Kina bi mogla da ucenjuje Nemačku vetroturbinama, upozorava se u izveštaju

Analiza koju je podržala vlada, koju je video POLITICO, kaže da bi Peking mogao daljinski da zatvori turbine na vetar ako Nemačka ne zabrani svoje dobavljače.

Nemački politički sistem i socijalna kohezija su u pitanju ako ne ograniči kineske vetroturbine u zemlji, upozorava se u analizi koju finansira vlada koju je video POLITICO.

Izveštaj, koji je naručilo nemačko ministarstvo odbrane, tvrdi da bi Peking, ako dobije pristup vetroelektranama, mogao namerno da odloži projekte, presretne osetljive podatke i daljinski isključi turbine. On takođe savetuje zemlji da zaustavi postojeći projekat vetra koji koristi kineske turbine.

„Kada se koristi oprema ili komponente kineskih proizvođača… može se čak pretpostaviti, s obzirom na političku situaciju, da bi takvo usporavanje ili čak poremećaj Kina namerno iskoristila kao sredstvo političkog pritiska ili čak kao instrument ekonomskog ratovanja“, navodi se u izveštaju, koji je prošlog meseca pripremio Nemački institut za odbrambene nauke i strateške studije.

„Destabilizacija i političkog sistema i poslovnog modela nemačke industrije i društvene kohezije se stoga ne može isključiti zbog nedostatka ili nedovoljne sigurnosti planiranja u energetskom sektoru“, nastavlja se.

Analiza se odvija u pozadini rastuće zabrinutosti oko rizika za kritičnu infrastrukturu u Evropi. Od 2022. bilo je najmanje šest odvojenih incidenata u Baltičkom moru koji su uključivali sumnjivu podvodnu sabotažu.

U međuvremenu, Brisel je počeo da se obračunava sa kineskim dobavljačima energije vetra nakon što su osumnjičeni da dobijaju državne subvencije kako bi nadmašili evropske konkurente u projektima u Evropskoj uniji. Prošle godine, Evropska komisija, izvršna ruka EU, pokrenula je istragu o projektima energije vetra u Bugarskoj, Francuskoj, Grčkoj, Rumuniji i Španiji koji su povezani sa Pekingom.

Prema Andrei Scassoli, potpredsedniku za istraživanje vetra u konsultantskoj kući Ristad, ovi rizici će sada verovatno rasti kako se odnosi sa Pekingom pogoršavaju.

„Ono što vidimo… povećava rivalstvo velikih sila u vreme kada je naš svet međusobno povezaniji nego ikada ranije – to povećava ranjivost i rizike“, rekao je on.

Preterano oslanjanje na Kinu takođe povećava rizik od sajber napada koji bi mogli da dovedu do gašenja proizvodnje“, rekao je Skasola, dodajući da su Holandija, Ujedinjeno Kraljevstvo, Poljska i Litvanija već izdale slična javna upozorenja ili preduzele pravne mere da ograniče pristup Pekingu.

Izveštaj sadrži slična upozorenja. Ako se odnosi sa Kinom pogoršaju, Peking bi mogao da odloži rad novih farmi za „najmanje četiri do pet godina“ između faza odobrenja planiranja i puštanja u rad, kaže se u analizi, i mogao bi da koordiniše druge remetilačke napore sa Rusijom.

Prema studiji, deo rizika dolazi i od pristupa koji proizvođači imaju turbinama. Dobavljači iz Pekinga imaju pristup kompjuterskim programima koji kontrolišu aktivne turbine i prikupljaju podatke sa stotina radarskih uređaja instaliranih na farmama, kaže se u studiji – što je važno pitanje s obzirom na to da je energija vetra proizvodila trećinu električne energije u Nemačkoj i petinu prošle godine u EU.

Sve u svemu, tvrdi se u izveštaju, ovo bi Kini pružilo „značajan potencijal ucene u budućnosti“.

Ministarstvo odbrane Nemačke i Nemački institut za istraživanje odbrane i strategije odbili su da komentarišu izveštaj.

Pitanje javne bezbednosti

Uprkos upozorenjima, Nemačka je već počela da razmatra kineske kompanije kao potencijalne dobavljače.

Prošle godine, kompanija za razvoj projekta Lukcara objavila je da je naručila Ming Iang Smart Energi sa sedištem u Pekingu da isporuči 16 turbina za njenu „Vaterkant” priobalni vetropark u severozapadnoj Nemačkoj.

U izveštaju se upozorava da se „prvo postavljanje kineskih vetroturbina” mora sprečiti iz razloga „javne bezbednosti”, jer rizikuje da se osloni na stručnost Pekinga i da mu omogući pristup „bitnim elementima kritične nemačke infrastrukture” u blizini vojno relevantnih oblasti za obuku.

Ovo nije prvi put da su pokušaji kineskog proizvodnog giganta da se približi Evropi dospeli pod lupu. Ming Jang je isporučio 10 turbina za vetropark na moru u južnoj Italiji, koji je završen 2022. godine; Britanski ministar investicija sastao se sa kompanijom u decembru kako bi razgovarao o izgledima za poslovanje u Velikoj Britaniji, izvestio je POLITICO prošle nedelje.

Nemačka industrija vetra takođe je skeptična prema projektu Vaterkant. Lokalni proizvođači turbina vide projekte koji koriste proizvode iz Pekinga kao „ogromni rizik“, rekla je Karina Virc, generalni direktor nemačke fondacije za energiju vetra na moru, i priznala da bi projekti poput Vaterkant-a bili „ugroženi u svojoj ekonomskoj održivosti“ ako se kineski dobavljači povuku.

Berlin sada mora da „pošteno i temeljno istraži” ovaj rizik, rekla je ona, i da nastavi sa primenom zakona EU, kao što je Direktiva NIS2 2023, koja uključuje mere za suzbijanje pretnji sajber bezbednosti, kada se formira nova vlada nakon izbora 23. februara.

Izveštaj predlaže da Berlin ispita pravne instrumente kao što su nacionalni zakon o nabavkama i zakon o energiji vetra na moru kako bi se kineske kompanije isključile iz ugovora iz razloga odbrane ili javne bezbednosti.

Ming Jang nije odgovorio na pitanja POLITICO-a. Luxcara je odbila da komentariše./Politico/