Kako tragedija na železničkoj stanici preti da sruši tvrdolinijaškog evropskog predsednika

Prvog dana novembra Aleksandar Matković je zakasnio u vozu. Bio je na putu iz Novog Sada, u severnoj Srbiji, u prestonicu Beograd, gde radi kao ekonomski istoričar. Kada je stigao u stanicu, bio je svedok scene užasa koja šokira zemlju do danas.

Nekoliko minuta pre njegovog dolaska, nadstrešnica stanice, čija je rekonstrukcija završena mesecima ranije, srušila se i zgnječila putnike koji su čekali na peronu. Petnaest ljudi je ubijeno.

“Stajao sam tamo oko dva ili tri sata samo tupo zureći u mesto gde je nadstrešnica. Sve je bilo tako nestvarno”, rekao je Matković za CNN.

Šok se ubrzo pretvorio u bes. Krošnja koja se raspada postala je moćan simbol onoga što mnogi Srbi vide kao korupciju u srcu države, koju su oblikovali predsednik Aleksandar Vučić i njegova vlada tokom 12 godina na vlasti. Ono što je počelo kao bdenje za mrtve, razvilo se u gotovo svakodnevne proteste koji uključuju sve veće delove srpskog društva i dopiru do svakog kutka balkanske zemlje. „Mi smo na neistraženoj teritoriji“, rekao je Matković.

Demonstracije predvođene studentima koje zahtevaju potpuno objavljivanje dokumenata o naporima za rekonstrukciju postale su toliko velike i trajne da se neki pitaju da li bi mogli da sruše Vučićevu vladavinu. „Ljudima se vrte svakakva pitanja“, rekla je Matkovićeva.

Vučić dominira Srbijom otkako je došao na vlast kao premijer 2014. i kao predsednik tri godine kasnije. Kao bivši ministar informisanja pod brutalnim jugoslovenskim režimom Slobodana Miloševića, srpska demokratija se pogoršala pod Vučićevom Srpskom naprednom strankom (SNS). Fridom haus, koji meri snagu demokratije, kaže da je Srbija 2019. pala sa „slobodne“ na „nestranačku“. Kao razloge navodi napade na medije i koncentraciju moći u rukama predsednika.

Njegov režim je teško kategorisati, kažu analitičari. Nije represivna kao Belorusija na čelu sa Aleksandrom Lukašenkom, ali ni liberalna kao Mađarska, koju vodi Viktor Orban. Ivana Stradner, saradnica u Fondaciji za odbranu demokratija, rekla je da je Vučić pretvorio Srbiju u ono što je Rusija bila ranih 1990-ih: zločinačku, korumpiranu državu bez vladavine prava.

Ali protivnici ga hvale kao pametnog uma. U sve više multipolarnom svetu, zemlje poput Srbije – regionalne sile koju Zapad pokušava da otme od svog istorijskog saveznika Rusije – imaju mnogo opcija. Za Moskvu, Srbija može da spreči druge balkanske države da odlaze na zapad. Za Evropu bi Srbija mogla da igra važnu ulogu u energetskoj tranziciji zbog planiranog gigantskog rudnika litijuma. Za Kinu, Srbija nudi priliku da proširi svoj uticaj u okviru Inicijative Pojas i put.

Čak i neki Amerikanci imaju interese u ovoj zemlji. Džared Kušner, zet predsednika Donalda Trampa, navodno radi na dogovoru o izgradnji hotela sa Trampovim brendom u Beogradu sa kapitalom iz nekoliko zalivskih država.

Za Srbiju ovaj transakcijski pristup možda ne predstavlja koherentnu ideologiju – prodala je oružje Ukrajini, ali odbija da se pridruži sankcijama protiv Rusije – ali se isplatio. Srbija je zasuta ruskim gasom, kineskom infrastrukturom, evropskim investicijama, pa čak i sjajnim američkim građevinskim projektima.

Prekretnica

Međutim, ova „strateška dvosmislenost“, kako je Stradner naziva, dolazi po cenu domaćeg nezadovoljstva.

„Ljudima je dosta“, kaže Enđeluše Morina, viši naučni saradnik Evropskog saveta za spoljne odnose. „Studenti su se zasitili ove retorike da Vučić jedno govori za unutrašnju potrošnju, drugo za međunarodnu potrošnju.

