Kim Jong Un – Putinov novi najbolji prijatelj i Ksi Jinping

Pjongjang je odustao od bilo kakvog približavanja Vašingtonu.

Ove nedelje zakazan je sastanak kineskog lidera Si Đinpinga sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom na marginama samita Šangajske organizacije za saradnju u Uzbekistanu. Putovanje Ksi Jinpinga, koje uključuje Uzbekistan i Kazahstan, biće njegovo prvo putovanje van Kine otkako je pandemija COVID-19 započela pre dve i po godine — siguran znak da njegovo odsustvo neće značiti probleme pred predstojećim 20.Kongresom stranke, a možda i zgodan izgovor za iskrene reči sa Putinom. Ovaj sastanak biće njihov prvi susret licem u lice otkako su najavili partnerstvo “bez ograničenja” neposredno pre nego što je Rusija napala Ukrajinu, retorički aranžman koji se u velikoj meri izjalovio za Kinu suočenu sa globalnim gnevom i ruskim vojnim katastrofama.

Ali dok je pažnja usmerena na reakciju Kine na rat u Ukrajini, partnerstvo ima još jednu veliku bezbednosnu implikaciju: odluku Severne Koreje da se približi obema zemljama pošto Pjongjang kategorički isključuje pregovore sa Vašingtonom o njegovom programu nuklearnog naoružanja.

15. avgusta severnokorejski lider Kim Džong Un poslao je Putinu poruku povodom godišnjice predaje Japana u Drugom svetskom ratu. Kim je pozdravio ono što je nazvao rastućom “strateškom i taktičkom saradnjom, podrškom i solidarnošću” između dve zemlje.

Dve nedelje ranije, 1.avgusta, kada je Kina slavila osnivanje Narodnooslobodilačke vojske, Severnokorejski ministar odbrane Ri Yong Gil poslao je poruku svom kineskom kolegi Wei Fenghe. Prema zvaničnoj korejskoj centralnoj novinskoj agenciji Pjongjang, ” izveštaj je naglasio da će korejska narodna vojska usko koordinirati strateške i taktičke operacije sa [kineskom vojskom]”.

Jezik je u oba slučaja bio upečatljiv. To je prvi put da je Pjongjang upotrebio frazu “strateška i taktička” (naglasak dodat) za opisivanje svojih bezbednosnih odnosa sa Moskvom i Pekingom.

“Nismo videli ništa slično”, primetio je jedan bivši američki obaveštajac sa velikim iskustvom u praćenju Severne Koreje, koji je zatražio anonimnost s obzirom na delikatnost njihovog rada. “Bojim se da je to upozorenje o tome šta bi se moglo dogoditi.”

Prema podacima američke obaveštajne službe, Rusija je u procesu kupovine miliona raketa i artiljerijskih granata od Severne Koreje za svoj tekući rat u Ukrajini. Iako se medijska pokrivenost događaja fokusirala na ono što to znači za sposobnost — ili nesposobnost — Moskve da snabdeva sopstvene oružane snage, šira važnost ima mogućnost jačanja vojnih veza između Severne Koreje, Rusije i Kine, što potencijalno ima značajne bezbednosne implikacije u severoistočnoj Aziji.

Ove dve izjave i vesti o Sporazumu o isporuci oružja bile su poslednje u nizu poteza Severne Koreje da se još više zbliži sa dve zemlje koje su joj već bile najbolji prijatelji. Odlučujuća prekretnica očigledno je bila februarska izjava Putina i Ksi Jinpinga o partnerstvu “bez ograničenja”.

Deklaracija je istakla promenljivi geopolitički pejzaž u kojem su se činilo da su Moskva i Peking više nego ikad spremni da udruže snage, posebno da izazovu Sjedinjene Države, koje Kina sve više vidi kao slabu silu u Aziji. Za Kim je to bio trenutak da udvostruči svoje ionako bliske veze sa obe zemlje. U tom procesu, severnokorejski lider se potpuno odrekao one slabe nade koju je možda još uvek imao za poboljšanje odnosa sa Sjedinjenim Državama.

Uprkos celoj antiameričkoj retorici Severne Koreje koja datira još od Kimovog dede Kim Il-Sunga, ona je dugo videla konvergenciju — dogovor o razmeni svog nuklearnog programa u zamenu za diplomatske i ekonomske veze-sa Vašingtonom kao sredstvom za smanjenje zavisnosti zemlje od svoja dva gigantska suseda. Ova dinamika je dostigla vrhunac nakon Kimova dva samita sa tadašnjim američkim predsednikom Donaldom Trumpom 2018.i 2019. godine. Međutim, sada, kako mi je rekao bivši stručnjak Stejt Departmenta za Koreju Evans Revere, “kada je prijateljstvo nestalo, Kim Jong Un je otpisao SAD”.

Severna Koreja nikada nije priznala mogućnost da se odrekne svog nuklearnog oružja, ali poslednjih meseci su se izjave protiv takve opcije povećale. Kim je 8. septembra najavio da Pjongjang ” nikada neće odustati od nuklearnog oružja… i apsolutno nema denuklearizacije, nema pregovora i nema aduta za trgovinu u tom procesu. Takođe je izneo uslove pod kojima će Severna Koreja zapravo koristiti svoje oružje i pokrenuo mogućnost preventivne upotrebe ako se njegov režim oseti ugroženim.

