Kina kontroliše globalne kupovine retkih zemnih elemenata – mogu li Trampovi novi sporazumi to promeniti?

Američki predsednik Donald Tramp potpisao je niz sporazuma tokom svoje posete Aziji kako bi obezbedio zalihe retkih zemnih elemenata, vitalnog sektora kojim Kina dugo dominira.

Sporazumi sa Japanom, Malezijom, Tajlandom, Vijetnamom i Kambodžom razlikuju se po obimu i sadržaju i još je rano za procenu njihovog konkretnog uticaja. Međutim, svi oni uključuju napore da se diverzifikuje pristup mineralima koji su postali neophodni za modernu proizvodnju, od električnih vozila do pametnih telefona.

Sporazumi, koji imaju za cilj da obavežu partnere da trguju sa SAD, jasan su pokušaj smanjenja zavisnosti od Kine pre ključnog sastanka sa njenim liderom, Si Đinpingom.

Oni bi na kraju mogli da ospore dominaciju Pekinga nad retkim zemnim elementima, ali stručnjaci kažu da će to biti skup proces koji će trajati godinama.

„Izgradnja novih rudnika, rafinerija i postrojenja za preradu u regionima kao što su Australija, Sjedinjene Države i Evropa dolazi sa mnogo većim kapitalnim troškovima, strožim propisima o zaštiti životne sredine i skupljim ulaganjima rada i energije [u poređenju sa Kinom]“, napisao je Patrik Šreder, viši istraživač u Centru za životnu sredinu i društvo u Čatam Hausu, u uvodniku ove nedelje.

Još uvek nije jasno da li će investicija od 550 milijardi dolara koju je Japan ranije obećao biti deo sporazuma o retkim zemljama. Očekuje se da će američki ministar trgovine Hauard Latnik razraditi te detalje sa japanskim kompanijama tokom svoje predstojeće posete.

Međutim, ovo je prekretnica u rivalstvu SAD i Kine.

Peking kontroliše preradu skoro svih retkih zemljanih elemenata širom sveta, što je Siju dalo snažan uticaj u tekućem trgovinskom ratu sa Vašingtonom. Kineske kontrole izvoza su nedavno ograničile snabdevanje retkim zemljama dok dve zemlje pokušavaju da postignu dogovor o nizu pitanja, od carina do prodaje američkih operacija TikToka.

Kontrole su takođe izazvale poznatu zabrinutost u proizvodnim centrima u SAD, Evropi i Aziji – što je pokazatelj koliko su globalni lanci snabdevanja ranjivi na napeti odnos SAD i Kine.

Čak i pre putovanja u Aziju ove nedelje, Tramp je finalizovao sporazum sa Australijom vredan 8,5 milijardi dolara, obećavajući industrijsku saradnju i zajednička ulaganja za izgradnju kapaciteta za preradu retkih zemljanih elemenata van Kine.

Tokom posete australijskog premijera Entonija Albanezea Beloj kući, Tramp je rekao: „Za oko godinu dana imaćemo toliko važnih minerala i retkih zemnih elemenata da nećete znati šta da radite sa njima“, dodajući: „Vrediće 2 dolara“ — što sugeriše da će cene pasti zbog povećane ponude.

I vreme i cena su malo verovatni, ali Australija je svakako važan partner za SAD u potrazi za kritičnim mineralima.

„Zemlja je periodni sistem, osvetljen poput božićne jelke, sa jednom od najširih i najbogatijih koncentracija mineralnih resursa na Zemlji“, napisale su Grejslin Baskaran i Kesarin Horvat iz Centra za strateške i međunarodne studije u nedavnom eseju.

Nekoliko kompanija već gradi rafinerije, uključujući Iluka Risorsis, koja je ranije ove godine rekla za BBC da bi to bilo gotovo finansijski nemoguće bez vladine podrške.

Sporazum o kritičnim mineralima sa Japanom poziva obe strane da povećaju ponudu i proizvodnju retkih zemnih elemenata – i uključuje planove za koordinisana ulaganja i skladištenje retkih zemnih elemenata, kao i Grupu za brzi odgovor za upravljanje šokovima u ponudi.

Sporazumi sa manjim ekonomijama jugoistočne Azije su podjednako nejasni. Malezija, Tajland, Vijetnam i Kambodža su se složili da poboljšaju pristup SAD retkim zemnim elementima i da donesu pravila izvoza koja favorizuju američke kupce u odnosu na kineske kompanije. Takođe su se obavezali da neće blokirati isporuke u SAD i da će podstaći lokalnu preradu i investicije kompanija koje nisu kineske.

Međutim, sporazumi sa Malezijom i Tajlandom su neobavezujući sporazumi, takozvani „Memorandumi o razumevanju“ (MOU). Hoće li preživeti političke promene u tim zemljama?

Još jedno ključno pitanje koje ostaje da se reši tiče se regulative – posebno imajući u vidu potencijalnu štetu po životnu sredinu. Sa retkim zemljama, ne samo rudarstvo već i prerada je neuredan posao. To uključuje ekstrakciju, ispiranje, termičko krekovanje i rafinisanje, što proizvodi radioaktivne komponente. Efekti u Kini su dobro dokumentovani, zbog čega druge zemlje nisu lako prihvatile ovu industriju.

Najveći svetski dobavljač retkih zemalja van Kine je australijska kompanija Lynas Rare Earths. Ona se oslanja na Maleziju za deo svoje rafinisane proizvodnje, ali je tamo tokom godina naišla na brojne regulatorne prepreke.

Uključivanjem regionalnih teškaša poput Japana i Australije u investicione sporazume koji potencijalno daju SAD veću kontrolu nad zalihama retkih zemalja, Tramp će ući u četvrtak u veoma napete razgovore sa Sijem na čvrstom tlu.

Činjenica je, međutim, da Kina i dalje kontroliše otprilike 70% prerade retkih zemnih elemenata. Stizanje će zahtevati ogromna kapitalna ulaganja, stroge ekološke propise i tehničku stručnost. Izgradnja jednog postrojenja za preradu može trajati godinama od projektovanja do pune proizvodnje. Australija već dugo ulaže ozbiljne napore da poveća proizvodnju retkih zemnih elemenata, ali njeni objekti još uvek nisu operativni.

I Kina nikako nije pasivni posmatrač u ovom regionu – trgovina sa drugom najvećom svetskom ekonomijom je od vitalnog značaja za sve ove zemlje, uključujući i Japan. Vašington, stoga, ne može ignorisati uticaj Pekinga, posebno u jugoistočnoj Aziji.

Lanci snabdevanja retkim zemnim elementima moraju biti diverzifikovani i redizajnirani. Obaveze na saradnju i investicije su početak, ali put pred nama je dug i složen./BBC/