Kina će imati koristi samo od slabljenja Rusije; Zapad treba da se pripremi sada

Kako rat u Ukrajini ulazi u drugu fazu sa ukrajinskom ofanzivom koja se nazire, jasno je da se Kina pozicionira da ima koristi od ishoda, bez obzira na to koja strana na kraju prevlada. Kina je već postigla značajne dobitke u svojim odnosima sa Rusijom jer Moskva postaje sve više zavisna od Pekinga u pogledu ekonomskog opstanka i političke podrške. Kina je takođe sve više napredovala u odnosima sa Evropskom unijom, posebno sa Nemačkom i Francuskom, koje su, čini se, prepoznale rastuću ulogu Pekinga u oblikovanju odnosa Kijeva i Moskve.

Iako u Evropi nema konsenzusa o budućim odnosima sa Kinom, nedavne posete Kini na visokom nivou nemačkog kancelara Olafa Šolca, francuskog predsednika Emanuela Makrona, predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen i nemačke ministarke spoljnih poslova Analene Berbok jasno su stavile do znanja da uprkos na svojoj geografskoj udaljenosti, Kina je sve veća sila u Evropi.

Način na koji je Kina imala koristi od ruskog rata promenio se u poslednjih godinu i po dana. Početkom februara 2022, ruski predsednik Vladimir Putin i kineski lider Si Đinping sastali su se neposredno pre nego što su ruske snage započele svoju invaziju na Ukrajinu.

Ako je Putin tada otkrio svoje planove, Si ga očigledno nije odvratio od brutalnog napada. U zajedničkoj izjavi ovog sastanka proglašeno je partnerstvo bez granica. Da je Rusija uspela u svojoj prvoj invaziji i zauzela Kijev u ranim danima, međunarodni poredak zasnovan na pravilima bio bi oslabljen. Nakon što su Sjedinjene Države i njihovi saveznici i partneri toliko dugo podržavali Ukrajinu, kaže se da su njihove obaveze dovedene u pitanje. Autokratska vlast bi trijumfovala. Sve ovo bi, naravno, bila muzika za Sijeve uši, a da Peking nije ispalio ni jedan hitac.

Kako Peking sada ima koristi

Danas je to druga priča, ali Kina ipak ima koristi. Dugotrajni rat iscrpljivanja u Ukrajini je u interesu Pekinga jer će oslabiti Rusiju na duge staze, pomerajući kinesko-ruski odnos snaga odlučno u korist Kine u godinama koje dolaze. Kina takođe ima koristi od jeftine ruske energije, koja podržava kinesku ekonomiju i poboljšava konkurentsku poziciju Kine na globalnom tržištu. Po vrednosti, izvoz ruskog gasa iz cevovoda u Kinu će do 2022. porasti dva i po puta, dok se izvoz tečnog prirodnog gasa u Kinu više nego udvostručio. Kina je prošle godine takođe povećala svoje količine ruskog uglja za 20 odsto.

Pored energetike, Kina će takođe imati koristi od prestrojavanja prioriteta ruske vojne modernizacije nakon invazije na Ukrajinu. Najveća nagrada na horizontu za Peking su pregovori sa Moskvom o pristupu njenoj naprednoj vojnoj tehnologiji, posebno napadnim podmorničkim pogonskim sistemima, gde Kina značajno zaostaje za Rusijom i Zapadom. Ovo se takođe odnosi na nekoliko drugih ruskih sistema naoružanja, uključujući tehnologiju hipersoničnih raketa, gde su poslednje tri decenije pristupa zapadnoj tehnologiji omogućile Moskvi da nadograđuje i unapređuje sisteme iz sovjetske ere.

