Kako se Ukrajina bori protiv ruskog rata laži?

Intervju sa Igorom Solovejem, šefom Centra za strateške komunikacije i bezbednost informacija, o nemilosrdnoj borbi Ukrajine protiv ruskih dezinformacija.

Ruska propagandna mašina vodi globalnu ofanzivu, a Ihor Solovej vodi borbu protiv nje. U ekskluzivnom intervjuu za Kiiv Post, ispričao nam je o svom radu, zašto ruska propaganda tako dobro funkcioniše kod kuće i šta je još potrebno za pobedu u informacionom ratu.

Šta je Centar za strateške komunikacije i bezbednost informacija koji vodite?

Osnovan u okviru Ministarstva kulture i informacione politike, centar je jedan od mehanizama ukrajinske vlade za suzbijanje pretnji i dezinformacija.

Blisko sarađujemo sa brojnim vladinim agencijama, kao i javnim organizacijama i međunarodnim partnerima, a glavni cilj našeg rada vidimo u razvoju održivih državnih komunikacija – kao sredstvo za suzbijanje dezinformacija i jačanje otpornosti ukrajinskog društva na ruske laži.

Šta je bila najveća informativna pretnja Ukrajini kada je počela invazija u punom obimu?

Na početku rata pretnja je predstavljala informativni vakuum koji bi otvorio vrata ruskoj dezinformaciji i propagandi da dođu do naroda.

Tako da se moj tim odmah reorganizovao da odgovori zahtevima rata i počeo da pruža što je moguće više proverenih i pouzdanih informacija kako bi sprečio Rusiju da stekne uporište. U tom cilju, stvorili smo mrežu informativnih kanala na različitim platformama kako bismo pružili informacije u realnom vremenu ukrajinskoj i stranoj publici.

S obzirom na to da Rusija propagandu širi poput vatrogasnog creva, Da li ste u stanju da to analizirate?

Da naravno. Važna oblast našeg rada je pažljivo analiziranje ruske propagande i dezinformacija. Na primer, kreiramo dnevne rezimee i analitičke članke o tome kako ruska propaganda funkcioniše tokom rata u Rusiji, Ukrajini i svetu.

Imate li primer uspeha za koji smo možda čuli?

Sećate li se poznate priče o „baki sa crvenom zastavom“? Stanovnik ukrajinskog sela koji je pokušao da rusku propagandu pretvori u sliku „otadžbine“? Naša ekipa ju je pronašla, snimila njenu priču i dovela novinare kod nje. Nije iznenađujuće da su Rusi lagali o incidentu i da žena zapravo nije imala nameru da podrži Rusiju.

Zahvaljujući trudu naših zaposlenih, razotkrivanje ovog mita pokupili su Bi-Bi-Si i stotine novinskih kanala, a mi smo uspeli da uništimo simbol koji je stvorila ruska propaganda o ratu Rusije protiv Ukrajine.

Vaš centar je dobro pripremljen da se bori protiv ruskih dezinformacija – ali nisu svi tako vešti. Kako pripremate one koji rade za ukrajinsku vladu da se suprotstave dezinformacijama?

Obuka zaposlenih je zaista veoma važna oblast našeg rada. Već smo tokom invazije velikih razmera značajno ojačali i proširili ovu oblast.

Učimo druge kako da se sami bore protiv dezinformacija i kako da se suprotstave neprijateljskim informativnim operacijama. U okviru naše škole za borbu protiv dezinformacija, centar je već održao desetine kurseva za državne službenike, državne službenike i vojne starešine, kao i za školsku decu, studente i nastavnike.

Možete li da komentarišete tajne operacije koje vaša kancelarija sprovodi u cilju unapređenja interesa nacionalne bezbednosti Ukrajine u informacionom prostoru?

Pa, većina našeg rada je javna. Međutim, postoje i projekti o kojima ćemo pričati kada Ukrajina dobije rat.

Zašto je ruska državna propaganda bila tako uspešna u ispiranju mozga ruskoj javnosti?

Ruska državna propaganda može komotno da postoji i da bude efikasna samo u odsustvu konkurenata – poštenih i nezavisnih medija. Zato je tako uspešan u Rusiji: jer je konkurentsko medijsko okruženje u zemlji potpuno uništeno. Sve uticajne ruske medije danas kontroliše država (ili oligarsi povezani sa državom). Oni mediji čiju uređivačku politiku Kremlj nije mogao u potpunosti da kontroliše jednostavno su ugašeni (kao što su TV Dožd, Novaja gazeta, pa čak i radio Eho Moskvi). Pored toga, blokirani su neprikladni veb-sajtovi, mnogi su proglašeni „stranim agentima“, a neki aktivni „lideri mišljenja“ su čak i zatvoreni. I to se i dalje radi u skladu sa zakonom o vojnoj cenzuri (tzv. zakon o „lažnim vestima“ – obaveza da se šire samo zvanične informacije vlasti, da se ne kritikuje rat itd.).

U takvim monopolističkim uslovima, propagandistima je lako nametnuti stanovništvu svoje „jedino ispravno mišljenje“. Zasnovan je na veštački izmišljenoj stvarnosti. Odnosno, na osnovu lažnih vesti.

Da li je zato ruska propaganda manje efikasna u SAD i EU?

