Kako bi rakete dugog dometa koje pogađaju Rusiju mogle uticati na rat u Ukrajini

Predsednik Bajden je Ukrajini dao zeleno svetlo da koristi rakete dugog dometa koje je isporučio Vašington za udar duboko u Rusiju, prema američkim zvaničnicima.

Vašington je ranije odbijao da dozvoli takve napade američkim raketama ATACMS jer se plašio eskalacije rata.

Ova priča dolazi dva meseca pre primopredaje predsednika Džoa Bajdena Donaldu Trampu, čiji je izbor izazvao strahove o budućoj podršci SAD Kijevu.

Zašto su SAD dozvolile Ukrajini da koristi rakete dugog dometa unutar Rusije?

Ukrajina koristi ATACMS na ruskim ciljevima na okupiranim ukrajinskim teritorijama više od godinu dana.

Prema lokalnim izveštajima, američka municija i hardver se već koriste unutar Rusije – u pograničnoj oblasti Kursk.

Međutim, SAD nikada do sada nisu dozvolile Kijevu da koristi ATACMS unutar Rusije.

Ukrajina je tvrdila da bi zabrana upotrebe takvog oružja u Rusiji predstavljala poziv na borbu sa jednom rukom vezanom iza leđa.

Promena politike navodno dolazi kao odgovor na nedavni dolazak severnokorejskih trupa koje podržavaju Rusiju u regionu Kursk, gde Ukrajina drži teritoriju od avgusta.

Predstojeći povratak Donalda Trampa u Belu kuću takođe izaziva zabrinutost u vezi sa budućom američkom podrškom Ukrajini, a predsednik Bajden izgleda spreman da učini sve što može da pomogne u kratkom vremenu koje je preostalo na funkciji.

Ideja je bila da vojno jačanje Ukrajine može dati Ukrajini moć u predstojećim mirovnim pregovorima.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski još nije potvrdio ovaj korak. Ali on je u nedelju rekao: „Udarci se ne prave rečima… Rakete će govoriti same za sebe“.

Šta je ATACMS?

Armijski taktički raketni sistem je balistička raketa zemlja-zemlja koja može da pogodi ciljeve udaljene do 300 km (186 milja) i posebno je važna za Ukrajinu zbog svog dometa.

Rakete, koje je napravio odbrambeni izvođač Lockheed Martin, ispaljuju se ili iz raketnog sistema za više lansiranja M270 (MLRS) ili iz raketnog sistema visoke pokretljivosti M142 na točkovima (HIMARS). Svaka raketa košta oko 1,5 miliona dolara (1,2 miliona funti).

ATACMS (izgovara se kao “napadnici”) se pokreću raketama na čvrsto gorivo i prate balističku putanju u atmosferu pre nego što se spuste velikom brzinom i pod velikim uglom, što ih čini teškim za presretanje.

Mogu se konfigurisati da nose dva različita tipa bojevih glava. Prvi je klaster napunjen stotinama bombi dizajniranih da unište lakše oklopne jedinice na velikoj površini. Ovo može uključivati parkirane avione, instalacije protivvazdušne odbrane i koncentraciju trupa. Kasetne bombe, iako korisne, nose rizik da za sobom ostave neeksplodirane bombe koje predstavljaju pretnju dugo nakon završetka neprijateljstava.

Drugi tip je jednostruka bojeva glava, varijanta visokog eksploziva od 225 kg dizajnirana da uništi očvrsle instalacije i veće strukture.

ATACMS postoji decenijama. Prvi put su korišćeni u Zalivskom ratu 1991. godine.

Američka vojska ga zamenjuje sledećom generacijom Precision Strike Missile, bržim i tanjim oružjem koje ima domet od 500 km. Nema naznaka da će Ukrajina dobiti ove rakete.

Kakav će uticaj projektili imati na bojnom polju?

Ukrajina će sada moći da napada ciljeve unutar Rusije, najverovatnije u početku u regionu Kursk, gde ukrajinske snage kontrolišu područje od preko 1.000 km².

Ukrajinski i američki zvaničnici očekuju kontraofanzivu ruskih i severnokorejskih trupa kako bi ponovo zauzeli oblast Kursk.

Ukrajina bi mogla da koristi ATACMS da odbije napad i napadne ruske položaje, uključujući vojne baze, infrastrukturu i skladišta municije.

Isporuka projektila verovatno neće biti dovoljna da preokrene tok rata. Ruska vojna oprema, poput borbenih aviona, već je premeštena na aerodrome dalje unutar Rusije u očekivanju takve odluke. Međutim, pomeranje opreme dalje od fronta moglo bi otežati život ruskim trupama jer su linije snabdevanja preplavljene, a vazdušna podrška traje duže da stigne.