Veći deo trenutne debate na Zapadu je o konačnom stanju u Ukrajini, ali vrlo malo o mogućem konačnom stanju u Rusiji, što ostaje ključno pitanje za Kinu. Putinova glupost da izvrši invaziju na Ukrajinu gotovo je garantovala da će Rusija izaći iz sukoba oslabljena i oslabljena, kako u relativnom položaju moći u Evroaziji tako i na globalnom nivou. Istorija je pokazala da ruski ratovi koji se vode van nacionalne teritorije često stvaraju moćne centrifugalne sile kod kuće što dovode do unutrašnjih nemira, kao što je bio slučaj nakon rusko-japanskog rata 1904. i poraza carskih armija 1917. Putin ili njegov eventualni naslednik bi se mogao obratiti Pekingu za podršku u unutrašnjim sukobima. Kina bi tada bila u poziciji da svoju podršku vezuje za odanost Pekingu.

Postoji još jedna opcija za koju su šanse male, ali nisu nula. Poraz u velikom spoljnom ratu u krajnjem slučaju može dovesti do raskola ruske države, kao što se dogodilo nakon sovjetskog rata u Avganistanu, u kojem se SSSR raspao dve godine nakon povlačenja sovjetskih trupa. Ovde bi Peking takođe imao koristi ako centralni i istočni deo Rusije postanu predmet kineske grabežljivosti zbog resursa, vazalizacije ili—koliko god to sada izgledalo malo verovatno — čak i kolonizacije.

Na Nacionalnom kongresu Komunističke partije Kine, koji je Siju obezbedio treći mandat bez presedana na mestu vrhovnog vođe Kine, on je formulisao svoj cilj da „izgradi Kinu u veliku modernu socijalističku zemlju do sredine veka, izvanrednu u pogledu nacionalne snage i međunarodnog uticaja na vrhu sveta“. Geopolitički, vazalizacija Rusije i preuzimanje Tajvana su važni koraci ka tom cilju. Kina bi mogla da postigne ovaj cilj ako bude vazala Ruskoj Federaciji dok zaključava Evropu u njeno tržište, izolujući i efektivno isključujući Sjedinjene Države iz Evroazije.

Peking može čak videti hitnu potrebu da pošalje više vojske na svoju severnu granicu, a možda i dalje, jer bi neposredni efekti ruske fragmentacije sigurno ugrozili njen pristup energentima i hrani. Ako se Rusija raspadne, to bi bila geostrateška promena koja bi dovela do velikog strukturalnog prestrojavanja moći kakvo svet nije video tri veka. Pojavilo bi se pravo kinesko „Srednje kraljevstvo“, čija bi kombinovana moć pomračila sve što bi Sjedinjene Države i njihovi demokratski saveznici mogli da izvedu.

Zašto Ukrajina mora da pobedi

Postoji scenario u kojem Kina ne bi imala koristi od ruske invazije na Ukrajinu, barem iznad onoga što je već postigla. Prvo, Zapad se mora ponovo naoružati, pri čemu Evropa obnavlja svoje vojne kapacitete unutar NATO-a kako bi obezbedila većinu evropskog konvencionalnog odvraćanja i odbrane, dok Sjedinjene Države obezbeđuju nuklearni štit i najsavremeniju opremu.

Naoružavanje Evrope u okviru NATO-a je sine kua non za mir na kontinentu, uz istovremeno jačanje ukupne vojne moći demokratija širom sveta i odvraćanje napadača od osporavanja postojećeg poretka. Podjednako važno, ovaj scenario zavisi od toga da li se Ukrajina uspešno odbrani i povrati nacionalnu kontrolu nad svojom teritorijom unutar granica iz 1991. godine.

Ukrajinska pobeda bi ponovo potvrdila osnovni princip posle 1945. da se granice ne mogu menjati silom. To bi pokazalo da Zapad ima moć da odbrani postojeći međunarodni poredak i pošalje jasnu poruku Moskvi i Pekingu. To bi takođe bilo relevantno za istočnu Evropu, jer bi primer obnovljene i demokratske Ukrajine potencijalno izvukao Belorusiju iz ruskog okruženja.

Ukrajina može da pobedi. Ukrajinske snage mogu da odbiju rusku invaziju uz više oružja i pomoć sa zapada. U isto vreme, Sjedinjene Države treba da rade sa svojim saveznicima i partnerima na suzbijanju kineske agresije u Indo-Pacifiku i šire./Atlantic Council/