Crna Gora bi mogla postati žrtva kineskog duga

Izgradnja prioritetne deonice autoputa na relaciji Bar-Boljare u dužini od 41 kilometra, od Smokovca (Podgorica) do Mateševa (Kolašin) najveći je infrastrukturni projekat u istoriji Crne Gore. Deonica bi trebalo da bude puštena u saobraćaj  januara naredne godine. Kineska kompanija CRBC počela je izgradnju 2015. godine. Prvobitni rok za završetak radova bila je 2019. godina ali je nekoliko puta odlagan. Dogovorena cena između Crne Gore i kineske kompanije za izgradnju prioritetne deonice je 809 miliona eura, ali je zbog naknadnih troškova za pristupne puteve i drugu infrastrukturu cena autoputa uvećana za oko 90 miliona, ne računajući kamate.

Kredit od kineske Exim banke uzet na 20 godina, sa šest godina grejs perioda i kamatom od dva odsto. U tom trenutku, prema tvrdnji tadašnjeg ministra saobraćaja Ivana Brajovića to je bila najpovoljnija ponuda na tržištu. Međutim, problem sa tom pozajmicom je što je uzeta u američkim dolarima a bez mehanizma zaštite od valutnog rizika.

Ono što zabrinjava i na što upozorava EU i  analitičari, a što je predviđeno ugovorom, jeste da bi Crna Gora mogla pasti u kinesko dužničko ropstvo, pa i izgubiti neke svoje  vredne kompanije ili teritorije, ukoliko ne bi na vreme mogla otplaćivati dug. Spekuliše se da su Kinezi u tom smislu “bacilli oko” na Luku Bar. Za sada iz Vlade tvrde da nema bojazni da se tako nešto desi, a prvu ratu kredita od oko 29 miliona eura Vlada je uplatila u julu ove godine. Sledeća rata stiže na naplatu početkom naredne godine (2022).

Bivši ministar saobraćaja Ivan Brajović, koji je potpisao ugovor sa Kinezima poručio je da “nikakvo oduzimanje teritorije, privrednih subjekata i ostale zlurade izmišljotine ne mogu doći u obzir, te da to zabranjuje i Ustav CG”.

Da, ipak, postoji bojazan od većeg uticaja Kine na Crnu Goru govori i to što je potpredsjendik Vlade CG Dritan Abazović u martu ove godine pred poslanicima Evropskog parlamenta u Briselu zatražio pomoć EU, navodeći da Kina vrši uticaj preko dodeljenog kredita za deonicu auto-puta.

“Kina i Rusija, pitanja o njihovom uticaju, jesu veliki problem. Imamo kredit (kod Kine) u iznosu od jedne milijarde eura. Molimo vas da nam pomognete da vratimo taj novac, da taj zajam zamenimo za zajam kod neke evropske banke, da sklopimo saradnju sa nekom evropskom finansijskom institucijom i da prekinemo kineski uticaj“,rekao je Abazović u Briselu.

Iz EU je prvo saopšteno da je “Evropska unija spremna da pomogne Crnoj Gori u pronalaženju rešenja”,   a nakon toga i da EU neće pomoći Crnoj Gori da vrati kredit koji je uzela od kineske banke za izgradnju autoputa.„Mnogo radimo s Crnom Gorom i ostalim partnerima u regiji kako bismo im pomogli na njihovom putu da se usklade sa standardima EU, s reformama i svim ostalim stvarima i dalje stojimo uz njih, ali ne vraćamo zajmove koje uzimaju od trećih strana“, rekao je Portparol Evropske komisije Peter Stano.

Iz EU je, ipak, poručeno da će “i dalje podržavati Crnu Goru na putu ka članstvu u EU i u tom kontekstu sarađivati sa državom u pronalaženju finansijskih rješenja za njene investicione projekte i osigurati održivost njenog javnog duga”.

Šta se  dešava u Crnoj Gori, koja je članica NATO-a, svakako zanima i zvanični Vašington.

Zamenik pomoćnika državnog sekretara za Evropu i Evroaziju  Metju Palmer za Glas Amerike je rekao da su “Sjedinjene Države uvek otvorene za razgovor o specifičnim izazovima sa kojima se Crna Gora suočava te da je bitno, ne samo za Crnu Goru, već i za ostale države u regionu, da ozbiljno razmotre sve obaveze koje proističu iz ugovora sa drugim vladama i državama”.

“Kina je poznata po predatorskim zajmovima, pri čemu je zaista iskorišćavala drugu stranu u ugovorima koje su sklopile kineske kompanije. Stoga je obaveza država na Zapadnom Balkanu da budu vrlo oprezne kada su u pitanju ugovori sa zemljama koje su poznate po toj negativnoj praksi, ukljućujući ne samo Kinu, već i Rusiju”, kazao je Palmer.

Kineski ambasador Liu Jin tvrdi da “Kina nema geopolitičke ambicije u Crnoj Gori i na Zapadnom Balkanu, niti želi da se sa EU takmiči u ostvarivanju političkog uticaja”.

Analitičari, ipak, skreću pažnju da Kina želi preko investicija da pojača svoju poziciju u Crnoj Gori. Investicije Kine za sada u Crnoj Gori nijesu krupne kao u nekim zemljama u okruženju, gde su vlasnici ili koncesionari rudnika i železara. Kina je u CG veliki zajmodavac, izvođač radova i izvoznik. Sa Kinom je Crna Gora dogovorila i isporuku 150 000 doza Sinofarm vakcina protiv COVIDA 19.  Kinezi u CG imaju učešća u Vjetroelektrani Možura i projektu ekološke rekonstrukcije Termoelektrane Pljevlja, vlasnici su 179 firmi, od kojih se većina bavi prodajom odeće  na veliko i malo. Prema podacima Monstata (zavoda za statistiku), Crna Gora je prošle godine iz KIne uvezla robe vrednosti oko 222 miliona ili deset odsto ukupnog uvoza, dok je izvoz bio svega 17,4 miliona eura.

The Geopost