Kako ruski sajber prevaranti i propagandisti koriste ukrajinske novinare?

Rusi menjaju taktiku i na vojnom i na medijskom frontu. Novi trend iz “sajber bataljona” Kremlja je izrada lažnih sajtova koji su duplikati poznatih ukrajinskih novinskih agencija, gde se postavlja materijal sa proruskim narativima, piše Ukrainian media čiji su novinari sproveli istragu u okviru projekta istraživačkog novinarstva “Zaštita fronta 3”, koji finansira UNESKO.

Novinarka Černihiva Irina Sinelnik bila je iznenađena kada je u avgustu saznala da je autorka niza sumnjivih publikacija. Materijali potpisani sa njenim imenom imali su provokativne naslove kao što su “Krvavi šou mora da se nastavi”, “Agent Kremlja se infiltrirao u Glavnu obaveštajnu službu”, “Kako je Ukrajina postala najveći snabdevač dece na tržištu trgovine ljudima?”.

Fiktivni materijali postavljeni su na lažnu stranicu novinske agencije Unian agencije, za koju Irina radi.

Ako se uobičajeni linkovi vesti agencije UNIAN završavaju sa “html”, onda se lažni završavaju sa “php”.

Vizuelno, stranica izgleda isto kao original. Na Fejsbuku su promovisani lažni materijali putem reklamnih postova, zahvaljujući kojima je internet kleveta dobila oko 500 repostova i vidljivost od 40 hiljada ljudi. Sinelnik je došla do zaključka da je žrtva planirane provokacije.

U međuvremenu, druge lažne stranice novinske agencije RBC-Ukrajina i internet strane Obozrevatel počele su da se pojavljuju na internetu. Antiukrajinski narativi promovisani su na njima na sličan način.

U tekstu “Korupcija = izdaja” navodi se da se ukrajinski vojnici pljačkaju i bukvalno ostaju bez pantalona. U vestima se citiraju i lažne izjave vrhovnog komandanta Oružanih snaga Ukrajine Valerija Zalužnog.

“Svi članci su napisani prilično profesionalno, pismenim ukrajinskim jezikom. Teško je znati da li su ih stvorili pravi autori ili veštačka inteligencija. Naravno, moji urednici su dali izjavu o ovoj informativnoj sabotaži. Ali pre svega, odlučila sam da sama zaštitim sopstvenu reputaciju”, objašnjava Irina Sinelnik.

Irina je poslala zahteve svim mogućim strukturama koje bi trebalo da se bore protiv ruske propagande na internetu. Međutim, ni nakon mesec dana nije dobila nikakav zvaničan odgovor.

Konstantin Korsun, stručnjak za sajber bezbednost kaže da “kontrola sajber kriminala može da se obavlja različitim metodama, a većina njih se sastoji od slanja pritužbi raznim institucijama, u rasponu od lokalnog provajdera i registratora imena domena, do nacionalne policije”.

Na nacionalnom nivou, kaže, ovaj posao treba metodično i profesionalno da rešavaju vladine agencije.

Na primer, Centar za suprotstavljanje dezinformacijama Saveta za nacionalnu bezbednost i odbranu, tu je i Ministarstvo kulture i informativne politike, kao i brojne druge vladine organizacije.

“U ovom trenutku ne postoje međunarodni zakonodavni akti koji regulišu pitanja informisanja i sajber bezbednosti, koja su obavezna u Ukrajini”, navodi Korsun.

Nacionalni savet za televiziju i radio emitovanje, koji je pre nekoliko meseci zvanično počeo da registruje internet strane kao medijske objekte, objasnio je da oni ne kontrolišu ili ne brišu lažne stranice.

Valentin Koval, prvi zamenik predsednika Nacionalnog saveta za televiziju i radio emitovanje kaže da “novi zakon o medijima ne govori o borbi protiv takvih lažnih sajtova i naloga”.

U međuvremenu, kaže, takva krivična dela odnose se na kršenje prava intelektualne svojine, jer se koriste određeni brendovi. “Naravno, govorimo i o suprotstavljanju propagandi, pogotovo što članci uspešno oponašaju prave i pišu se odličnim ukrajinskim jezikom”.

Koval smatra da je nužno zabraniti takve resurse, ali razumemo da je ovo borba protiv himera, i oni se mogu beskrajno stvarati. Mislim da je na pogođenim publikacijama i agencijama da prate i izveštavaju o takvim resursima. I treba da ih istražuje policija.”

Sajber policija i Služba bezbednosti Ukrajine rekli su za Ukrainian media da su 2023. godine dobili samo jedan zvaničan apel od vlasnika sajta da “lažni resurs u potpunosti imitira pravi i na njemu postavlja lažne informacije”.

Šef Uprave za sajber policiju Jurij Vjkodets savetovao je novinare koji su žrtve sajber propagandista da kopiraju snimke lažnih informacija i prenesu ih njegovom odeljenju. To se posebno može uraditi na platformi koja je stvorena za borbu protiv ruske propagande – https://mriya.social/

Pres službe sajber policije i Službe bezbednosti Ukrajine objasnile su da blokiraju lokacije epigona u saradnji sa Ministarstvom za digitalnu transformaciju i Nacionalnim centrom za operativni menadžment telekomunikacionih mreža Državne službe za specijalne komunikacije.

