem video-četa – „da bi se zagrejala srca putnika“.

Međutim, oni koji su bolje upoznati sa scenom upozoravaju da takve tople reči mogu dovesti u zabludu. Nemački bezbednosni zvaničnici već duže vreme prate policijske stanice u zemlji. Pored pružanja korisnih usluga, predstavništva se mogu koristiti i za nadgledanje kineskih iseljenika. Očigledno se upravo to dogodilo u Holandiji. Ako pozovete broj sa Dahlinove liste u kineskoj policijskoj stanici u Roterdamu, muškarac će javiti na telefonski poziv. Ali kada sazna da su novinari zainteresovani da razgovaraju s njim, prestaje da se javlja.

Progonjeni disident

Vang Jingyu dobro zna telefonski broj. U jednom danu ove godine, 5. februara, primio je čak 14 telefonskih poziva sa tog broja. U početku bi Vang odgovorio. Prvo mu je jedan čovek ponudio finansijsku podršku, prema Vangovom izveštaju, rekavši da sve što Vang treba da uradi jeste da se sastane sa njim lično. Kada nije prihvatio ponudu, čovek je promenio strategiju, kaže Vang. Nazvao je i rekao da se Vang mora vratiti u Kinu kako bi “rešio svoje probleme”.

Za Vanga, to je bio dodatni pokazatelj da zastrašivanje kineskih zvaničnika ne prestaje kada napustite zemlju. Od jula 2021.godine, 21-godišnjak živi sa verenicom Vu Huan u Holandiji, gde je dobio azil. Ali ne oseća se sigurno, kaže Vang. Tokom sastanka na železničkoj stanici u Hagu, nakratko razmišlja o promeni kafea, jer čovek koji sedi za susednim stolom izgleda kao Kinez. Ali onda čovek ustane i ode, Vang počinje da priča svoju priču.

Počinje činjenicom da su, dok je odrastao, njegovi roditelji gledali strane TV kanale poput CNN-a i BBC-a. “Moji roditelji nisu protiv komunističke partije, oni su samo otvoreni”, kaže Vang. U školi je drugima govorio o onome što je video na televiziji – na primer, da je osnovno ljudsko pravo da javno brani svoja uverenja. Kaže da je imao 16 godina kada je njegov učitelj prvi put pozvao policiju. “Policajci su mi rekli da ću, ako ne prestanem, biti poslan u zatvor.”

U julu 2019. situacija je eskalirala. Stotine hiljada ljudi izašlo je na ulice Hong Konga da demonstrira protiv rukovodstva u Pekingu, a Vang, tada 17, izrazio je solidarnost sa protestima u Hong Kongu na Dujinu, pažljivo nadgledanom kineskom kolegi TikToku. Ubrzo su, prema Vang-u, njegovi roditelji saznali od prijatelja da se njihov sin suočava sa hapšenjem. Umesto da završe školu, on i njegova verenica otišli su u Hong Kong. “Mislili smo da je to samo odmor. Tek kad smo stigli, roditelji su mi rekli da se ne mogu vratiti.” I odjednom je postao disident. Ali već duže vreme se zapravo nije osećao kao aktivista, već kao neko koga roditelji finansiraju kada je malo putovao, misleći da će možda jednog dana želeti da pohađa fakultet u Sjedinjenim Državama.

Sve se promenilo u februaru 2021. Vang Jingyu je objavio nešto o okršajima na indijsko-kineskoj granici i izrazio sumnju da li je kineska vlada poštena u pogledu broja žrtava. Kineski zvaničnici su ubrzo izdali nalog za njegovo hapšenje, koji je takođe emitovala državna televizija. Vang je, kažu, “vređao heroje i mučenike”, dodajući: “organi bezbednosti će suzbiti ovo ponašanje”.