Ovakav razvoj događaja je usledio nakon meseci u kojima je Severna Koreja preterala u svojoj već snažnoj podršci Moskvi i Pekingu. Bila je to jedna od samo pet nacija koje su glasale u Ujedinjenim nacijama protiv predloga koji osuđuje invaziju na Ukrajinu, iako su mnoge bile uzdržane, a njena podrška Rusiji postala je sve glasnija. U julu je postala jedina nacija osim Rusije i Sirije koja je priznala dve takozvane republike koje je Rusija stvorila u regionu Donbas u istočnoj Ukrajini.

I dok izgledi da Pjongjang rasporedi vojno osoblje da pomogne Rusima u Ukrajini i dalje deluju dalekosežno, zvaničnici u takozvanim republikama i u Moskvi otvoreno su spekulisali o tome da su severnokorejski radnici poslati da pomognu u obnovi objekata oštećenih u borbama, što je korak koji bi takođe obezbedio Pjongjangu preko potrebne prihode.

U međuvremenu, Severna Koreja je glasno osudila avgustovsku posetu predsednice Predstavničkog doma SAD Nancy Pelosi Tajvanu kao “neoprostivu” i izrazila podršku “svim odlučnim, poštenim i legitimnim koracima koje su kineska vojska i vlada preduzele da odlučno odbiju samovolju SAD… i postizanje cilja ponovnog ujedinjenja Kine”.

Kina i Rusija uzvratile su blokiranjem novih sankcija UN-a protiv Severne Koreje zbog njenih tekućih raketnih testova, pozivajući na ukidanje nekih već postojećih sankcija i obećavajući da će proširiti ekonomsku i bezbednosnu saradnju. Sa svoje strane, Ksi Jinping je rekao da je Peking spreman da “razvije kinesko-DPRK odnose prijateljstva i saradnje” u “novoj situaciji”, dok je Putin, kao odgovor na Kimovu poruku od 15.avgusta, rekao da je spreman da “proširi sveobuhvatne i konstruktivne bilateralne odnose”.

Vest o isporuci oružja od strane severa do Moskve, što bi predstavljalo kršenje rezolucija UN-a koje zabranjuju zemlji da izvozi oružje u druge zemlje ili da ga uvozi iz njih, bila je jedna od naznaka šta bi nova retorička formulacija “taktičke saradnje” mogla značiti u praksi. S obzirom na dugogodišnju politiku juche-a u Severnoj Koreji, ili samoodrživosti, teško je zamisliti da će Pjongjang omogućiti pristup svojim aerodromima i lukama čak i bliskim saveznicima, ali, u znak koliko se geopolitički pejzaž promenio, upućeni posmatrači kažu da se ta mogućnost više ne može u potpunosti isključiti.

“Svako ko misli da će se ovo zaustaviti na isporuci municije mora da se podvrgne pregledu glave”, rekao je bivši američki obaveštajni analitičar. “Severnokorejci su se zaglavili u ovoj antiameričkoj borbi. To mi govori da za njih neće biti prevelik korak da otvore svoju teritoriju ruskoj vojsci. Pretpostavljam da već pričaju o tome.”

Naravno, Moskva i Peking su pojačali sopstvene zajedničke vojne vežbe u azijsko-pacifičkom regionu, uključujući letove bombardera u blizini Japana i Južne Koreje tokom posete američkog predsednika Džoa Bajdena u maju, što je primoralo obe zemlje da podignu lovce u vazduh kao odgovor. Štaviše, krajem avgusta ruski vojni avioni ušli su u zonu identifikacije protivvazdušne odbrane Južne Koreje, što je primoralo Seul da rasporedi lovce F-16 kako bi prikrio ruske avione.

Pored toga, kako je istakao Revir, “lako je zamisliti kako Severna Koreja pokušava da smisli kako da se pridruži nekoj kinesko-ruskoj vojnoj vežbi ili široj strateškoj saradnji”.

Za Pjongjang takva proširena saradnja može doneti neposredne i preko potrebne koristi, uključujući snabdevanje hranom, gorivom, rezervnim delovima, a možda čak i vakcinama protiv COVID-19. Kao što je primetio bivši ekspert Pentagona za Aziju Drew Thompson, koji sada radi u školi javne politike Lee Kuan Yew u Singapuru, nova retorička formulacija je “apsolutno neophodna u fazi sprovođenja onoga o čemu pregovaraju. Za obavljanje ovih zadataka potreban im je politički okvir na najvišem nivou.”

S obzirom na to da Vašington nastoji da ojača sopstvene saveze u Aziji kako se odnosi sa Moskvom i Pekingom pogoršavaju, ne čudi što će obe zemlje nastojati da privuku Severnu Koreju kao još aktivnije strateško sredstvo za izazivanje američke pozicije na Tihom okeanu. Možda još nije nova “osovina zla”, ali to je zabrinjavajući trend u nestabilnom delu sveta. /Foreignpolicy