Da, slika je veoma drugačija u EU i SAD – ovde politički analitičari Kremlja ne uspevaju da nametnu svoj izmišljeni pogled na svet, jer postoji mnoštvo nezavisnih medija, stručnjaka i političara koji brzo razotkrivaju i kritikuju ruski narativ. I ljudi vide pravednu sliku sveta, a ne izopačenost koju stvara Rusija.

Ali zašto su ruske dezinformacije stekle toliku popularnost u zemljama u razvoju?

Za to postoji nekoliko važnih razloga. Prvo, Ukrajina je tradicionalno bila slabo prisutna u mnogim od ovih zemalja, kako ekonomski, tako i politički i u informacionoj sferi.

Drugo, postali smo taoci odnosa između Sjedinjenih Država i zemalja ovih regiona. Kremlj je iskoristio i usadio u ove zemlje narativ da nije Rusija napala Ukrajinu, već da su „SAD u ratu sa Rusijom na teritoriji Ukrajine“. U stvarnosti, međutim, Kremlj je taj koji vodi otvoreni kolonijalni rat protiv Ukrajine – upravo ono što se zemlje Latinske Amerike i Bliskog istoka toliko mrze.

Koliko bolje Zapad može pomoći Ukrajini da pobedi u informacionom ratu?

Vidimo dva glavna pravca. Prvi je da konačno prepoznamo da u Rusiji više nema medija – kao što sam rekao na početku. Svi ovi ruski „novinski“ izvori poput TASS-a i Ria Novsti, a još više „glave koje govore“ državnog aparata, poput diplomata i međunarodnih eksperata, nisu novinari, već borci informacionih snaga.

U vojnoj nauci postoji takva obavezna klauzula u planiranju vojnih operacija: „informaciona podrška operacijama“. Sve navedene kategorije su uključene u informatičku podršku vojnim operacijama: propagandne i informaciono-psihološke operacije (IPSO).

Odnosno, ruski državni mediji su bukvalno deo rata protiv Ukrajine?

Da, vrlo ravnomerno. Oni su saučesnici u ratnim zločinima, a neki od vodećih propagandista su pravi ratni zločinci.

Zaključak, ne možete im verovati. Dakle, postoji nekoliko stvari koje se mogu učiniti: Prvo, trebalo bi maksimalno zabraniti sve kanale preko kojih ruske dezinformacije cure na Zapad. Drugo, njihove „vesti“ ne treba da se šire u zapadnom informacionom prostoru.

Da li se vaša kancelarija bavi ofanzivnim informacionim ratom?

Postoje neke stvari o kojima nećemo pričati dok Ukrajina ne pobedi u ratu.

Šta mislite, zašto zapadnjaci imaju toliko simpatija prema istoriji Ukrajine?

Ukrajina vodi pravedan odbrambeni rat, a Rusija je agresor. Rusi napadaju, Ukrajinci brane. Ovde je sve jasno i razumljivo.

Nikakve zvanične izjave ruskog Ministarstva odbrane ili Putina ne mogu da prikriju strahote i zločine ruske vojske, koje su strani novinari svojim očima videli u Buči, Irpenu, Borođanci, Harkovskom kraju, Hersonskom kraju i drugim oslobođenim oblastima. Sami Rusi su svojim rukama uništili mit o „oslobodilačkom ratu“ koji su u početku želeli da nametnu javnom mnjenju.

Ostali mitovi koje je izmislila ruska propaganda takođe su se srušili. Zašto? Jer istina je postojanija od veštačke, izmišljene stvarnosti. Lažni ne mogu dugo da žive, potrebno im je stalno “hranjenje” – i čim ovo prestane, sve se ruši. Dakle, istina će uvek pobediti.

Šta je Stratcom forum?

Svake godine naš centar je domaćin Kijevskog Stratkom foruma, prvog foruma strateških komunikacija u Ukrajini. Uprkos izazovima i preprekama invazije velikih razmera, ove godine ponovo organizujemo međunarodni događaj velikih razmera. Cilj je da se okupe stručnjaci za komunikacije iz Ukrajine, Evrope i Amerike. I da razgovaramo o tome šta Ukrajina radi na informacionom frontu u ratu sa Rusijom, da podelimo uspešne i zanimljive slučajeve ukrajinske komunikacije, da sumiramo iskustva protekle godine rata i podelimo ih sa zapadnim partnerima, da ih angažujemo u zajedničkoj konfrontaciji. ruskim informacionim oružjem i da opravda potrebu da se podrži ukrajinski medijski sektor.

Da li se plašite da će „zamor od Ukrajine“ oslabiti međunarodnu podršku Ukrajini?

Najvažnije je da se zapadna društva ne „izmore od rata“ dok se mi sami borimo za život i slobodu do poslednjeg metka.

Zato je toliko važno da svako ko širi informacije o Ukrajini, bilo u medijima ili na društvenim mrežama, izveštava o toku rata sa tačnim, neruskim izvorima.

Živeli ste u Moskvi i pisali za ukrajinsku štampu. Šta ste radili kada ste se vratili u Kijev?

Po povratku u Kijev, pratio sam događaje Revolucije dostojanstva (2014) od prvog do poslednjeg dana, o ruskoj okupaciji Krima i napadu na Donbas, zatim o vlasti (vojnom bloku i međunarodnoj politici).

Takođe sam radio sa evropskim organizacijama za proveru činjenica i koautor sam priručnika „Priborkati Gidru: Kako se suprotstaviti informatičkoj agresiji Kremlja?“

Kako će se rat završiti?

Apsolutnom pobedom Ukrajine./KP/