Kako voditi finansijski rat protiv ruske ekonomije

Pripremilo: Uredništvo

Rat u Ukrajini se vodi ne samo na bojnom polju, već i na globalnom nivou, pri čemu je ovo drugo poprište možda i presudnije. Tamo, na finansijskom i komercijalnom terenu gde su uvedene sankcije Zapada, napori da se podriva ruska ekonomija mogli bi na kraju učiniti više za okončanje rata nego bilo koji novi sistem naoružanja ili proboj duž linije fronta od oko 600 milja.

Poput nade da će ukrajinska letnja kontraofanziva brzo demontirati odbranu Rusije, predviđanja da će Kremlj uskoro pasti na kolena oštrim zapadnim sankcijama pokazala su se previše optimističnim. Ruske trupe, sakrivene iza nekih od najgušćih minskih polja na svetu, do sada su se pokazale otpornim. Isto važi i za rusku privredu, koja je zaštićena velikim rezervama sirovina.

U oba slučaja, međutim, počinju da se pojavljuju pukotine u odbrani Moskve, a posebno u slučaju ruske ekonomije one rastu. Sada postoje kritične tačke u kojima Sjedinjene Države i Evropa mogu izvršiti veći pritisak.

Najperspektivniji od njih leži u energetskom sektoru, čiji prihodi čine veliki deo izvoznih prihoda Kremlja, kao i značajan deo državnog budžeta i bruto ekonomske proizvodnje.

U mesecima nakon razorne invazije ruskog predsednika Vladimira Putina prošle godine, visoke cene sirove nafte su predstavljale sigurnosnu mrežu za rusku ekonomiju u celini. Procenjuje se da su ove godine prihodi od nafte i gasa pali za oko polovinu kao rezultat niza zapadnih sankcija, što je Rusiju koštalo oko 150 milijardi dolara.

U kombinaciji sa bekstvom kapitala, gubitak prihoda doveo je do stalnog pada rublje, koja je tokom protekle godine izgubila više od trećine svoje vrednosti u odnosu na dolar. Centralna banka je odgovorila drastičnim povećanjem kamatnih stopa kako bi stabilizovala valutu. Obični Rusi koje je Kremlj pokušao da zaštiti od neposrednih posledica rata sada osećaju posledice.

Veliki deo pritiska na moskovski izvoz energenata dolazi od ograničenja cena ruske nafte koje su postavili Vašington i njegovi evropski saveznici. Ograničenje, nametnuto u decembru, zahteva da kupci koji žele da nastave da kupuju rusku naftu ne plaćaju više od 60 dolara po barelu ako koriste kargo kompanije ili osiguravače sa sedištem u Evropskoj uniji ili drugim zemljama koje su uvele sankcije, da daju nalog. Ova cena je za oko trećinu niža od cene sirove nafte tipa Brent, vodeće svetske naftne marke.

Predvidljivo, Rusija je pokušala da zaobiđe gornju granicu cena, i to sa sve većim uspehom. U proseku, cene ruske nafte su nedavno porasle iznad gornje granice od 60 dolara, ali su i dalje znatno ispod referentne vrednosti za Brent. Sada postoji opasnost da će Rusija početi da nadoknađuje neke od svojih energetskih prihoda, što bi proširilo njenu sposobnost vođenja ilegalnog i krvavog rata.

Široka grupa stručnjaka u organizaciji Univerziteta Stanford, uključujući ekonomiste i stručnjake za energetiku, sugerisala je kako bi moglo izgledati pooštravanje energetskih sankcija. Predlozi grupe uključuju tehničke mere za sprečavanje Rusije da transportuje sirovu naftu morem koja ne podleže ograničenju – neregulisana „flota u senci“ tankera koja transportuje oko trećinu ruske nafte morem. Možda bi najteža mera za obuzdavanje Rusije bila postepeno smanjenje gornje granice cene nafte – možda čak i za polovinu./The Geopost/