Materijali koji koriste ime Irina Sinelnik već su zabranjeni u ukrajinskom segmentu Googl-a, ali je ona skrenula pažnju na činjenicu da sajtovi duhovi nastavljaju da funkcionišu u inostranstvu.

Zapravo, štetnost propagandista nije u potpunosti eliminisana, oni se i dalje slobodno čitaju i u drugim zemljama, a u Ukrajini uz pomoć VPN-a.

Prema rečima Dmitro Zolotukina, eksperta za informaciono ratovanje i konkurentsku inteligenciju, dupliranje lokacija na drugim URL adresama nije novo sredstvo, takve manipulacije su pre deset godina koristili proruski tehnolozi.

“Nažalost, javni sektor još uvek nema razumevanja kako da se efikasno suprotstavi dezinformacijama na pravnom polju. Ranije se ovim pitanjem bavilo resorno ministarstvu, a onda je eliminisano kao nepotrebno.

Umesto njega, dva centra za suprotstavljanje dezinformacijama u Ministarstvu kulture i Savetu za nacionalnu bezbednost i odbranu nemaju odgovarajuća ovlašćenja da stave tačku na praćenje lažnih internet strana i zaustavljanje širenja propagande. “Mada dobijaju značajna državna sredstva i sredstva od stranih donator”, dodaje on.

Šef Centra za strateške komunikacije i informacionu bezbednost u Ministarstvu kulture Ihor Solovej odbacuje optužbe o bespomoćnosti svog odeljenja. On naglašava da njegov centar blisko sarađuje sa sličnim centrom Saveta za nacionalnu bezbednost i odbranu. Njihovi zaposleni analiziraju taktiku ruskih propagandista i blokiraju njihove aktivnosti na teritoriji Ukrajine.

“Neprijatelji vešto uče majstoriski lažiraju veb sajtove. Isto važi i za tekstove. Verovatno je da njihovu proizvodnju obavljaju državljani Ukrajine na okupiranim teritorijama ili oni koji su otišli u Rusiju. Iako postoje i saradnici „pisci“ koji su u Ukrajini i za male honorare kreiraju proizvode za takva đubrišta. “Mogu da pretpostavim da se radi o bivšim radnicima holdinga Medvedčuk, koji su ostali bez posla nakon zatvaranja njegove mreže”.

Po njegovom mišljenju, ukrajinska kontra-propaganda dobro funkcioniše.

“Ranije su Rusi imali mnogo više mogućnosti da informativno utiču na svest Ukrajinaca, zahvaljujući medijskim strukturama koje su radile za njih u Ukrajini. Sada naši neprijatelji moraju da izmisle lukavije načine.”

Irina Sinelnik nije bila iznenađena samo vešću da njeno ime koriste ruski propagandisti, već i izuzetno zabrinuta zbog reputacionih rizika nakon ove neprijatne priče. Nažalost, kolege novinari su takođe naseli na mamac prevaranata. Osim Irine, druge medijske žrtve sajberkriminala nisu pokušale javno da se žale pripadnicima kriminalističkih službi i sindikatima.

Nacionalni sindikat novinara svestan je situacije sa dupliranim lokacijama, ali ne vide svrhu kreiranja odvojenih “belih lista onih koji su uprljani propagandom”.

Sergij Tomilenko, predsednik Nacionalnog sindikata novinara Ukrajine smatra da je nužno da sami autori i njihovi urednici aktivno reaguju na nezakonitu upotrebu njihovih imena i brendova. “Međutim, za to postoji nedostatak transparentnog i razumljivog mehanizma za interakciju sa državnim braniocima sajber prostora.”

Prema rečima Artema Bajdenka, stručnjaka za marketing i političke komunikacije, čak su i popularne strane publikacije “Dejli mejl” i “Telegraf” postale žrtve ruskih hakera pre šest meseci.

“Rusi kreiraju lažne sajtove širom sveta na stranim jezicima, dodajući nekoliko sopstvenih propagandnih pasusa. Na engleskom su aktivno promovisali temu ‘korupcije u nabavci oružja u Ukrajini’”.

Jedino rešenje za eliminisanje ovih lažnjaka je da se žale administraciji Google i društvenih mreža, gde se distribuira.

“Jednom prilikom, kada sam radio kao zamenik ministra informisanja, imali smo direktan kontakt sa glavnim svetskim platformama, oni su brzo odgovorili na žalbe i uklonili lažnjake. Trenutno ovaj rad sprovodi Centar za strateške komunikacije”.

Naravno, ovi prevarantski sajtovi su kao lavina – kotrljaju se bez obzira kako ga zaustavili.

Nažalost, stranci, baš kao i mi, mešaju originalne stranice i lažne ako im pristupaju preko reklamnog banera. I tamo pišu da je “Ukrajina slaba, izgubiće”. To su masovne poruke. Mora se boriti protiv njih. Sve bi trebalo akumulirati u jednoj agenciji podređenoj Vladi”, zaključuje Bajdenko.

https://ukrainian.media/