Kina je uhapsila 30 hrišćana. Neki se plaše da je ovo početak većeg talasa progona

Prošlog petka, Grejs Džin Dreksel je primila SMS poruku od svog oca iz Kine, poznatog pastora Džin Mingrija, u kojoj je zamolio da se moli za drugog pastora koji je nestao.

U poruci je navedeno da je drugi pastor uhapšen tokom posete južnom kineskom gradu Šenženu.

„Ubrzo nakon toga, primila sam poziv od majke. Rekla je da ne može da dobije mog oca“, rekla je za BBC gospođa Džin Dreksel, koja živi u SAD.

U roku od nekoliko sati, njena porodica je shvatila da je i gospodin Džin bio umešan u ono što aktivisti nazivaju najvećim talasom hapšenja hrišćana u Kini u poslednjih nekoliko decenija.

Neki se sada plaše da hapšenje 30 hrišćana prošlog vikenda povezanih sa mrežom Sionske crkve koju je osnovao gospodin Džin označava početak potencijalno šireg obračuna sa ilegalnim crkvama.

Oni ukazuju na nove zakone usvojene u Kini koji izgleda imaju za cilj da obuzdaju aktivnosti ilegalnih crkava, kao i na sve veći pritisak koji su vlasti vršile na članove crkve poslednjih meseci.

Iako Kinom vlada ateistička Komunistička partija Kine, zemlja ima značajnu hrišćansku populaciju. Prema vladinim podacima, u Kini ima približno 38 miliona protestanata i skoro 6 miliona katolika.

Međutim, ove brojke verovatno uključuju samo članove crkava registrovanih kod zvanično priznatog Katoličkog patriotskog udruženja i Protestantskog trostranog patriotskog pokreta, koji ističu lojalnost Kini i Komunističkoj partiji.

Aktivisti za ljudska prava i naučnici procenjuju da milioni Kineza pohađaju neregistrovane crkve, poznate i kao kućne crkve, koje se ne pridržavaju državno odobrenih ideologija.

Mnoge od ovih crkava su pogođene pokušajima kineske vlade da tokom godina pooštri kontrolu nad verskim grupama. Crkvene zgrade su srušene, a krstovi uklonjeni iz javnih prostora, dok su verski materijali strože kontrolisani, a neke hrišćanske aplikacije su zabranjene u Kini.

Godine 2005, a zatim i 2018. godine, vlada je revidirala i pooštrila propise o verskim grupama, dok je kineski lider Si Đinping 2016. godine pozvao na „kitaizaciju“ religije.

Ilegalne crkve poput Siona su posebno pogođene propisima iz 2018. godine, koji su zahtevali odobrenje vlade za javno bogosluženje. Mnoge su bile primorane da obustave svoje javne aktivnosti i pređu na onlajn usluge ili se jednostavno zatvore.

U narednim godinama su takođe uhapšeni i osuđeni neki istaknuti pastori.

Poslednjih meseci bilo je znakova da kineske vlasti ponovo zatežu šrafove.

U maju je pastor Gao Ćuanfu iz crkve „Svetlost Siona“ u Sijanu uhapšen pod optužbom za „podrivanje sprovođenja zakona kroz sujeverne aktivnosti“. Sledećeg meseca, nekoliko članova crkve „Zlatni svećnjak Linfen“ u Šansiju osuđeno je na nekoliko godina zatvora zbog prevare, što su grupe za ljudska prava kritikovale kao lažne osude.

Zatim, u septembru, vlasti su objavile novi onlajn kodeks ponašanja za versko osoblje koji dozvoljava onlajn propovedi samo od licenciranih grupa. Ovo je široko shvaćeno kao pokušaj ograničavanja onlajn usluga ilegalnih crkava.

Poslednjih meseci, članove crkve Sion su takođe sve češće ispitivali policajci, rekla je Džin Dreksel.

Mnogi u Sionu su povećani pritisak videli kao najavu represivnih akcija, ali malo ko je očekivao da će biti toliko velikih razmera koliko se na kraju ispostavilo, rekla je ona.

Prošlog petka i subote, kineske vlasti su pokrenule ono što su opisale kao sveobuhvatne represivne akcije u najmanje deset gradova, uključujući Peking i Šangaj. Pored gospodina Đina, koji je odveden iz svoje glavne baze u gradu Beihaj, u provinciji Guangsi, uhapšeni su i drugi pastori, vođe i članovi kongregacije, prema crkvenim navodima.

Bi-Bi-Si je dobio kopiju onoga što izgleda kao zvanični nalog za pritvor gospodina Đina, koji je izdao Biro javne bezbednosti Beihaja. U njemu se navodi da je gospodin Đin trenutno pritvoren u zatvoru Beihaj br. 2 i da je osumnjičen za „nezakonito korišćenje informacionih mreža“.

Bi-Bi-Si je kontaktirao lokalne vlasti radi potvrde pritvora.

Neki od uhapšenih članova crkve su u međuvremenu pušteni na slobodu, ali se veruje da je većina i dalje u pritvoru, a neki su u istom zatvoru kao i gospodin Đin.