Bes na vladu se gomilao godinama. U maju 2023, kada su Srbiju potresla dva masovna pucnjava, ljudi su protestovali protiv „kulture nasilja“ u zemlji. Nakon kontroverznih izbora iste godine, usledile su dalje demonstracije u kojima je opozicija zahtevala ponovljenje izbora. Oni su takođe trajali nedeljama, ali su se na kraju raspršili.

Ovaj put je drugačije, kažu demonstranti i analitičari. Latentno nezadovoljstvo vlašću našlo je izraz u tragediji na novosadskoj železničkoj stanici. Stanica je na brzinu ponovo otvorena 2022. godine u prisustvu Vučića i Orbana uoči izbora te godine, pre nego što je za dalji rad zatvorila kineska kompanija i njeni podizvođači. Matković je rekao da Srbi osećaju da je projekat „požuran” i da ga „političke elite guraju napred”. Ponovo je otvoren u julu 2024, samo četiri meseca pre nego što se novoizgrađena nadstrešnica srušila.

Dok se prethodni skandali nisu držali Vučića, ovaj. Percepcija navodne korupcije je „stvar koja ujedinjuje sve ljude“, rekao je Stradner.

Srpski tužioci su do sada optužili 13 osoba za njihovu ulogu u katastrofi, uključujući bivšeg ministra građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, ali demonstranti su zahtevali da se učini više kako bi se ljudi pozvali na političku i krivičnu odgovornost.

Analitičari kažu da Vučić jeste vešt da osujeti proteste praveći ciljane ustupke, otcepljenje od saveznika, iznenađenje opozicije ili ismevanje pokreta. On redovno opisuje demonstrante kao „strane agente” koji pokušavaju da izvedu „revoluciju u boji” kao u drugim bivšim sovjetskim državama.

Ali ove demonstracije predstavljaju novi izazov Pošto su počele kao pogrebne ceremonije, uglavnom su bile oslobođene „političkih“ simbola kao što su zastave Evropske unije koje je Vučić ranije koristio da diskredituje demonstracije.

Protesti su takođe privukli široke slojeve srpskog društva. U scenama koje podsećaju na kraj Miloševićevog režima, poljoprivrednici su se pridružili i odvezli svoje traktore u Beograd.

Čak su se i sudije uključile – šok s obzirom na to da Vučić kontroliše veći deo pravosuđa, rekao je Edvard P. Džozef, predavač na Univerzitetu Džon Hopkins koji je desetak godina služio na Balkanu, uključujući i NATO.

Obično se nikada ne bi usudili da tako javno dignu glavu, ali sada se pokazuju kao nemi pristalice protesta“, rekao je Džozef za Si-En-En. “Faktor straha je nestao.”

Nije jasno kako Vučić može da povrati tu moć, rekao je Josif. Pošto Vučić mora da igra „ovu šaradu” odgovornosti, nasilna akcija bi bila „kao pisanje sopstvenog epitafa”.

Ali suprotan pristup – pokretanje velikih demokratskih reformi – takođe predstavlja izazov, kaže Morina. Iako je premijer Miloš Vučević ove nedelje podneo ostavku sa obrazloženjem da ne želi da „dodatno zaoštrava tenzije u društvu“, to jedva da je zadovoljilo demonstrante.

„Koliko je ubedljivo da će on (Vučić) uspeti da preobrazi ceo ovaj pokret koji je izgradio – SNS (Srpsku naprednu stranku), pristalice stranke, radikale, fudbalske huligane – u transformaciju demokratskog pokreta?”, rekla je Morina.

Nije jasno šta može da prevaziđe ćorsokak. Protestni pokret se distancirao od opozicionih političara, što znači da nema očigledne alternative koja čeka na krilima. Međutim, to bi takođe mogla biti snaga, kaže Stradner.

„Vreme je da se prekine sa kultom ličnosti koji se decenijama praktikuje u Srbiji. Vreme je da se više veruje u zakon, pravosuđe i međusobnu kontrolu nego u određeni tip ličnosti“, rekla je ona./CNN/