Kako Rusija i Kina proširuju svoje prisustvo na Arktiku, Grenland postaje važniji za SAD

Novi američki predsednik Donald Tramp ponovo je izazvao buru svojom poterom za Grenlandom. Ovog puta, on odbija da isključi upotrebu sile za preuzimanje kontrole nad arktičkim ostrvom od saveznice Danske iz razloga nacionalne bezbednosti.

Ali Vašington je bio zainteresovan za kupovinu Grenlanda da bi ublažio pretnje sa Arktika mnogo pre Trampa, i čak je ponudio Danskoj 100 miliona dolara u zlatu za ledeno ostrvo ubrzo nakon završetka Drugog svetskog rata.

Ovo interesovanje je poraslo poslednjih godina pošto su Rusija i Kina povećale svoje vojne i komercijalne aktivnosti na Arktiku, sprovele zajedničke vojne vežbe i investirale u nove sisteme naoružanja kao što su hipersonične rakete.

„Grenland postaje sve važniji jer se nalazimo u globalnoj konkurenciji sa Kinom i u novoj tehnološkoj revoluciji u ratovanju“, rekla je Rebeka Pinkus, direktorka polarnog instituta Vilsonovog centra i bivša savetnica američkog Ministarstva odbrane za arktička pitanja za RSE.

„Dakle, Grenland je važan za odbranu od raketa, za svemirska putovanja i za globalnu konkurenciju, gde brodski i morski putevi postaju sve važniji“, rekla je ona.

Najslabija karika u nacionalnoj odbrani

Grenland je autonomna teritorija Kraljevine Danske i fizički je bliži Sjedinjenim Državama. Samo 1.900 kilometara deli državu Mejn od obale arktičkog ostrva.

Kao teritorija Danske, ona je deo NATO-a, ali Grenland traži nezavisnost od Kopenhagena, a neki stručnjaci strahuju da bi to moglo da otvori vrata Rusiji i Kini da steknu uporište u zemlji.

Dok SAD već održavaju raketnu odbranu i bazu za nadzor svemira na Grenlandu, kontrola nad celim ostrvom bi omogućila Vašingtonu da se bolje zaštiti od pomorskih i vazdušnih pretnji iz regiona, kao i od pretnji iz svemira.

Rusija ima mnogo veće vojno prisustvo na Arktiku od Sjedinjenih Država i nastavila je da ulaže velika sredstva u svoje odbrambene sposobnosti u regionu uprkos ratu u Ukrajini.

Penzionisani američki general Terens J. O’Shaughnessi, koji je služio kao komandant Severne komande SAD, rekao je na saslušanju u Senatu u februaru 2020. da će Rusija verovatno napasti Sjedinjene Države preko Arktika.

„Arktik više nije zid tvrđave, a naši okeani više nisu zaštitni rovovi; oni su sada kapije“, rekao je on na saslušanju.

Jahara Matisek, profesor u U.S. Pomorski ratni koledž, govoreći za RSE kao nezavisni stručnjak, a ne u ime vlade, rekao je da je američka vojna infrastruktura na Arktiku zanemarena, nazivajući je najslabijom karikom u odbrani zemlje.

„Ako želite da budete moćna svemirska nacija i da budete u mogućnosti da projektujete svemirsku moć u obliku ofanzivnih i odbrambenih sistema svemirskog naoružanja i drugih tipova ISR (obaveštajne, nadzorne i izviđačke), morate da imate infrastrukturu u Arktičkom krugu – da ne spominjemo iz Antarktičkog kruga – da komuniciraju neprimetno i kontrolišu sve svoje satelite“, rekao je on.

Kineske ambicije

Iako Kina nije arktička nacija, ona teži da postane glavni igrač u regionu. Poslednjih godina, Peking je pokušavao da stekne luke, drugu infrastrukturu i rudarska prava na Grenlandu, ali je bio neuspešan.

Matisek je rekao da Sjedinjene Države sumnjaju da je pravi interes Kine za ove projekte postavljanje senzora i radara dvostruke namene u Arktički krug kako bi se pomoglo u kontroli svojih vojnih satelita i prikupljanju obaveštajnih podataka o američkim svemirskim operacijama u regionu.

„Ako Kina može da poremeti naš lanac ubijanja – našu svemirsku imovinu, naše satelite – biće nam teško da oborimo stvari. Imaćemo poteškoća da gađamo, identifikujemo i napadamo, i zato je Grenland na kraju toliko važan“, rekao je on.

Pinkus je rekao da Sjedinjenim Državama treba više ISR na Arktiku.

„Ovo je najveći jaz koji moramo da zatvorimo. Dakle, potrebno nam je više senzora od svemira do morskog dna. I potrebna nam je sposobnost fuzije podataka da integrišemo sve ove senzorske podatke i zapažanja u nešto što mogu da koriste donosioci odluka“, rekla je ona.

Pinkus je rekao da je logično da Rusija i Kina održe zajedničke vojne vežbe na Arktiku.

„Nije iznenađujuće što se fokusiraju na Arktik, jer SAD imaju slabo prisustvo na Arktiku“, rekla je ona, ističući da SAD nemaju više od dva funkcionalna ledolomca, dok Kina i Rusija imaju četiri ili nekoliko desetak.

Severni prolaz

Dok led na Arktiku nastavlja da se povlači zbog porasta temperatura, otvara se put za brodove – uključujući vojne brodove – iz Evrope u Aziju kroz vode preko Grenlanda i Kanade.

„Kinesko trgovačko brodarstvo će sve više koristiti severni put jer je za njih kraći, ali će verovatno i kineski ratni brodovi koristiti ovaj put“, rekao je za RSE Ben Hodžis, američki general-potpukovnik u penziji i bivši komandant američkih snaga u Evropi.

Vojni brodovi koji žele da stignu do Atlantskog okeana sa Arktika morali bi da prođu kroz GIUK Gap – deo vode između Grenlanda, Islanda i Škotske. Tokom Hladnog rata, NATO snage su gonile sovjetske podmornice koje su ušle u severni Atlantik kroz ovaj jaz, rekao je Hodžis.

Povlačenje leda će takođe olakšati eksploataciju ogromnih rezervi prirodnih resursa Grenlanda. To uključuje metale koji su važni za proizvodnju visokotehnoloških proizvoda, električnih vozila i vetroturbina.

Kina dominira mnogim od ovih tržišta metala, uključujući rudarstvo, preradu i preradu – a Peking je izrazio interesovanje za razvoj mineralnih resursa Grenlanda.

Monetizacija ovih prirodnih resursa je ključna za san Grenlanda o nezavisnosti. Ostrvo i dalje zavisi od subvencija iz Danske.

„Zemlji kao što je Grenland potreban je novac za investicije. Kina i Rusija će uložiti novac u ovaj problem“, rekao je Filip M. Bridlav, penzionisani general američkog vazduhoplovstva sa četiri zvezdice koji je predvodio američke snage u Evropi i služio kao vrhovni komandant NATO-a od 2013. do 2016. godine, u intervjuu za The Cipher Brief .

„Obezbeđivanje zapadno orijentisanog Grenlanda je izuzetno važno“, rekao je on i dodao da to „ne mora da se radi kroz suvereno vlasništvo“.

Matisek je rekao da Tramp možda jednostavno pokušava da navede Sjedinjene Države da „shvate Grenland zaista ozbiljno“ zbog njegove integralne uloge u odbrani Severne Amerike.

To je takođe „očigledno pokušaj da se osigura da Kinezi i Rusi ne ostanu tamo“, rekao je on./Rferl/