Vang Jingyu je na sastanak u Hag doneo gomilu dokumenata, uključujući dokumente agencije za azil, evidenciju ispitivanja holandske policije i evidenciju o njegovim putovanjima u zemlju i van nje. Zajedno, oni podupiru sve što se dogodilo Vangu u poslednje tri godine. U aprilu 2021.godine želeo je da ode u SAD, ali je uhapšen dok je prelazio avionom u Dubaiju. U početku je mislio da je to nesporazum sve dok se osoblje kineske ambasade nije pojavilo u njegovoj zatvorskoj ćeliji. Vang kaže da su pokušali da ga nateraju da se vrati u Kinu. Dobio je pravno zastupanje i na kraju se našao u Ukrajini uz podršku organizacije za ljudska prava.

Tamo je u julu 2021. primio e-poštu od policijskih zvaničnika u Čongkingu, njegovom rodnom gradu. „Nemajte iluzija, kineske agencije imaju sposobnost i poverenje da vas izruče Kini u bilo kom trenutku“, navodi se u mejlu. Dalje je navedeno da su kineski zvaničnici znali „precizno“ gde je on boravio. Vang i njegova verenica su potom pobegli u Holandiju – i nekoliko meseci kasnije primili su pozive od čoveka iz Roterdama.

Vang Jingyu je upoznao svoju verenicu Wun Huan kada je pokušao da vrati neispravan računarski deo kući u Chongking. Vang je bio ljut, a žena iz službe za korisnike ga je smirila. Počeli su da šalju poruke jedno drugom i u jednom trenutku su otišli negde na večeru pre nego što su konačno započeli vezu.

“Nisam imala pojma o njegovim političkim stavovima”, kaže Wu Huan, sedeći pored njega u kafiću na železničkoj stanici u Hagu. “Nikada nisam razmišljala o politici.” Njeni roditelji su poljoprivrednici, “vrlo jednostavni ljudi”. Kada su od policije saznali da je njihova ćerka sada u Holandiji, ona kaže da su pitali: “Gde je to u Kini?” Danas više ne komunicira sa roditeljima jer ne želi da ih dovede u opasnost. Ona kaže da su je pretnje Vang-u “rastužile i razočarale”. U školi je, kako je rekla, saznala da je ” Kina najveća zemlja na svetu i još uvek verujem u to. Nisam mogla da zamislim da vlada želi da nas povredi”, kaže ona.

Policija kuca na vrata

Pokušaji kineske policije u inostranstvu da stupe u kontakt sa njim, za sada, nisu Vangov najhitniji problem. U septembru, teško naoružani komandos holandske policije iznenada se pojavio ispred vrata njegovog stana u Hagu. Neko je dao dojavu vlastima da Vang pravi bombu. Slični incidenti su usledili: hotelske sobe su rezervisane pod Vangovim imenom i brojem pasoša u Holandiji i Belgiji, pre nego što ovi hoteli dobiju pretnje bombom, navodno od Vanga.

U jednom dnevniku ispitivanja od 7. oktobra piše: „U ime gospodina Vanga, širom zemlje su upućene brojne pretnje bombom. Dozvoljeno nam je da pogledamo Vangov mobilni telefon i ništa ne ukazuje da je on zapravo jedan odgovoran za pretnje bombom“. Vang Jingyu je takođe posetio policiju 17. septembra u pokušaju da ubedi policajce da ne planira da postavlja bombe. „Zašto mislite da kineska vlada stoji iza pretnji? pitali su ga oficiri. „Zato što nemam problema ni sa kim drugim“, odgovorio je Vang. Pored toga, objasnio je Vang, neposredno pre nego što su počele pretnje bombom, primio je telefonski poziv u kojem mu je dat izbor: Ili će se vratiti u Kinu. Ili će biti uhapšen u Holandiji. Nedugo kasnije, komandos holandske policije lupao mu je na vrata tražeći kineskog teroristu.

“Slučaj Vang Jingyu pokazuje da se kineske vlasti ne zaustavljaju na nacionalnoj granici”, kaže Peter Dahlin. “Važno je da konačno održimo debatu u Evropi o kineskom uticaju. Iz skrivanja, u centar pažnje.”/Spiegel