Kori Džekson, osnivač hrišćanske zagovaračke grupe Luk Alijansa, rekao je da su nacionalni obim i koordinacija hapšenja širom Kine bili bez presedana.

„Verujemo da je ovo samo početak veće akcije“, rekao je, dodajući da se i druge ilegalne crkve u Kini sada pripremaju za hapšenja.

Još jedna hrišćanska zagovaračka grupa, Otvorena vrata, opisala je hapšenja kao značajna. „Crkva Sion je bila veoma poznata i otvorena i možda je dostigla nivo organizacije koji čini vlasti nervoznim jer ne mogu da kontrolišu organizovane društvene entitete“, rekao je portparol.

Upozorio je da će se kineska „politika suzbijanja kućnih crkava nastaviti“ i da bi vlasti mogle da optuže još članova crkve za prevaru i ekonomske zločine „kao strategiju zastrašivanja“.

Šon Long, pastor i portparol crkve Sion sa sedištem u SAD, rekao je da su i druge crkve meta napada jer se „novi talas verskog progona brzo pojavljuje širom Kine“.

Nedavna hapšenja nazvao je „sistematskim talasom hapšenja“ osmišljenim da „iskoreni Sion“, pozivajući se na kinesku poslovicu „ubij pile da uplašiš majmune“.

„Sion je pile, mi smo najuticajniji… ovo ima za cilj da zastraši druge hrišćane i kućne crkve u Kini“.

Kao odgovor na upit Bi-Bi-Sija, portparol kineske ambasade u Londonu izjavio je: „Želeli bismo da naglasimo da kineski građani uživaju versku slobodu u skladu sa zakonom. Istovremeno, sve verske grupe i verske aktivnosti moraju se pridržavati kineskih zakona i propisa.“

Ranije ove nedelje, portparol kineskog Ministarstva spoljnih poslova izjavio je da se „čvrsto protive mešanju SAD u unutrašnje poslove Kine pod izgovorom takozvanih verskih pitanja“, kao odgovor na osudu hapšenja u crkvi Sion od strane američkog državnog sekretara Marka Rubija.

Priča o Sionu počela je sa Đin Mingrijem, poznatim i kao Ezra Đin.

Rođen 1969. godine tokom Kulturne revolucije u severoistočnoj provinciji Hejlungđang, odrastao je kao pristalica kineske države.

To se promenilo 1989. godine, kada je, kao student na prestižnom Pekinškom univerzitetu, počeo da učestvuje u demokratskom pokretu koji je na kraju ugušen u masakru na Trgu Tjenanmen. Iako nije slučajno bio na Trgu Tjenanmen 4. juna, događaji tamo su mu promenili život. „To je bio prelomni trenutak. Čitavog života je verovao vladi. Kada je to poverenje izdano, ceo njegov pogled na svet se srušio. Bio je to veliki trenutak prosvetljenja“, rekla je gospođa Đin Dreksel.

U početku je gospodin Džin praktikovao svoju novu hrišćansku veru u crkvi „Tri samosvesti“. Godine 2002, preselio se u Sjedinjene Države sa suprugom i ćerkom da bi studirao u bogosloviji u Kaliforniji, gde su mu se rodila dva sina.

Porodica se vratila u Kinu 2007. godine kako bi gospodin Đin mogao da nastavi svoj rad. Ali je odlučio da osnuje nezavisnu crkvu, rekla je gospođa Đin Drekselu, jer više nije mogao da prihvati doktrinu o tri Ja, koja zahteva odanost kineskoj državi. „Nije mogao da bude pastor tamo jer to nije bila crkva ugodna Bogu… ne možete služiti dva gospodara.“

Sion je počeo kao mala kućna crkva u Pekingu sa samo 20 sledbenika. Međutim, tokom godina je rastao i na kraju je održavao svoje službe u velikoj sali u poslovnoj zgradi.

Kako je njegov uticaj rastao, tako je rasla i njegova kontrola. Godine 2018, kineske vlasti su zahtevale da crkva instalira CCTV kamere u zgradi, navodno iz „bezbednosnih razloga“.

Kada je to odbila, sledbenici su se suočili sa uznemiravanjem, prema rečima crkvenih vođa. Kasnije te godine, crkva je zatvorena.

Gospodinu Đinu je zabranjeno da napusti zemlju i stavljen je pod strog nadzor. Njegovoj porodici je dozvoljeno da ode u Sjedinjene Države, kao i nekim drugim članovima crkve, uključujući gospodina Longa.

Zajon se zatim okrenuo onome što je gospodin Long nazvao „hibridnim modelom“, kombinujući velike onlajn službe sa malim, oflajn, okupljanjima uživo. Crkva je porasla na oko 100 ogranaka u 40 gradova širom Kine i sada ima više od 10.000 sledbenika.

Stoga je gospodin Long uveren da će Zajon i kineske ilegalne crkve preživeti, iako je sudbina gospodina Đina i ostalih uhapšenih članova crkve neizvesna i nazire se mogućnost šireg progona.

„Progon ne može uništiti crkvu“, rekao je. „Osvrćući se na istoriju, vidite da tamo gde je ugnjetavanje, postoji i preporod.“/BBC/