Oružje bi takođe moglo dati Ukrajini prednost u trenutku kada ruske trupe sve više osvajaju na istoku zemlje, a moral je nizak.

„Mislim da to neće biti odlučujuće“, rekao je za Bi-Bi-Si jedan zapadni diplomata u Kijevu, koji je zatražio anonimnost zbog osetljivosti stvari.

„Međutim, zakasnela je simbolična odluka da se podignu ulozi i pokaže vojna podrška Ukrajini.

„To bi moglo povećati cenu rata za Rusiju.

Postoje i pitanja o tome koliko će municije biti stavljeno na raspolaganje, rekla je Evelin Farkaš, koja je bila zamenica pomoćnika sekretara za odbranu u Obaminoj administraciji.

„Pitanje je, naravno, koliko raketa imaju? Čuli smo da je Pentagon upozorio da nema toliko ovih projektila koje mogu da isporuče Ukrajini.

Farkaš je dodao da bi ATACMS mogao imati „pozitivan psihološki uticaj“ na Ukrajinu ako bi se koristio za napad na ciljeve kao što je Kerčki most, koji povezuje Krim sa kopnenom Rusijom.

Odobrenje SAD će takođe imati još jedan uticaj: moglo bi omogućiti Velikoj Britaniji i Francuskoj da daju Ukrajini dozvolu za raspoređivanje projektila Storm Shadov unutar Rusije. Storm Shadov je francusko-britanska krstareća raketa dugog dometa sa sličnim mogućnostima kao američki ATACMS.

Može li to dovesti do eskalacije rata?

Bajdenova administracija je mesecima odbijala da Ukrajini da dozvolu da ispaljuje rakete dugog dometa na Rusiju jer se plašila eskalacije sukoba.

Vladimir Putin je upozorio da se ne dozvoljava upotreba zapadnog oružja protiv Rusije. Moskva bi to posmatrala kao „direktnu umešanost“ zemalja NATO-a u rat u Ukrajini.

„Ovo bi značajno promenilo prirodu sukoba“, rekao je Putin u septembru. „To bi značilo da se zemlje NATO-a, SAD i evropske zemlje, bore sa Rusijom.

Rusija je i ranije povlačila „crvene linije“. Neki od njih, uključujući isporuku modernih borbenih tenkova i borbenih aviona Ukrajini, sada su premašeni, a da nisu doveli do direktnog rata između Rusije i NATO-a.

Kurt Volker, bivši američki ambasador pri NATO-u, rekao je: „Ograničavajući obim ukrajinske upotrebe američkog oružja, SAD su neopravdano ograničile samoodbranu Ukrajine.

On je dodao da je odluka da se ograniči upotreba ATACMS-a „potpuno proizvoljna i doneta iz straha od ’provociranja‘ Rusije“.

„Međutim, greška je javno objaviti takvu promenu, jer će ona unapred obavestiti Rusiju o mogućim ukrajinskim napadima.

Kako će reagovati Donald Tramp?

Taj potez dolazi samo dva meseca pre nego što se Donald Tramp vrati u Belu kuću.

On je već rekao da želi brzo da okonča rat u Ukrajini – ne govoreći kako će to učiniti – i mogao bi da prekine upotrebu projektila nakon što preuzme dužnost.

Novoizabrani predsednik Tramp još nije rekao da li će nastaviti tu politiku, ali su je neki od njegovih najbližih saveznika već kritikovali.

Donald Tramp mlađi, Trampov sin, napisao je na društvenim mrežama: „Izgleda da vojno-industrijski kompleks želi da se uveri da započne Treći svetski rat pre nego što moj otac bude imao šansu da donese mir i spase živote.

Mnogi Trampovi najviši zvaničnici, kao što je novoizabrani potpredsednik Džej Di Vens, veruju da SAD ne bi trebalo da pružaju dalju vojnu pomoć Ukrajini.

Ali drugi u sledećoj Trampovoj administraciji imaju drugačiji stav. Savetnik za nacionalnu bezbednost Majkl Volc tvrdi da bi SAD mogle da ubrzaju prodaju oružja Ukrajini kako bi primorale Rusiju na pregovore.

Nejasno je kojim putem će ići izabrani predsednik. Međutim, mnogi u Ukrajini strahuju da će zaustaviti isporuke oružja, uključujući ATACMS.

„Zabrinuti smo. Nadamo se da [Tramp] neće poništiti odluku“, rekao je za Bi-Bi-Si ukrajinski poslanik Aleksij Gončarenko./BBC/