Kako neuspeh Rusije u Ukrajini utiče na Kinu?

Piše: Januš Bugajski

Neuspeh Rusije da pobedi Ukrajinu stvara neuspehe i mogućnosti za globalne ambicije Kine. Poslednjih godina Moskva i Peking su se zbližili kako bi osporili američke interese i potkopali zapadna društva. Međutim, ruski rat u Ukrajini izbacio je iz koloseka odnose između Moskve i Pekinga. To će omogućiti Vašingtonu da potkopa stavove oba glavna aktera.

Antizapadno partnerstvo između Rusije i Kine omogućilo je obema državama da prošire svoj globalni domet. Kao suštinski mlađi partner, Rusija je bila korisna Pekingu u pružanju diplomatske podrške, snabdevanju energijom i sirovinama za kinesko poslovanje. Ali odnosi su se zasnivali na određenom stepenu predvidljivosti i stabilnosti koji je Moskva potkopala zbog svoje vojne nesposobnosti u Ukrajini.

PREVARENI OD STALjINA I PUTINA

Peking Moskvi nije pružio sveobuhvatnu podršku u napadu na Ukrajinu. Uprkos kritikama NATO-a, njene izjave su bile suzdržane, pre svega pozivajući na “mirno rešenje”, istovremeno odbijajući bilo kakvu vojnu isporuku Rusiji. Karakteristično je da Moskva može tražiti vojnu pomoć samo nekolicini pouzdanih saveznika poput Irana, Belorusije i Severne Koreje. U jeku zapadnih sankcija, Rusija je pokušala da preusmeri svoje isporuke energenata iz Evrope u Kinu, ali Peking se brine o kupovini ruske nafte po sniženim cenama. Moskvi takođe nedostaju kapaciteti gasovoda prema istoku da bi prodao sav prirodni gas koji Evropi više nije potreban. Kina shvata da će Rusija, sve više sankcionisana, izgubiti pristup tehnologiji, a njen proizvodni potencijal će se smanjivati kako naftna i gasna polja sovjetske ere postaju zastarela.

Za razliku od Rusije, Kina pažljivo planira dugoročno i ima mnogo preciznije procene sposobnosti SAD i NATO-a. Peking više ne može da računa na Rusiju kao na pouzdanog strateškog partnera koji može da prodre i oslabi zapadne zemlje, kao i da obezbedi pristup kineskim državnim poslovnim i obaveštajnim mrežama. Umesto toga, izračunaće kako da iskoristi nove mogućnosti kako ruska država propada.

Peking pažljivo prati kako Moskva iscrpljuje svoj vojni potencijal u Ukrajini, rastuću izolaciju od Zapada, pad prihoda od energije, produbljivanje ekonomske krize i bilo kakve znakove socijalnih i etničkih nemira. Kako ruska država slabi, moć će preći na savezne regione, uključujući opsežne dalekoistočne teritorije koje se graniče sa Kinom, poput Habarovskog, Amurskog i Primorskog Kraja. To će omogućiti Pekingu da proširi svoj uticaj među vladinim entitetima u nastajanju, omogućiće direktnu eksploataciju lokalnih resursa bez intervencije Moskve i omogućiti lakši pristup Arktiku i severnim trgovinskim putevima. Ruski režim više neće imati vojni potencijal da se odupre pritisku Kine, jer iscrpljuje svoje resurse kako bi sprečio katastrofalni poraz u Ukrajini.

Kineske ambicije prema Rusiji imaće direktan uticaj na bezbednosne interese SAD. Kako je Rusija znatno oslabljena, Vašington bi mogao više da se usredsredi na suprotstavljanje kineskom pritisku na američke saveznike. Pre svega, to bi trebalo da jasno stavi do znanja Pekingu da ne bi trebalo vojno da savija štap, kao što je to učinila Rusija u Ukrajini, jer bi Tajvan bio potpuno zaštićen u slučaju napada. Američki pacifički saveznici takođe će postati kohezivniji, uključujući Japan, Južnu Koreju, Australiju i Kanadu. Peking bi se tada suočio sa istim poniženjem koje Moskva doživljava u Ukrajini.

Sjedinjene Države moraju proširiti svoj uticaj na ruske Pacifičke i sibirske teritorije i raditi u tandemu sa Japanom i Južnom Korejom kako bi otvorile mogućnosti za diplomatske kontakte i ekonomsku saradnju sa novonastalim državama. Regioni i Republike na Dalekom istoku Rusije će tražiti priznanje i investicije iz inostranstva i, poput država Centralne Azije, odupreti se uključivanju u kinesko ekonomsko carstvo koje se širi. Raskid sa Rusijom obezbediće Americi moguće nove saveznike u Pacifičkom regionu, ali će takođe stvoriti nove tačke sukoba sa Kinom. Planiranje u vanrednim situacijama je od suštinskog značaja za suprotstavljanje teritorijalnim pretenzijama Pekinga i težnji za političkom dominacijom i ekonomskim zarobljavanjem u postruskim regionima./Washington Examiner/